FELJTON - BEOGRAD JE BIO DUHOVNI CENTAR IZBEGLIH RUSA: Rusi su došli kao melem na ranu srpskom biću stradalom u Prvom svetskom ratu

JEDAN od najproduktivnijih ikonopisaca na prostoru Srbije bio je Ivan Meljnikov. On je pred Drugi svetski rat oslikao 34 ikone u Sabornoj crkvi u Kraljevu - crkvi Svete Trojice, po narudžbini Svetog vladike Nikolaja Ohridskog i Žičkog, ali i veliki broj ikona i živopisa u drugim crkvama i manastirima.

Ruski emigranti su držali tezge na beogradskoj velikoj izložbi, Foto Iz kataloga izložbe o emugrantima iz carske Rusije

Rođen je u Petrogradu 1896. godine u trgovačkoj porodici Justina J. Meljnikova, u Jugoslaviju je došao 1920. godine preko Galipolja i Soluna, živeo je u Bitolju i Ohridu, gde je predavao crtanje, a posao ga je kasnije vodio u razna mesta na prostoru današnje Srbije.

Prve ikone i freske oslikao je u crkvama Svetog Nikole kod Prespanskog jezera, Svetog Nauma i Svete Petke u Bitolju, potom u crkvi Svetog Prokopija i Svetog Đorđa kod Čačka, Vaznesenja Gospodnjeg u Osečini, u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Ovčarsko-kablarskoj klisuri i brojnim drugim crkvama.

Uradio je ikonostase u manastiru kod Debra u manastiru Žiča, crkvi Presvete Bogorodice u Čajetini, a posle rata u SAD je uradio ikonostase i živopise u crkvi Sveti Sava u Njujorku, Sveti Nikola u Džonstaunu, Uspenje Presvete Bogorodice u kanadskom Vindzoru. Sve radove ovog vrsnog umetnika teško je i nabrojati.

RUSI su došlu kao melem na ranu srpskom biću, naša mladost seoska i intelektualna elita koja je trebalo da diže državu iz pepela, obnavlja razvoj, stradala je u ratu. Rusi, visoko obrazovani i specijalizovani za razne oblasti, već potvrđeni u Rusiji u svojim profesijama, počeli su da podižu razoreno srpsko nacionalno biće. Doprineli su razvoju teoloških, društvenih, istorijskih i fizičkih nauka, prosvete, vazduhoplovstva, a naročito su u arhitekturi i kulturi ostavili dubok trag. Bili su dobri inženjeri, gradili su puteve, pruge. Nacija književnosti, poezije i kulture, uprkos nevolji, nosila je sa sobom svoje knjige. U Karlovcima su osnovali rusku biblioteku u staroj zgradi Blagođejanije, zatim u Ruskoj bolnici - sanatorijumu u Pančevu, u ruskim gimnazijama i školama u Beogradu, Beloj Crkvi, Novom Bečeju, Bečkereku, svuda gde su bili.

Ruskinje su predavale u školama ne samo ruski, nego i francuski i nemački jezik, pripadale su aristokratskim porodicama gde je obrazovanje bilo primarni zadatak porodičnog vaspitanja i odrastanja. U Karlovcima, Novom Sadu, Pančevu, Kikindi, Novom Bečeju i drugim gradovima davale su i časove klavira, krojenja i šivenja.

Mnogi ruski učitelji i nastavnici predavali su u osnovnim i srednjim školama. Prema Alekseju Arsenjevu, samo u raznim srednjim školama u Vojvodini, od poljoprivrednih do trgovačkih i gimnazija, predavalo je preko 300 Rusa. Bilo je i onih koji su predavali i po nekoliko predmeta pa i međusobno različite predmete, recimo matematiku i istoriju, pošto su naši učitelji i profesori delili sudbinu naroda i stradali su u Velikom ratu.

U nedostatku naših kadrova, u nekim mestima su predavali čak i srpski jezik.

IMAJUĆI u vidu koncentraciju izbeglica u pojedinim gradovima, nametnula se potreba osnivanja obrazovnih institucija, poput onih koje su delovale u carskoj Rusiji. Formiranje ruskih institucija krenulo je odmah po dolasku u Kraljevinu. U gradovima gde su Rusi predstavljali značajnu zajednicu, trebalo je organizovati njihov redovan život, pre svega školovanje dece, zdravstvenu zaštitu, kulturni život.

Najveća zdravstvena ustanova formirana je u Pančevu, čuveni Ruski sanatorijum, o čemu će biti više reči u nastavku.

U Beogradu je formirana ambulanta Ruskog crvenog krsta, kasnije Poliklinika, u delu zgrade Gradske ambulante u ulici Kralja Milana 61, kasnije premeštena u Bulevar kralja Aleksandra kod Vukovog spomenika, a potom u susednu ulicu Kraljice Marije 133. Počela je sa tri lekara, a u godinama pred rat je imala više od 30 lekara specijalista i dva stomatologa.

Beograd  je postao centar društvenog, kulturnog i duhovnog života izbeglih Rusa u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Preko 9.000 ruskih emigranata živelo je u Beogradu dvadesetih i tridesetih godina. Oko 400 ruske dece školovalo se u Beogradu početkom tridesetih godina i oko 1.000 studenata. Društvo "Sokola" u Beogradu imalo oko je 600 članova, najbrojnije od dvadesetak, koliko ih je bilo u Jugoslaviji. Na Sokolskom sletu u Pragu 1932. godine pobedili su u takmičenju na spravama i streljaštvu.

U većim centrima izbeglice su osnivali trgovinske radnje, najviše piljarske, bakalske, mlekarske, knjigovezačke, molerske, za izradu suvenira. Udruživale su se u ruski Trgovačko-industrijski savez i obrazovale male kreditne zavode poznate kao „Kasa uzajamne pomoći” preko koje su mogli da uzimaju pozajmice i tako premoste određene poslovne probleme.

DRŽAVNA komisija je preko svojih tela u unutrašnjosti zemlje organizovala kurseve za sticanje dopunskih zanimanja - bravarsko-monterskih, stolarskih, obućarskih, krojačkih, trgovačkih, železničkih. Njih su pretežno pohađali oficiri i podoficiri, ali i svi koji su želeli da se osposobe za neko zanimanje i lakše dobiju posao. Tako je nastala svojevrsna berza rada, firme su se obraćale tim berzama kada su im bili potrebni određeni kadrovi. Isto osposobljavanje rađeno je i u organizaciji ZEMGOR  (Saveza gradova i lokalnih samouprava). Zahvaljujući tim obukama, mnoge izbeglice su dobijale posao u raznim preduzećima, na obnavljanju komunalne infrastrukture, kaldrmisanju ulica, izgradnji vodovoda, uređenju naselja, građevinarstvu, zanatskim radovima.

Zemgor - Zemaljska državna organizacija gradova i okruga, sa sedištem u Parizu  i filijalama u više evropskih gradova, od 1924. godine i u Beogradu, imao je prevashodni cilj da pomaže emigraciju finansijski, da pronalazi posao preko posebnih berzi rada koje je sama organizovala. Izdavao je i časopis "Ruski arhiv na srpskom jeziku", čiji je cilj bio da na objektivan način informiše emigrante o svim bitnim događajima u ruskoj kulturi, društvenom životu u Sovjetskoj Rusiji i zagraničju. Objavljivao je tekstove poznatih ruskih i srpskih novinara i pisaca, naučnika, jubileje velikih pesnika i umetnika, izveštaje o razvoju sovjetske privrede.

IZBEGLICE sa strukovnim obrazovanjem i iskustvom u finansijskim i sličnim poslovima, lakše su dolazile do posla preko Državne komisije za pomoć ruskim izbeglicama ili Zemgora, a oni uspešniji i sposobniji, uzimali su i kredit da pokrenu svoj posao. Tako su pojedine izbeglice otvarale kreditno - štedne zavode, menjačnice, privatne lekarske ordinacije, komisione radnje, taksi prevoz, radnje za prodaju automobila, restorane i ugostiteljske objekte.

OZBILjNI POSLOVI

U MASI izbeglih Rusa izdvajao se znatan broj onih sa preduzetničim duhom koji se pokretali  ozbiljne poslove. Profesor Ignjatovski držao je privatnu lekarsku ordinacijuu kojoj su se lečili imućniji Beograđani, a Georgije (Đorđe) Vlasenko otvorio je jedan od vodećih salona specijalizovanih za prodaju američkih motocikala, rezervnih delova i potrošnog materijala u Dečanskoj ulici, kasnije u Uskočkoj. Početkom tridesetih godina u Beograd su, zahvaljujući Vlasenku, stigli prvi modeli i danas prestižnog Harley-Davidson, a da bi privukao kupce, Vlasenko je često objavljivao oglase u dnevnim novinama  i  nudio besplatan tehnički pregled i obezbeđen servis.

 SUTRA: OBRAZOVANjE MLADEŽI BILO JE PRIMARNO ZA EMIGRACIJU 

Preporučujemo

Feljton

0 7

FELjTON - RUSI PODIŽU SVOJU PRVU CRKVU U SRBIJI: Ruska zagranična crkva je od SPC dobila sva ovlašćenja za rad sa ruskim narodom

01. 03. 2024. u 18:00

Feljton

0 2

FELjTON - RUSI GRADE ČUVENU ŠARGANSKU OSMICU: Kralj Aleksandar je svesrdno podržao dolazak prognanog ruskog naroda i sveštenstva

29. 02. 2024. u 18:00

Feljton

0 2

FELjTON - PRVI TALAS RUSA STIŽE U MNOGE SRPSKE GRADOVE: Pristigla ruska obrazovana elita došla je kao melem na ranu ratom razorenoj Srbiji

28. 02. 2024. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije