Kultura

STRAST ZA SLIKANJEM: Izložba povodom stogodišnjice rođenja buntovnika i akademika Milorada Bate Mihailovića

M. Kralj

30. 05. 2023. u 18:02

PRIPADNIKU čuvene Zadarske grupe, jednom od posetilaca jeretičke adrese Simina 9a, slikaru "našeg pariskog kruga", posvećena je izložba "Milorad Bata Mihailović. Povodom stogodišnjice rođenja buntovnika akademika", u Galeriji SANU.

СТРАСТ ЗА СЛИКАЊЕМ: Изложба поводом стогодишњице рођења бунтовника и академика Милорада Бате Михаиловића

Foto Z.Jovanović

Ova svojevrsna posveta ovom značajnom likovnom stvaraocu, članu Srpske akademije nauka i umetnosti (van radnog sastava), čija se dela nalaze u važnim muzejima u Srbiji i inostranstvu, ali i brojnim privatnim kolekcijama, realiozovana je u saradnji sa Galerijom Rima, a njeni autori su profesor Ješa Denegri i istoričarka umetnosti Marija S. Đorđević.

Izložbu čini izbor dela iz umetnikove porodične zaostavštine, Galerije Rima, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i privatnih kolekcija, a već kada budu stupili u galerijski prostor, posetioci će biti okruženi najznačajnijim periodom slikarstva Milorada Bate Mihailovića (1923-2011). Čine ga apstraktni pejzaži velikog formata, nastali u Parizu, tokom pedesetih i šezdesetih godina 20. veka.

Foto Z.Jovanović

Predstavljanje postavke- Otašević, Denegri, Đorđevićeva, Milojević i Smičiklas

- Posle više od decenije od Batine smrti, vrlo je indikativno i zanimljivo videti sa kakvim potencijalima, talentima, ambicijama je iz ove sredine otišao u Pariz, u rano poratno vreme, i šta je tamo uspeo da postigne - kaže Denegri za naš list. - U Parizu, šezdesetih godina, bio je deo umetničke scene lirske apstrakcije, jedne grupe okupljene oko Galerije Arijel, u kojoj su bili najveći umetnici tog opredeljenja.

Postavku prati studijski katalog i monografija koji, kako sagovornik kaže, pokušavaju da sagledaju celinu njegovog dela i umetničke ličnosti i jedan zanimljiv i važan slikarski opus:

- Ono što je najprivlačnije u svemu je jedna životna sudbina neprekidnog traženja sebe, predavanja do maksimuma pozivu umetnika.

Iz ranog beogradskog perioda, tvrdi Denegri, vidi se da se Mihailović u Pariz uputio sa već zrelim opusom i ambicijom da se u jednom velikom centru, ne samo ispolji slobodno, kako je govorio, nego i preispita u konkurenciji autora koji su tu dolazili sa svih strana sveta.

Beogradske premijere

NA postavci je oko 30 odsto slika koje se prvi put predstavljaju u Beogradu, a reč je o radovima iz zaostavštine, koji su stigli iz Pariza posle njegove smrti - objašnjava Aleksandar Milojević, osnivač "Rime", dodajući da je reč o apstraktnim pejzažima, ali i slikama nastalim tokom prvog boravka u Njujorku, 1962. - Tu je i jedan važan rad koji nosi naziv Pariz, a pored dela iz zaostavštine zastupljena su i ona iz važnih privatnih kolekcija, kao i dva rada iz Muzeja savrmene umetnosti. Žao nam je što nismo mogli da dobijemo taj veliki "Beograd", važnu sliku i za Batu i za našu umetnost pedesetih godina. Ona je u vlasništvu MSU.

- Sam je sebi neprestano postavljao to pitanje šta sam poneo, šta sam dobio odlaskom u Francusku, gde se razvio u smislu likovnog jezika, formata, gestualnosti, slobode slikanja. Bio je ubeđen da je uz talenat i strast za slikanjem poneo jednu genezu, tradiciju koja ga je ispunjavala. Objektivna ocena je da je novoj sredini doneo žestinu, ekspresiju, koju pripadnici visekoestetizovane pariske škole u svojoj finoći slikanja nisu imali. Na taj način, smatrao je da je opravdao svoj egzodus i bitku na sceni Pariza, sa rivalima, kolegama, kritikom, tržištem - zaključuje jedan od autora postavke.

Foto Z.Jovanović

Prema rečima drugog autora, Marije S. Đorđević, na izložbi je kao i u opusu ovog umetnika, dominantan žanr pejzaž, ali je ideja bila da se poveže sa tri njemu važna grada - Beogradom, Parizom i Njujorkom:

- Povezivanje ta dva segmenta, apstraktnih i gradskih pejzaža, može da nam otvori zanimljiva pitanja - ističe istoričarka umetnosti koja je podsetila i na stav Katarine Amrozić, koja je trvdila da Bata Mihailović grad slika kao deo svoje ličnosti.

Odrastanje uz Batu

NA ozbiljnoj, sveobuhvatnoj izložbi, koja pokazuje mesto koje Mihailoviću pripada u našoj istoriji umetnosti, ispred porodice se zahvalio njegov sestrić Nemanja Smičiklas.

 

- Bilo je zanimljivo živeti uz Batu, pratiti njegovo stvaralaštvo, rasti među njegovim slikama. I to je ostavilo traga - rekao je Smičiklas, koji je i sam slikar-restaurator, docent Fakuleta primenjenih umetnosti.

Zbog toga su, u trećem segmentu postavke, predstavljena lica ljudi koja je portretisao tokom svog beogradskog perioda, kojima se postavlja pitanje prisustva figure i njenog naizmeničnog iščeznuća u slikarevom opusu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
Dolce Vita na obali Save: Stanovi na ovoj lokaciji su za one koji žive svoje snove
Društvo

0 6

Dolce Vita na obali Save: Stanovi na ovoj lokaciji su za one koji žive svoje snove

Možete li da zamislite lepotu svakodnevice koja počinje na obali Save do koje stižete laganom šetnjom kroz jedinstvenu luksuznu pešačku zonu, a završava se ispijanjem vina na vašoj prostranoj terasi s pogledom na reku ili u vrhunskom restoranu do kog stižete peške? U istom danu ste s lakoćom obavili posao, odradili trening, uživali u kupovini novih komada garderobe najluksuznijih brendova u neposrednom komšiluku, a stigli ste i da sa decom provedete vreme u zelenilu, jer se sve što vam treba nalazi nadohvat ruke.

14. 05. 2024. u 10:00

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

O HOBITU, UGROŽENIM GLEČERIMA I KROKODILIMA I OPERACIJI ENDIJA VORHOLA: Islandski pisac Andri Snajper Magnason i knjiga O vremenu i vodi
Kultura

0 0

O "HOBITU", UGROŽENIM GLEČERIMA I KROKODILIMA I OPERACIJI ENDIJA VORHOLA: Islandski pisac Andri Snajper Magnason i knjiga "O vremenu i vodi"

ANDRI Snajer Magnason jedan je od najpoznatijih islandskih pisaca, scenarista, pisaca za decu, boraca za životnu sredinu, ugrožene vrste i glečere, i bivši predsednički kandidat. Njegov deda po majci, Bjern Torbjarnarson, bio je jedan od najpoznatijih njujorških hirurga, koji je operisao poslednjeg iranskog šaha Rezu Pahlavija, Openhajmera, ali i pop-art umetnika Endija Vorhola, koji je ubrzo umro, pa se Torbjarnarsonovo ime povlačilo po naslovnim stranama.

16. 05. 2024. u 15:41

NASTAVAK GLADIJATORA- IZ PUSTINJE: Novosti na licu mesta, u marokanskom studiju Atlas gde je Ridli Skot snimio drugi deo svog spektakla
Kultura

0 2

NASTAVAK "GLADIJATORA"- IZ PUSTINJE: "Novosti" na licu mesta, u marokanskom studiju "Atlas" gde je Ridli Skot snimio drugi deo svog spektakla

KADA na jesen budete gledali drugi deo "Gladijatora", neke od nas ćete prepoznati među statistima, priča mladi berberin Hasan, odeven u dželabu i sa maramom boje indiga oko vrata, provodeći turiste kroz Ait Ben Hadou, kroz uzane ulice utvrđenja (ksara) sa građevinama od nabijene zemlje, ćerpiča, glinenih cigala i drveta, koje je kao primer takozvane peščane arhitekture Maroka, dospelo na Uneskovu Listu svetske baštine u Africi.

16. 05. 2024. u 15:36

Politika
Tenis
Fudbal
BORIO SAM SE ZA ŽIVOT, NJIHOV BES JE BIO SVE VEĆI I VEĆI: Nikola Rokvić je jedva izvukao živu glavu 25. dana hodočašća (VIDEO)

"BORIO SAM SE ZA ŽIVOT, NjIHOV BES JE BIO SVE VEĆI I VEĆI": Nikola Rokvić je jedva izvukao živu glavu 25. dana hodočašća (VIDEO)