"СПЕЦИЈАЛЦИ" НАОРУЖАНИ ИНСТРУМЕНТИМА: Пуне 72 године Оркестар полиције обележава све најзначајније догађаје и празнике у Србији

ПОЗНАЈЕМ једног нарочитог човека у полицији. У ствари, он је део тима од 60 веома посебних људи. Али не могу да ти кажем више од тога, то је тајна..." Када разговор почне овако, тобоже конспиративно, саговорник помисли да је у питању тајна јединица или се ради о неким специјално обученим полицајцима. У ствари, то је добрим делом тачно.

Фото П. Митић

Оркестар полиције има све што треба да има једна "специјална група". Састављен је од врхунских стручњака који одлично раде свој посао. То су музичари којима беспрекорно стоје плаве униформе, веома добро владају маршевским кораком, беспрекорно су увежбани, готово сви су високошколци, даме би рекле "шмекери"...

Памтите их по наступима на Калемегдану, Земунском кеју, по дефилеима Кнез Михаиловом када се обележавају велики празници. Деца их обожавају, што добрим делом оправдава њихово постојање, жене их воле, а господа поштују.

ТРАДИЦИЈА Драган Болић, Бранко Милинковић и Горан Филиповић,ФотоЗ. Јовановић

- Постојимо више од 72 године, званично од 1948. - каже протоколарни диригент Бранко Милинковић. - У прво време, послератних годна велики број различитих музичара радио је у полицији. Окупљени су у оркестар који је од 1954. постао потпуно професионалан, сачињен од школованих музичара. Током времена варирао је број чланова, да би их данас било 60. Више од 70 одсто има завршену музичку академију. Сви су сјајни инструменталисти и искључиво се бавимо музиком.

Налазимо се у сали у здању МУП, где Оркестар вежба. Са нама су и помоћник диригента Горан Филиповић, кларинетиста Драган Болић, а одсутну Драгану Јовановић сви помињу уз дужно, колегијално поштовање. Она је уметнички диригент и професор на Музичкој академији.Дакле, веома успешна музичарска елита пред којом је, ваљда, наступио свако ко нешто значи

Фото архива В. Н.

Можда понеком и не падне на памет прва асоцијација на то где су и када чули и видели Оркестар полиције. Онда се лако присете традиционалог отварања Улице отвореног срца, безбројних вечери у Музичком павиљону на Калемегдану, прелепе дечје манифестације "Радост Европе", традиционалних концерата на Земунском кеју, Божићог сеоцета испред Храма Светог Саве, безбројних наступа широм Србије...

Постоји и естрадни састав који такође чини један део овог оркестра. Такви наступи изведени су недавно у оквиру многобројних хуманитарних акција, попут оне у Дому за старе на Бежанијској коси.

- До сада Оркестар је забележио више од 10.000 наступа - истичу наши саговорници. - По формацији претежно служимо протоколима МУП и Републике Србије, дочекујемо стране делегације...

Али се трудимо да имамо и свој уметнички печат. Тај део распоређен је веома широко: од карневала и културних манифестација, до извођења државних химни на утакмицама и великим спортским догађајима. Без нас је тешко замислити "Карневал бродова", манифестацију "Дани Београда", велики број културних догађања широм Србије.

Поглед обичног посматрача обично не види много важних детаља који сачињавају рад оваквог ансамбла. Музичари прво у затвореном простору увежбавају маршеве или друге композиције које треба извести пред публиком. Потом их очекује други део који "обични" музичари не морају да знају.

- Полицијски оркестар мора беспрекорно да наступи, што значи да треба перфектно увежбати маршевски корак - додаје Горан Филиповић. - То се ради по такту музике, и тај део вежбамо на стадиону у Макишу. Диригент је по правилу и командант параде, и музичари морају да реагују на његове сигнале. Такав посао не можете једном да научите и да вам остане заувек.

Напротив, овакав оркестар тражи сталне вежбе и одржавање наученог.

На јавним наступима овај оркестар готово по правилу почиње са војним маршевима, јер су овакви ансамбли препознатљиви по томе. Убрзо прелазе на најшири репертоар популарне музике. Сва тројица саговорника нам уз поштовање наглашавају значај професорке Драгане Јовановић. Њен допринос је велики управо па томе што све што раде надограђују дубљом, уметничком димензијом.

Из ових музичара није лако "ископати" анегдоте и духовите приче, јер је њихова улога првенствено озбиљна. Представљају полицију и државу и од њих се очекује репрезентативност. Па ипак остају сећања, као и легендарно поштовање према неким члановима Оркестра којих више нема.

- Сећамо се приче о једном о давних чланова Оркестра који је свима остао у памћењу као Јохан - закључујемо сусрет са полицијским музичарима.

- Био је Немац, а после рата одлучио је да остане овде, у Београду. Да ли је омрзнуо рат који су његови земљаци изазвали, или је заволео наш град, небитно је за причу. Али је битно што је остао са својим тромбоном, који је имао угравиран знак немачке војске, па је ипак, тако, примљен у наш оркестар. У њему се показао сјајно и достојанствено, а био је његов члан до пензије.

Сада и Јохан и многи чланови Оркестра увелико свирају  небеске харфе, али тако је увек када једна оваква институција има тако дугу традицију. Данашњи музичари су спремни да је сачувају.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације