ODAVNO JE EU NA ODMORU KADA JE REČ O KiM: Intervju - Aleksi Trud, francuski istoričar

TO što je Aljbin Kurti nedavno pozirao ispred karte tzv. velike Albanije, nedavno u Tetovu, nije ništa neobično, to je njegov projekat od samog početka. Na čelu je ultrancionalističke stranke čiji je cilj stvaranje te tvorevine. Dosta se u tom naumu od samog početka oslanja i na Albance iz Severne Makedonije...

Foto N. Skenderija

To u razgovoru za "Novosti" upozorava francuski istoričar i univerzitetski profesor Aleksi Trud, predsednik udruženja "Kolektiv za mir na Kosovu".

Evropska unija je na avgustovskom odmoru, ne reaguje?

- Odavno su oni na odmoru, kada je reč o Kosovu. Sitne mere koje su uveli suštinski ne menjaju situaciju. EU ne reaguje kako bi trebalo i već odavno potpuno dovodi u pitanje sve principe ustanovljene još od 1945. godine, u prvom redu nepovredivost granica suverenih zemalja i pravo suverenosti nacija.

Zašto ćute na provokacije iz Prištine?

- U nebranom su grožđu. Podržavali su Kurtija, verujući da će biti umereniji od Tačija i Haradinaja, bivših članova OVK. Sada osećaju da nije odgovarajući "igrač". Shvatili su da je, čak, radikalniji od njih i da namerava da ide do ispunjenja svog cilja. Izgubili su strpljenje, ali ne znaju kako sada sami sebi da protivureče. Jedini koji reaguju su SAD, vršeći pritisak na Kurtija. To ne radi ni Emanuel Makron, ni Nemci, ni italijanska vlast.

Foto N. Skenderija

Zbog čega je Vašington stroži?

- Ne žele još jedan front. Ne mogu da budu na svim mestima u isto vreme. Nisu u stanju da istovremeno brane granice Finske, naoružavaju Ukrajinu i da dozvole nove tenzije na Balkanu.

Koji je interes EU da bude drugačije?

- To je čisto ideološki. EU je ubeđena da su Albanci, kao i muslimani iz Bosne, ugnjeteni narod. Pa, pošto su "potlačeni", njihovi lideri mogu da kažu i urade šta žele.

Kurti, kažete, može da pozira pred kartom "velike Albanije", ali s druge strane, niko nema pravo da dira u tzv. Kosovo koje ne priznaje više od polovine članica UN?

- Uvek su na delu bili dvostruki aršini. Kad su Albanci u pitanju, sve je moguće, ali ne i kada je reč o Srbima. Ne daju, tako, čak ni autonomiju srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji. Nije ispoštovan čak ni Briselski sporazum iz 2013. Zašto Republika Srpska u odnosu na BiH nema ista prava kao i Kosovo u odnosu na Srbiju?

Kako izaći iz ove situacije?

- Treba okupiti najviše predstavnike vlasti iz cele bivše Jugoslavije, kao i najjače svetske lidere, iz SAD, Kine, Rusije, Evrope, i predstavnike međunarodnih institucija, na velikoj konferenciji, kao 1918, koja bi trajala više sedmica, pa možda i meseci, da bi se rešilo pitanje granica na Balkanu, uz njihovu verovatnu promenu.

Tako bi se ujedno rešilo i srpsko i albansko pitanje?

- To je međusobno povezano. Ali, srpsko pitanje je vrlo škakljivo za EU, jer predstavlja ogledalo njihovog neuspeha. Jedan narod istog identita živi u više zemalja, dok Albanci polako stvaraju jedinstvenu teritoriju. Čudi me da zemlja poput Nemačke, koja je uređena po federalnom principu, ne želi da dozvoli Srbima da žive zajedno.

Smatrate da bi rešavanje nacionalnih pitanja na Balkanu vodilo ka stvaranju novih federacija...?

- Mislim da je to neminovno. Mogla bi da bude između uže Srbije, Kosova, BiH, Crne Gore, pa čak i Severne Makedonije. Ne znamo koje bi zemlje i narodi mogli tačno da uđu u takvu federaciju, ali mi se ona u budućnosti čini logičnom.

Sada nas dele mnogobrojne granice na malom prostoru...

- Te granice je stvarala EU, dok ih je među svojim zemljama brisala. Podignute su tamo gde narodi vekovima nisu bili podeljeni, kao između Hercegovine i Crne Gore. Mnogi ljudi stavljaju politiku u stranu, i iz ekonomskog, društvenog i kulturološkog ugla već žale za sistemom u kome su živeli bez vidljivih podela.

Foto N. Skenderija

Razumeju li vaši studenti situaciju na Balkanu?

- Generalno, u Francuskoj su teško shvatali šta se događa. Ranije sam teže uspevao da im objasnim specifičnosti vašeg regiona. U poslednje vreme sve je lakše, jer Francuzi polako ponovo počinju da shvataju važnost nacionalnog i verskog identiteta. Vlade i lideri EU, na primerima svojih zemalja, polako počinju bolje da razumeju šta se događa, da su izgubili decenije u pogrešnom rešavanju nekih važnih pitanja.

Koliko Francuska i EU u takvoj situaciji razumeju da Srbija ne može da se odrekne Kosova, koje je toliko ukorenjeno u našu kulturu, istoriju i identitet, bez obzira na to kakvu ponudu stavili na sto?

- To je glavni problem. I pored buđenja individualne svesti, u obrazovnom sistemu, istoriji i nacionalnom identitetu u Francuskoj i EU se i dalje poklanja malo pažnje. Čak više i ne postoji specifični francuski identitet. Pre se danas govori o zemlji sa više identiteta i etniciteta. U licejima se više ne poklanja pažnja francuskoj istoriji, već se sve širi na evropski aspekt, ljudska prava i mondijalizam. Na neki način tako se briše istorija. Francuska elita je do te mere konzumeristička, bez istaknutog identiteta, da to postaje upečatljivo. U takvoj situaciji teško je shvatiti šta to znači patriotizam.

Da li ta razlika u mentalitetu, između EU i Balkana, predstavlja onaj presudni jaz koji onemogućava pronalaženje rešenja na KiM?

- Na kratke staze, da. Ali, taj jaz je na srednjoročnom planu, ipak, premostiv. Pogledajte irsko pitanje. EU je u početku imala silne poteškoće, jer nije razumela šta se tamo događa. Tek posle dugog niza decenija građanskog rata i tenzija shvatili su kako treba da reaguju. Situacija s Kosovom me podseća na Severnu Irsku. Trajaće neko vreme, ali će Evropi na kraju dopreti do uma u čemu je suština problema.

Fašizam Hrvata

- U EU ne reaguju ni na to šta su uradili ultraradikalni Hrvati, i što rade svaki put početkom avgusta, što je takođe suprotno evropskim vrednostima, sa ustaškim zastavama i fašističkim pozdravima u Kninu. Niko ništa ne govori, nismo na tu temu čuli nijednog rukovodioca EU. To je, zaista, sramotno - jasan je Trud.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije