НИШУ ТРЕБА НАША ЉУБАВ: Естета, хуманиста и архитекта Нишлија Хаџи Иван Реди и из пензије улепшава родни град и спаја га са светом

Д. Алихоџић

18. 12. 2020. у 12:31

ПОШТОВАН код својих исписника, а омиљен међу младима, тако би се најкраће могао описати прави представник грађанског Ниша Хаџи Иван Реди. Архитекта који је професионалну каријеру градио и у Грацу открива нам да и данас има позитивну енергију да и даље трага за лепшим Нишом.

НИШУ ТРЕБА НАША ЉУБАВ: Естета, хуманиста и архитекта Нишлија Хаџи Иван Реди и из пензије улепшава родни град и спаја га са светом

Фото Приватна архива

Поред професионалног доприноса, иако по годинама пензионер, неуморан је и у многим друштвеним акцијама. Тако је покренуо Добротворни светосавски бал, поклонио своју породичну библиотеку студентима, улепшао Ниш чесмама.

Хаџи Реди каже да је љубав према књизи за њега била и јесте нешто што се ни на који начин не може довести под знак питања:

- Растао сам у просветарској породици у којој је књига била саставни део живота. Отац ми је говорио: "У животу су ти потребна само два кофера. У једном коферу би биле твоје личне ствари, а у другом твоје књиге". Када је отац умро, његову целокупну стручну библиотеку поклонио сам Филозофском факултету у Нишу.

Када је отишао у пензију, после више од 45 радних година, питао се - шта да уради са својом професионалном библиотеком, која се налазила у Грацу, али и у Нишу?

- Одговор сам нашао у једној јединој мисли: "Само књига која се чита живи", а ја сам, свим срцем, желео да моје књиге живе! Универзитетска библиотека "Никола Тесла" у Нишу била је право место за то, јер сам овде почео и завршио студије архитектуре, а ту сам, у позним годинама, упознао на десетине младих студената, веома талентованих и жељних знања - прича наш саговорник.

Угледни Нишлија љубав према родном граду гаји готово 60 година. Већ доста давно усвојио је мисао да се не пита шта Ниш чини за њега, већ шта он може да учини за Ниш:

- Нишу треба наша љубав, јер је "млад" град. Његов прави развој почео је 1878. године, након ослобођења од турске власти, када је од турске касабе кренуо ка европском граду, и од 10.000 нарастао до града са 250.000 становника. Да ли је Ниш леп град, или није, за мене се не поставља то питање као такво. Наиме, научио сам у свом дугом животу од преко 77 година да на сваком месту, у свако време, могу да видим и лепо и ружно, при чему избор шта хоћу да видим зависи само од мене! То, наравно, не значи да затварам очи пред проблемима, већ то значи да тражим позитивну енергију за један лепши Ниш!

Као архитекта Хаџи Реди укључио се и у акцију "17 чесама за 17 векова Миланског едикта" и тиме испунио давну жељу своје мајке Јелене.

- Становали смо у непосредној близини трга, који се тада звао Трг радничких савета, и представљао је огромну бетонирану површину. Мајка ме је питала, као студента архитектуре, за мишљење о изгледу трга и како би било лепо када би се на њему нашло неко дрво, клупа и чесма, да се људи склоне од врућине, одморе и освеже на чесми. Мој одговор је тада био крајње површан, а сада сам управо схватио да је то била њена искрена жеља!

Рад на остваривању идеје Спомен-чесме "Света Тројица" био је јединствен у његовом дугом архитектонском стваралаштву. Три пуна месеца није повукао ни једну једину линију, али је зато данима читао о хришћанској религији, њеном настајању, борби за место под сунцем.

- После три пуна месеца сам је "написао" у једном даху и у том облику је, са минималним техничким корекцијама, и реализована - присећа се наш саговорник.

ВРАТИО БАЛОВЕ У РОДНИ ГРАД

Хаџи Редија је велики јубилеј прославе 1.700 година Миланског едикта у Нишу пре седам година затекао у родном граду, али је за детаље прославе сазнао годину дана раније.

- Како сам живео сам у Грацу, сматрао сам да би повезивање двају градова једном манифестацијом из области културе, а која је типична за урбане средине, било најбоље решење. Са друге стране, био би то наставак рада Друштва пријатељства Die Bricke - Мост Грац - Ниш, које сам активно водио више од 10 година. Осим враћања Ниша традиционалним облицима градских активности као што су балови, желео сам да остварим још два циља - доброчинство и саборност.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

Коментари (0)

Донорство је херојство