SAČUVANI PAVILJONI DRŽAVE KOJA NE POSTOJI: Jugoslovenski paviljon iz Montreala danas je Pomorski muzej u gradu Grand Bank

POSLE završetka Drugog svetskog rata Jugoslavija je učestvovala samo na dve Svetske izložbe, u Briselu 1958. i u Montrealu u Kanadi 1967. godine.

Foto: Spomenikdatabase.org

Interesantno je da su oba jugoslovenska paviljona na tim izložbama sačuvana i da i dan-danas postoje u gradovima koji su veoma daleko od nas ( Brisel 1.728 km, Montreal 6.907 km ). U obe zemlje, kad ih pokažu, često istaknu da su to paviljoni zemlje „koja više ne postoji“. Belgijska vlada je tadašnji jugoslovenski paviljon želela da sačuva zbog njegovog izgleda ( dobio je zlatnu medalju ) i kasnije ga je prenela van Brisela. Paviljon iz Montreala prodat je za jedan dolar, da bi se izbegli troškovi njegovog rasturanja i odnošenja, a sada i dalje stoji tamo, takođe premešten van grada, kao lokalni muzej u ribarskom kraju.

Pod nazivom “Novi Humanizam”, prva posleratna Svetska izložba nakon pauze od 19 godina, održana je 1958. u belgijskom gradu Briselu. Posebno se istakla jugoslovenska delegacija s jedinstvenim paviljonom, koji je projektovao arhitekta Vjenčeslav Rihter. Jugoslovenski paviljon bio je jedan od najmanjih, ali po procenama arhitekata iz celog sveta, jedan od najelegantnijih i najupečatljivijih. Sazdan od gvožđa i stakla predstavljao je modernizam jugoslovenskih ideja. Snažna sajla držala je šest čeličnih lukova koji su predstavljali šest republika Jugoslavije. Zbog svoje umetničke vrednosti, elegancije i jednostavnosti zaslužio je zlatnu medalju belgijske krune, a dve godine kasnije prenet je u opštinu Vevelgem u Zapadnoj Flandriji, gde je rekonstruisan i danas je jedan od retkih sačuvanih paviljona iz te epohe.

Na izložbi u Montrealu 1967. je prezentovano čak 90 nacionalnih paviljona, a među njima nastupila je i Jugoslavija, koja je izlagala prvi put od 1958. godine. U paviljonu koji je predstavljao arhitektonsko delo Miroslava Pešića prikazane su razne scene urbanog života Jugoslavije, prirodni pejzaž, istorijski predmeti, drevne građevine i još mnogo toga. Istaknuti su tadašnji biseri infrastrukture i arhitekture, među kojima su brana "Đerdap" na reci Dunav (tada u izgradnji) i most Gazela u Beogradu (takođe tada u izgradnji), dok je posebna pažnja bila posvećena razvoju jugoslovenske poslovne zajednice.

PRAVEĆI svoj paviljon za "Ekspo" u Montrealu, Jugoslavija je od početka imala nameru da po završetku izložbe rasproda preostalu strukturu, želeći da izbegne troškove njenog transporta nazad u zemlju, kao i troškove demontaže konstrukcije, pošto su upravni organi "Ekspa" zahtevali da se sve lokacije paviljona ostave tačno u onom stanju u kom su bile pronađene. Paviljon je prodat za simboličnu sumu od jednog dolara pod uslovom da provincije  Njufaundlend i Labrador pokriju sve troškove demontaže, uređenja lokacije i otpreme konstrukcije. Funkcioneri Njufaundlenda Hikman i Smalvud su videli jugoslovenski paviljon tokom "Ekspa" i veoma su cenili njegovu formu, jer ih je podsećala na jedra škune, pa su ga poželeli, s namerom da se upotrebi kao Pomorski muzej  priobalnog grada Grand Bank.

Izvori navode da je izgradnja ovog muzejskog projekta u Grand Banku pokrajinu koštala oko milion kanadskih dolara. Potpuno novi pokrajinski pomorski muzejski kompleks svečano je otvoren 1. septembra 1971. tokom raskošne ceremonije kojoj je prisustvovalo preko 1.000 ljudi. Novi muzej je bio izuzetno popularan kod lokalnog stanovništva i odmah je postao simbol Grand Banka. U novinskim člancima koji su najavljivali otvaranje muzeja, lokalni novinari bili su toliko ponosni na njega da su grandiozno uzvikivali da je to „jedna od najatraktivnijih zgrada bilo gde u Njufaundlendu, Kanadi ili čak celoj Severnoj Americi“. Tokom decenija, SEAMEN S MUSEUM nastavio je da radi kao cenjena i poštovana kulturna institucija u gradu Grand Bank, kao i u Provinciji Njufaundlend i Labrador.

SVETSKA izložba pod nazivom “Bolji grad - bolji život” održana je u Kini, u gradu Šangaju tokom 2010. godine i oborila je sve dotadašnje rekorde posećenosti. Republika Srbija u Šangaju se predstavila paviljonom na površini od 1.000 kvadratnih metara, sa interesantnom fasadom koja je motivisana šarom pirotskog ćilima. Republika Srbija će prvi put posle završetka Prvog svetskog rata kao nezavisna država učestvovati na ovoj svetskoj izložbi, što je bila jedinstvena prilika da se zemlja predstavi u najboljem svetlu.

Na tom prostoru postavljen je „Kod grada“ (City Code), projekat koji je na konkursu 2008. izabran kao najbolji, delo arhitekata Natalije Miodragović i Darka Kovačeva. Srpski paviljon je prožet vekovnim sudaranjem i mešanjem kultura i starih evropskih civilizacija na našim prostorima. Prema stavu autora, srpski grad je sličan tradicionalnom srpskom ručnom zanatu – tkanju, čiji proces simbolizuje simbiozu, harmonično stapanje starog i novog. Naš se slogan City Code code uklopio u opšti slogan Svetske izložbe „Bolji grad, bolji život“. Srpski su se autori pozvali na Aristotela citirajući ga da čovek dolazi u grad i ostaje u njemu da bi bolje živeo. To bi trebalo da bude i nastojanje urbane evolucije u 21. veku.

Turistička organizacija Srbije bila je nosilac predstavljanja turizma Srbije tokom juna meseca – meseca turizma na svetskoj izložbi "Ekspo" u Šangaju. Celokupan koncept predstavljanja Srbije osmišljen je kroz prikaz manifestacija koje se u Srbiji dešavaju tokom sva četiri godišnja doba. Uz posebno uvažavanje istorijskog nasleđa, predstavljena je duga tradicija i kultura Srbije, i dočarana je slika naroda koji voli da se veseli, raduje i uživa u životu. Iz tog razloga tematski su postavljeni posteri, kao i film o manifestacijama, koji prikazuju Srbiju kao turističku destinaciju tokom cele godine.

Internet prezentacija TOS-a bila je prevedena na kineski jezik. Preko milion posetilaca videlo je paviljon Srbije. Posetioci su stajali u redu kako bi dobili srpski pečat u svoj "Ekspo" pasoš, strpljivo su pokušavali da izgovore neke srpske reči, a ono što je najvažnije je da su saznali dosta informacija o našoj zemlji koju sada žele i da posete.

Pod sloganom “Nahranimo planetu, energija za život”, u italijanskom gradu Milanu, 2015. godine održana je Svetska izložba. Fokus Svetske izložbe u Milanu stavljen je na temu prehrane i razvoja novih pristupa proizvodnji, kako bi se sve brojnijoj populaciji u svetu obezbedilo dovoljno hrane u budućnosti. Na izložbi su učestvovale 144 zemlje, među kojima i Srbija.

Svetsku izložbu "Ekspo Milano 2015", sa temom "Nahranimo planetu, Energija za život",  posetilo je više od 20 miliona ljudi. Spektakularni koncert tenora Andree Bočelija i kineskog pijaniste Lang Langa uz operu i hor ispred veličanstvene gotske katedrale u Milanu povodom otvaranja izložbe ulepšao je otvaranje. Gradonačelnik Beograda Siniša Mali predstavio je u junu na izložbi kapitalne projekte koji bi u narednih nekoliko godina trebalo da budu realizovani u Beogradu i pozvao investitore iz Italije da učestvuju u njima.

SUTRA: SVETSKI VALCER OD FUTOGA DO PARIZA

Preporučujemo

Feljton

0 2

TRIJUMF VIDOVDANSKOG ISTORIJSKOG MITA U RIMU: Italijanska kraljica Jelena, ćerka kralja Nikole, 1911. govorila je pesme o Kosovu

21. 01. 2024. u 18:00

Feljton

0 0

NADMOĆ SSSR I NEMAČKE IZMEĐU DVA SVETSKA RATA: Na izložbi u Barseloni 1929. jugoslovenski paviljon je napravljen potpuno od drveta

22. 01. 2024. u 18:00

Feljton

0 3

SVETSKA IZLOŽBA DONOSI PROFIT I POSAO ZA SVE NAS: Srbija imala najveći broj glasova u sva četiri kruga glasanja za EKSPO 2027.

14. 01. 2024. u 18:00

Politika

80 93

ZA KOJI DAN POBADAMO ŠIPOVE ZA EKSPO: Vučić - Naš naconalni stadion biće jedan od tri najlepša

22. 01. 2024. u 13:08

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije