SIRENE, SUZE I CVEĆE - DA SE NE ZABORAVI: Obeleženo godinu dana od ubistva devetoro đaka beogradske OŠ "Vladislav Ribnikar"

PETAK, godinu dana posle: Tačno u 8.41 prekinuto je emitovanje na svim televizijama minutom ćutanja. Na crnoj pozadini stajalo je "Pamtimo 3. i 4. maj 2023." U isto vreme ispred beogradske Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" začule su se sirene.

Foto: AP

Time je i zvanično započelo "Buđenje", program kojim se obeležava godišnjica masovnog ubistva devetoro đaka i radnika obezbeđenja ove škole, koje je ustrelio školski drug, 3. maja 2023.

Toliko dugo već nema Mare Anđelković, Bojane Asović, Angeline Aćimović, Ane Božović, Adrijane Dukić, Eme Kobiljski, Katarine Martinović, Sofije Negić, Andrije Čikića i čuvara Dragana Vlahovića...

Roditelji ubijene dece, ali i njihovih školskih drugara, đaci, rođaci, prijatelji, građani Beograda, počeli su da dolaze već oko osam sati i da pale sveće i ostavljaju belo cveće na mestu prostorno-likovne instalacije, koja je za ovu priliku postavljena. Ona će, kako su najavili iz Multidisciplinarnog tima za uspostavljanje Memorijalnog centra u znak sećanja na žrtve masovnog ubistva, ostati sve dok taj Memorijalni centar ne bude napravljen. Sa obe strane, na trotoaru kraj instalacije, formirani su dugački redovi, dok su okupljeni u tišini, mnogi plačući, čekali da priđu školi i odaju počast stradalima.

Nešto posle devet časova, kolona predvođena roditeljima ubijenih đaka krenula je ka Tašmajdanskom parku, ka mestu gde su deca odrastala. Kod spomenika Desanki Maksimović uspostavljen je Forum, u okviru kog su članovi Multidisciplinarnog tima tokom dana razgovarali sa građanima. Postavljen je i video-bim, na kom su prikazivane fotografije stradalih. U prostoru Foruma je i kutija za poruke, predloge i ideje građana, kao i QR kodovi koji će omogućiti zainteresovanima da podele razmišljanja i sugestije. Prikupljen materijal koristiće se kao građa u okviru Memorijalnog centra.

Jasmina Nikolić, predstavnica Viktimološkog društva Srbije i član Multidisciplinarnog tima pozvala je građane da dostojanstveno odaju poštu žrtvama, da prođu pored instalacije u Kralja Milutina, polože cveće, zapale sveće, iskažu tugu.

- Želimo da pokrenemo diskusiju i govorimo o kulturi sećanja. Pozivam vas da potpišete peticiju da se 3. i 4. maj proglase Danom sećanja na žrtve svih masovnih ubistava - kazala je Nikolić.

Foto: FOTO TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ

POGLEDAJ GALERIJU

Psiholog prof. dr Aleksandar Baucal, takođe član Multidisciplinarnog tima, objasnio je da je Forum organizovan jer u toku prethodne godine nismo posvetili dovoljno pažnje pitanjima koja nas i dalje muče - zašto nam se desilo ova tragedija, kakve su njene posledice i, najvažnije, šta treba da promenimo da nam se ovakve stvari u budućnosti ne bi dešavale.

- Sve poruke i predloge građani mogu da ostave u zelenoj kutiji i oni će postati deo budućeg Memorijalnog centra. Kutija će biti postavljena i cele sledeće nedelje - kazao je Baucal.

Arhitekta Bratislav Tošković iz Multidisciplinarnog tima objasnio je naredne korake u vezi sa uspostavljanjem Memorijalnog centra.

- Deo komemorativnog koncepta je umetničko-prostorna instalacija u Ulici kralja Milutina 10. To nije samo mesto gde se polaže cveće i gde se sećamo žrtava, već je bolna tačka u gradu, koja će tu ostati sve dok Memorijalni centar ne bude dobio svoju fizionomiju - kazao je Tošković.

U ovom trenutku još se ne zna kako će on izgledati, kao ni gde će biti lociran - u školi ili na drugom mestu. Biće organizovan međunarodni arhitektonski konkurs.

- Očekujemo da će pristići 200 fantastičnih ideja od kojih ćemo odabrati npr. pet, pa ćemo sa tim autorima raditi zajedno kroz radionice ili ćemo im dati smernice kako bismo želeli da izoštre ideje, da bismo izabrali konačni rad. Ceo proces oko konkursa mogao bi da traje oko dve godine. Ukoliko Memorijalni centar bude u školi, onda će taj deo biti jedinstvena ambijentalna celina, a škola će dobiti mnogo bolje uslove za rad. Memorijalni centar je neka vrsta kabineta, učionice za kulturu sećanja, mesto za odrastanje ne samo dece, već i društva - pojasnio je Tošković.

Rano popodne bilo je rezervisano za obraćanje istoričarke prof. dr Dubravke Stojanović, na temu značaja dijaloga o memorijalizaciji, i spisateljice Jasminke Petrović, na temu solidarnosti i empatije. Komemorativni skup završen je u večernjim satima muzičko-scenskim programom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije