Društvo

SRBIJA JEDINA MONARHIJA NA PETOJ IZLOŽBI U PARIZU: Naš paviljon smatran za jedan od najuspešnijih 1889. godine

Piše : Dragan MILENKOVIĆ

19. 01. 2024. u 18:00

PETA od deset velikih izložbi održanih u Parizu između 1855. i 1937, Pariska izložba 1889 godine , trajala je od 5. maja do 31. oktobra, privukla je više od 32 miliona posetilaca, na njoj je učestvovalo 61.722 zvaničnih izlagača, od kojih je 25.000 bilo izvan Francuske.

СРБИЈА ЈЕДИНА МОНАРХИЈА НА ПЕТОЈ ИЗЛОЖБИ У ПАРИЗУ: Наш павиљон сматран за један од најуспешнијих 1889. године

Foto "Vikipedija"

Izložba je održana u čast 100. godišnjice „Oluje Bastilje“, koja je označila početak Francuske revolucije, pa su je zbog toga bojkotovale skoro sve evropske zemlje sa monarhijama: Nemačka, Austrougarska, Belgija, Španija, Velika Britanija, Italija, Holandija, Portugalija, Rusija i Švedska.

Zvanično je učestvovalo 30 zemalja, među kojima SAD, Grčka, Srbija, Japan i dva britanska dominiona Novi Zeland i Tasmanija. Organizovana je, između ostalog, kao način da se podstakne ekonomija i izvuče Francuska iz ekonomske recesije, a taj cilj je postignut: ukupan trošak izlaganja iznosio je 41.500.000 franaka, dok je prihod bio 49.500.000 franaka.

Najčudnije je to što je baš za tu bojkotovanu izložbu podignuta Ajfelova kula, prvo kontroverzni spomenik, koji je izazivao sumnjičenja, zbog bojazni da će „pokvariti imidž i lepotu“ centralnog dela francuske prestonice, a kasnije jedna od najpoznatijih građevina svetskih izložbi, i, do sada, najpopularniji simbol Pariza.
Unutrašnjost srpskog dela paviljona je bila u potpunosti prekrivena ćilimima

Ajfelova kula je metalni toranj sagrađen je na Marsovim poljima, povodom 100-godišnjice Francuske revolucije i kao „glavna kapija“ za Svetsku izložbu. Gradnja je započeta 1887, a završena je pred otvaranje same izložbe. Naziv je dobila po projektantu inženjeru Gistavu Ajfelu, do 1930. je bila najveće zdanje na svetu sa svojih 324 m visine (zvanično 330 m), a i danas je značajna turistička atrakcija sa preko 5,5 miliona posetilaca godišnje. A bilo je po prvobitnoj ideji da se po završetku izložbe sruši...

IZLOŽBA je zauzimala dva velika mesta, Marsovo polje na levoj obali reke Sene, gde su bili Ajfelova kula, Palata mašina i Palate lepih i slobodnih umetnosti. Izložba se prostirala preko Sene do desne obale, do palate Trokadero, koja je podignuta na visovima za izložbu 1878. godine. Padina od palate Trokadero do Sene bila je ispunjena terasama, fontanama, baštama i hortikulturnim eksponatima.

Foto "Vikipedija"

Odvojeno, manje mesto, na velikoj aveniji Invalida, upotrebljeno je za smeštaj paviljona francuskih kolonija. Ovaj odeljak je sadržao brojne restorane i kafea sa hranom iz Indokine, Severne Afrike i drugih kuhinja iz celog sveta. Kolonijalni paviljoni su, po zamisli domaćina, prenosili „multikulturalnost francuskih kolonija“. Tropska sela, improvizovana za tu priliku, u koja su dovedeni tamnoputi ili žuti stanovnici kolonija, da bi posetiocima izložbe prikazivali svoj svakodnevni život, u nekima su izazivali mučninu i neprijatan osećaj da gledaju „ljudski zoološki vrt na otvorenom“.

Srbija je bila prva nacija koja je podnela prijavu da zvanično učestvuje na Univerzalnoj izložbi u Parizu 1889. čim je francuska vlada objavila nameru o njenom održavanju. Vlada kralja Milana zatražila je od komora kredit od 100.000 franaka, što je odmah izglasano. Ovaj kredit nije bio dovoljan, jer je Centralni komitet Beograda, kojim je predsedavao Jevrem Gudović, u Srbiji potrošio 160.000 franaka, jer je samo postavljanje paviljona na Marsovom polju koštalo  60.000 franaka.

EVO opisa srpskog štanda, kako ga je dao „Plavi vodič“, listova „Figaro“ i „Petit žurnal“, objavljenog 1989. za posetioce te uzložbe: „Srpski deo, koji se prostirao na površini od 560 kvadratnih metara i nalazio se između grčke i japanske izložbe, imao je monumentalnu fasadu na širokoj Aveniji  de Sufren, a taj paviljon smatran je za jedan od najuspešnijih na Izložbi. Projektovao ga je francuski arhitekta Lafanež, u najčistijem srpsko-vizantijskom stilu. Sastavljen je od emajliranih mozaika, uokvirenih belim mermernim pločama i daje utisak srpske narodne arhitekture, od koje se u samoj Srbiji mogu naći veoma retki tragovi, jer je turska okupacija uništila najveći deo.

NAGRADE ZA VINA

U PARIZU, na Svetskoj izložbi 1889, je sastavljen žiri od predstavnika svih država koje su učestvovale na izložbi, a čiji je broj iznosio više od 1.300, zvanično je imenovala Vlada Republike Francuske. Naći se među nagrađenima bilo je teško, i mnogo je značilo jer su kandidati prolazili kroz tri kruga ocenjivanja. Dobijena nagrada je veoma podizala ugled i proizvoda i zemlje odakle je on stigao. Uspeh izlagača iz Srbije bio je izvanredan: njih 1.742 dobili su 372 nagrade, i to 19 zlatnih medalja, 68 srebrnih i 98 bronzanih, i 187 pohvalnica. Među nagrađenima bila su i vina. Tako je, na primer, srebrnu medalju dobio Veljko Novaković iz Slatine, okrug čačanski, a pohvalu Vića Popović, sveštenik iz Ježevice, iz istog okruga.

Unutrašnjost srpskog dela je bila u potpunosti prekrivena ćilimima domaćih fabrika. Pored ovih tepiha, koji su veoma bogate boje, što ih nije sprečavalo da budu veoma jeftini, primećuju se pre svega veoma brojne izložbe suve šljive: ovo je jedna od najznačajnijih grana srpske industrije. Velike količine se šalju u Ameriku. Nešto dalje, izložba gospodina Đorđa Vajferta, velikog beogradskog pivara, čiji su proizvodi veoma poznati u celom donjem Podunavlju. Vidimo i prve uzorke platna koje Srbija proizvodi već nekoliko godina. Brojni uzorci ruda dokazuju rudno bogatstvo Srbije i objašnjavaju, zajedno sa žitaricama u prehrambenom delu, brojne finansijske kreacije koje su u Srbiji u poslednjih deset godina nastale kapitalom iz srednje Evrope.

Nešto dalje, zvanična izložba arsenala Kragujevac pokazuje napore koje je Vlada Srbije ulagala da naoružanje vojske bude u skladu sa savremenom naukom. Ipak, ono što je najviše zainteresovalo posetioce su nacionalni proizvodi Srbije. Pre svega, vezene tkanine koje veoma podsećaju na turski vez. Zatim tu su seljačke jakne, od kojih su neke izvezene sa umetnošću i ukusom kakav se ne bi očekivao“.

Francuzi su planirali da Ajfelov toranj sruše po završetku
svetske izloložbe

ODBOR za Parisku izložbu formiran je 17. januara 1888. godine. Za njegovog predsednika postavljen je Jevrem Gudović, ministar na raspoloženju. Među njegova 22 člana našli su se istaknuti profesori Velike škole, poznati naučnici i stručnjaci raznih privrednih grana. Navodimo samo neka imena: Sima Lozanić, Mihailo Valtrović, dr Laza Lazarević, Marko Leko, Luka Ćeković, Jovan Bajloni, Kosta Gaušanović i dr.

Odbor se februara obratio narodu „Pozivom na Parisku izložbu“, koji je poslao svim novinama (bilo ih  je 21)  da ga objave. Molbi su se odazvali i srpski vinari, koji su tim povodom održali „Vinarski zbor“ 1. i 2. februara 1889. (po starom kalendaru), na dan Sv. Trifuna, vinogradarskog zaštitnika u Nišu. Na izložbi su prikazani uzorci različitih vrsta vina... Njihovo vreme nastajanja – proizvodnje bilo je različito. Tako je  proizvođač Arsa Lukić, iz Sreza ključkog, Okruga krajinskog, izložio belo vino iz 1861. god., a crna vina iz 1863. i 1872. god. Poznati čačanski pivar i trgovac Ferdinan Kren izložio je belo negotinsko vino iz 1876, crno župsko vino iz 1881, a Sava Popović iz Zaječara, belo vino iz 1879. godine.

SUTRA: SRBIJA IZLAŽILA MALO ČUDO - PRETEČU RAČUNARA

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ISPOVEST RODITELJA UBIJENE ANGELINE AĆIMOVIĆ: Godinu dana od masakra u Ribnikaru (VIDEO)

ISPOVEST RODITELjA UBIJENE ANGELINE AĆIMOVIĆ: Godinu dana od masakra u Ribnikaru (VIDEO)