FELJTON - RUSKI KNEZ I ŠĆEPAN UPRAVLJAJU CRNOM GOROM: Rus se plašio da ga Crnogorci ne izdaju Turcima, jer je bio ucenjena na 5000 dukata

U MEĐUVREMENU, Dolgorukov je u Crnoj Gori postao pravi gospodar. Iz raznih krajeva, plemana i nahija, svakodnevno su dolazili ljudi da odaju poštovanje Dolgorukovu i izraze spremnost za borbu protiv Turaka.

Šćepan mali se obavezao da će biti veran ruskoj carici, Foto "Vikipedija"

Takođe, narod mu je dolazio sa svih strana da rešava njihove sudske sporove. Kako on to nije želeo da radi naredio je da se iz svake nahije izaberu po dva čoveka koja bi se bavila sudskim poslovima. Na njegov poziv, skupili su se predstavnici crnogorskih nahija na Cetinju i radi potreba uređenja zemlje predali su Dolgorukovu svoje zahteve u šest tačaka. U njima su tražili: da im se ostavi sloboda da se ne teraju ni na kakav rad, pa čak ni na državni; da nema konačenja vojske po njihovim kućama; da se ne lišavaju oružja, ne tuku i ne vešaju; ako budu preseljeni u drugo mesto da uživaju dosadašnje slobode, i da se po nahijama ne osnivaju sudovi nego da nekoliko ljudi ostane na Cetinju radi vršenja sudskih poslova.  Pomenuti zahtevi su, u najvećoj meri, bili odgovor na dotadašnju vladavinu Šćepana Malog, gde su kao kazne bili prisutni vešanje, batinanje, ponižavajući i neprihvatljivi postupci za patrijarhalnog čoveka.

S druge strane, ti zahtevi se mogu shvatiti i kao pokušaj isticanja plemenske samouprave i slobode, svakako uz izraženiji opštecrnogorski stav koji se vidi u insistiranju na formiranju opštecrnogorskog suda. Dolgorukov je, međutim, te zahteve ostavio bez odgovora smatrajući da Crna Gora zbog svoje plemenske anarhije nije mnogo “upotrebljiva” za ruske ratne planove. Čak je strahovao da ga Crnogorci ne izdaju Turcima, jer mu je glava bila ucenjena na 5000 dukata. “Ja sam primijetio da su oni tražili načina da se dokopaju mene”, pisao je Dolgorukov. I po mišljenju drugih članova misije “neprestano opštenje, kako s Turcima, tako i s Mlečanima, nesumnjivo je tvrdilo da se radi o izdaji, tako da se valjalo bojati Crnogoraca ne manje od Turaka” . Ubeđen da ga čeka izdaja u Crnoj Gori “knez se rešio da sa svim oficirima i drugim ljudima izađe iz Crne Gore i pređe u Italiju”.

PRE ODLASKA, Dolgorukov je shvatio da je jedina ličnost koja može da zavede kakav-takav red u Crnoj Gori Šćepan Mali. Zato je rešio da ga ostavi na čelu zemlje. Predao je Šćepanu ruski mundir i oružje, priznao ga za ruskog oficira, dao mu prah, sukno i olovo koje je doneo sa sobom i dao mu pismenu gramatu da do njegovog povratka upravlja sa zemljom.  Šćepan je na to izjavio da će biti veran i odan ruskom dvoru. Tako je zvanični ruski predstavnik priznao Šćepana Malog, i na taj način mu povratio izgubljeni ugled i autoritet da još nekoliko godina ostane na čelu Crne Gore. (Jedan događaj je posebno uverio Dolgorukova u ljubav koju Crnogorci gaje prema svome “caru”. Naime, na zboru na kojem je Dolgorukov bio ubeđen da je Crnogorce uverio da je njihov “car” obična varalica desio se slučaj koji ga je u to potpuno razuverio. Dok je Dolgorukov razgovarao sa glavarima i narodom, pojavio se Šćepan Mali i svi prisutni glavari oduševljeno su ga pozdravili, pa čak i oni koji su pred Dolgorukovim negativno govorili o njemu i bili uvereni da je on varalica. To je uverilo ruskog izaslanika da “car” Šćepan Mali ima veliki ugled u narodu i da ga nije lako odstraniti iz Crne Gore.)

Rastajući se sa Šćepanom Malim knez se zagrlio i izljubio sa njim, što je još jedan dokaz da su bili prijatelji i da su, u stvari, svo to vreme zajedno upravljali Crnom Gorom. U noći 25. oktobra 1769. god., u tajnosti i u pratnji patrijarha Vasilija Brkića, Dolgorukov je napustio Crnu Goru i brodom otplovio za Italiju. Šćepan se tada preselio u Crmnicu u manastir Brčele.

Kada se u zemlji saznalo da je Šćepan Mali oslobođen i da ga je knez Dolgorukov, u ime ruske carice, priznao za gospodara Crne Gore njegove pristalice, kojih nije bilo malo, organizovale su narodna slavlja. Međutim, protivnici Šćepana Malog, sa razlogom, plašili su se njegove osvete, bez obzira na njegova obećanja Dolgorukovu da to neće činiti.

DOLGORUKOV je ostao u Crnoj Gori oko tri meseca, ali njegova misija nije dala povoljne rezultate.  Nije mu uspelo da hercegovačka i brđanska plemena podigne na ustanak, iako je svim plemenskim glavarima pisao pisma moleći da ih pročitaju na plemenskim skupštinama. Za razliku od drugih ruskih izaslanika koji su išli u narod, obilazili crnogorska i brđanska plemena Dolgorukov to nije radio. (Suprotno mišljenje iznosi R. Petrović, koji kaže da je misija kneza Dolgorukova bila vrlo uspešna. Kao, prvo, on je u ime carice Katarine II potvrdio Šćepana Malog za gospodara Crne Gore i javno mu predao uniformu ruskog oficira. Tako je stavio do znanja svima, ne samo Crnogorcima, nego i Turcima, Mlečanima i Dubrovniku da ruski dvor stoji iza Šćepana Malog i da on vlada Crnom Gorom, pod zaštitom Rusije. S druge strane, knez je okupio crnogorska, hercegovačka i brđanska plemena, naoružao ih, novčano pomogao i pripremio za ustanak.

Na kraju, po odobrenju carice Katarine obećao je narodu da će Rusija prilikom zaključenja mira sa Portom preuzeti na sebe brigu o sudbini pravoslavnih naroda u Turskom carstvu.)

NAJZAD, treba spomenuti da se za misiju Dolgorukova u Crnoj Gori, od samog početka, interesovala Mletačka Republika i Turska. I jedni i drugi su znali da će dolazak ruskog emisara u Crnu Goru izazvati značajne događaje. Mletačka Republika je, za celo to vreme, bila navodno neutralna, ali je bila izričito protiv ruskih akcija na Mediteranu... I, bili su pravu. Nekoliko dana posle dolaska ruske misije u Crnu Goru, kapetan Bara (Bar je bio turski) javno je optužio mletačke vlasti u Kotoru da oni snabdevaju Crnogorce prahom i olovom, a skadarski paša od kotorskog providura zatražio je obaveštenja o događajima u Crnoj Gori.  Iako su Mlečani ispunili ovaj turski zahtev i redovno ih obaveštavali o događajima u Crnoj Gori, Porti je stigao drugi izveštaj u kome se govori da Mletačka Republika drži u Kotoru 35.000 vojnika i da obećavaju pomoć Crnogorcima.  Na taj izveštaj reagovao je generalni providur u Kotoru i žalio se skadarskom paši da je on netačno obavestio Portu o stavu Mlečana prema Crnoj Gori.

Dolazak Dolgorukova u Crnu Goru ozbiljno su shvatili i Turci, posebno oni u susedstvu u Bosni i Hercegovini. Bojali su se crnogorskih četovanja prema tim susednim pokrajinama u kojima je živelo pravoslavno stanovništvo (Zupci, Grahovo, Bileća, Stolac). Neko vreme je baš zbog toga u Trebinju boravio skadarski paša koji je lično pisao Crnogorcima nastojeći da ih zastraši i odvrati od oružane akcije, do koje nije ni došlo. Dolgorukov je, navodno, vršio pripreme za ustanak, koji je trebao da počne kada ruska flota doplovi u Južni Jadran.

NIJE VOLEO CRNOGORCE

DOLGORUKOV je bio veoma nepoverljiv čovek. Smatrao je da ga Crnogorci mrze, i da ga u takvoj situaciji mogu ubiti, bilo oni, bilo Mlečani ili Turci. Jedini čovek sa kojim je on prijateljski sarađivao bio je patrijarh Vasilije, koji, inače, u Crnoj Gori nije uživao nikakvo poštovanje . Dolgorukov nije imao lepo mišljenje ni o većini ljudi u Crnoj Gori toga vremena. Da bi se ovo ilustrovalo dovoljno je podsetiti kakav je stav imao prema vladici Savi, za koga je zapisao “da je dvoličan, lukav, glup, zloban, nesposoban, a najgore što je lakom na novac pa makar bi to stalo narodnog krvoprolića”.

SUTRA: ZAGONETKU KO JE BIO ŠĆEPAN NIKO NIJE USPEO DA RAZJASNI 

Preporučujemo

Feljton

0 8

FELjTON - PODRIVANjE TURSKE VLASTI NA BALKANU : Turci su uputili poziv crnogorskim glavarima da proteraju Šćepana Malog

29. 12. 2023. u 18:00

Feljton

0 3

FELjTON - SVIREP OBRAČUN MLEČANA ZBOG PODRŠKE ŠĆEPANU: Stara plemenska podvojenost došla je do izražaja u vreme mletačke "ofanzive"

28. 12. 2023. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije