ЗАКЛЕЛИ СЕ ЈЕДНО ДРУГОМ И СРБИЈИ: Теодора и Никола из Ниша, раме уз раме, служе свом народу и отаџбини

Ј. ЋОСИН

15. 01. 2021. у 11:00

ДА је љубав из кадетских дана на Војној академији посебна, баш попут оних из популарне ТВ серије, тврде млади поручници Теодора и Никола Ђокић, брачни пар из Ниша који заједно, раме уз раме, служе Србији и свом народу.

ЗАКЛЕЛИ СЕ ЈЕДНО ДРУГОМ И СРБИЈИ: Теодора и Никола из Ниша, раме уз раме, служе свом народу и отаџбини

Фото Ј. Ћосин

Да ће уписати Академију, и пред заставом положити заклетву и стати у строј бранилаца отаџбине одлучили су 2010. године - Никола после завршене Војне гимназије, а Теодора по завршетку Прве економске школе у Београду.

- Били смо у истом воду и у истом одељењу. Исте године уписали и, после школовања, у истој години заједно завршили Војну академију - прича нам Никола. - Родом сам из Ниша и још као средњошколац дошао сам у Београд. Теодорина подршка ми је много значила. Били смо добри другари, а љубав се из тога родила нешто касније, на трећој години Академије.

Годину касније, мало пред дипломирање решили смо да се венчамо баш у току студирања на Војној академији. Од тада корачамо заједно и у добру и у злу.

Фото Приватна архива

Открива нам и да се за војни позив одлучио још у основној школи, јер је тим путем кренуо и његов рођени брат Милош. Каже и да је то што су сви заједно у војсци само предност за даљи живот после Академије.

- Лако разумемо једни друге - наставља Никола. - А, важно је то и за ужу породицу, када на пример, супрузи јавим да морам да останем дуже на послу, она разуме да је заиста тако. Или, док нисмо имали дете, она каже: "Идем на терен месец дана", па који би супруг жену пустио тек тако? Ми се разумемо, исти посао радимо.

Фото Приватна архива

Наш саговорник данас ради у највећој јединици Војске Србије у Бујановцу, која је носилац обезбеђења административне линије према Косову и Метохији. Лично је стално ангажован на задацима обезбеђења, као и у базама у Копненој зони, а уназад неколико година био је ангажован и на разним међународним вежбама и другим теренским задацима.

АНГАЖОВАНА У МИГРАНТСКОЈ КРИЗИ

БИЛА сам ангажована на задацима обезбеђења државне границе за време мигрантске кризе 2016. Није било лако, али је било интересантно, велико професионално искуство. Осим за војску, била сам одговорна и за припаднике Жандармерије и граничне полиције. Било је велики изазов уклопити све те различите структуре војске и МУП, координисати да све функционише како треба. А, била сам једина жена на том граничном прелазу. Могу само да кажем да сам имала изузетну сарадњу са свима и пуну подршку свих колега - поносна је Теодора.

Теодора каже да јој је први страх по завршетку Академије био у ком граду ће она и супруг добити место службе.

ВЕНЧАЊЕ Пред матичара стали мало пред завршетак школовања, Фото Приватна архива

- Имали смо срећу да добијемо исто место службовања - прича нам Тамара. - Било је то у 4. бригади Копнене војске, мени у 42. пешадијском батаљону у Врању, а Николи у 41. пешадијском батаљону у бази "Југ" код Бујановца. До прошле године живели смо у Врању, а онда сам премештена у Мешовиту артиљеријску бригаду у Ниш, а Никола је остао у Бујановцу, тако да сада путује на посао. Мало је то напорно, али уклапамо се.

Иако младе старешине, пред Теодором и Николом је још много изазова у каријерама - даље школовање, прекоманде... Али, они готово углас кажу да су спремни на све.

- То је наш позив, то смо бирали и управљамо се у складу са обавезема - одлучна је Теодора.

Она и њен супруг сагласни су да у војсци нема подела на мушко-женске послове. На терену су, кажу, сви исти и исти критеријуми важе за војника, подофицира и официра. За било који посао.
 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

А СРБИЈА?! Питали Русе За кога ћете да навијате на ЕУРО 2024? - овако су одговорили