JEDNOSTAVNOST JE BILA NJEGOVO OSEĆANJE SVETA: U osamdesetoj godini preminuo veliki srpski slikar i profesor Ratko Lalić (1944-2023)

SVAKI dan vodim razgovore pred štafelajem, u malom dvorištu pred mojim ateljeom na Starom sajmištu, u Orašcu, gde imam dvorište i baštu, u sećanjima i fotografijama iz mog zavičaja pored reke Bosne, dok hodam Beogradom... Moje slikarstvo je duga biografska vizuelna konstatacija prirode. Nastala iz neke moje sklonjenosti, van realnosti. Čovek od detinjstva nosi neke slike, živi sa njima, iz njih crpi i emituje stvaralačku energiju. Volim jednostavnost. To je moje osećanje sveta, moja likovna estetika.

foto ULUS

Ovako je u jednom od razgovora, za "Večernje novosti", govorio veliki srpski slikar Ratko Lalić, koji je juče preminuo u osamdesetoj godini. Umetnik, za koga je Dragan Jovanović Danilov u monografiji "Ratko Lalić - slikar neprekinutog kontinuiteta" napisao da vizuelno bogati i produbljuje svoj opsesivni svet, opstajući na našem likovnom horizontu kao svojevrsni estetički i etički korektiv, rođen je 6. februara 1944. godine u Dolipolju, kod Visokog. Srednju školu primenjenih umetnosti u Sarajevu upisao je 1959. godine, Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu i postdiplomske studije završio je 1975. godine, u klasi profesora Stojana Ćelića.

Iste godine počeo je da radi kao asistent na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu, a 1989. postao je redovni profesor na Katedri za crtanje i slikanje. Početkom ratnih dešavanja na prostorima tadašnje Jugoslavije 1992. godine preselio se sa porodicom u Beograd i iste godine počeo da radi na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju. Od 1994. do 2012. godine radio je na FPU u Beogradu. Zajedno sa kolegama osnovao je i Katedru za crtanje i slikanje na Akademiji umjetnosti Univerziteta u Banjaluci.

- Ratko Lalić je slikar produženog romantizma koji nastoji da iznova romantizuje svet i koji nas vraća iskonskoj energiji bitka, onoj rudimentarnoj lepoti blagoslovene praprirode. On posvećeno obrađuje vlastiti vrt, osluškujući svetlosti i senke skrivene duboko u sebi - napisao je još Danilov.

Umetnik koji je od početka stvaralaštva sve svoje motive usmerio na prostor intimnog kruga i sećanje "iznutra, samim sobom", pre dvadesetak godina pronašao je mir u Orašcu i inspiraciju u neposrednom dodiru sa prirodom.

- Kupio sam imanje i postao baštovan. I tako posmatram prirodne cikluse izbliza, čekajući zrenje, kao što je Mone gledao i slikao katedralu u razna doba dana i godišnja doba. Slikam, govorio je Lubarda, kao zemljoradnik: pripremim njivu, uzorem i pognojim, posejem i čekam plodove. I moja slika nastaje u tom kontekstu. Reč "seljak" treba izgovarati sa poštovanjem a ne sa cinizmom, kako se ovde dešava. Kod nas se, kad se kaže seljak, misli na primitivca, zaostalog čoveka, glupaka. Zato smo dovde i došli. A seljak je mudar i lukav čovek - rekao je Lalić pre petnaestak godina u pero našem novinaru i dodao: - Huan Miro je govorio da snaga dolazi kroz noge. Taj kontakt sa zemljom je važna korespodencija sa životom. Kad je Miro iz Španije stigao u Francusku u koferu je doneo trave - doneo je miris, dodir.

Slika "Na površini velike njive"

Lalić, koji je po sopstvenom priznanju verovao da ako je umetnik kreativan uvek je i nov, izlagao je na 73 samostalne i na više od 250 kolektivnih izložbi u Beogradu, Ljubljani, Skoplju, Sarajevu, Nikšiću, Somboru, Zagrebu, Mostaru, Zrenjaninu, Dubrovniku, Budvi, Banjaluci, Novom Sadu, Mariboru, Užicu, Nišu, kao i u Poljskoj, Australiji, na Novom Zelandu, Filipinima, u Italiji, Švedskoj, Francuskoj, Egiptu, Indiji, Rumuniji, Bugarskoj, Nemačkoj i Meksiku.

Njegova dela čuvaju se u mnogim državnim institucijama, javnim i privatnim kolekcijama. Lalićevi radovi su objavljivani u mnogim enciklopedijama, leksikonima i knjigama u zemlji i inostranstvu.

- Polako ali neumitno nestaje likovni Beograd oriđinala i značajnih stvaralaca. Bez njih je likovna scena ne samo osiromašila već i ogrubela. Ima nadarenih mladih ali oni uglavnom nisu ličnosti i umetnici od formata. Jedan od tih poslednjih velikih slikara i profesora bio je Ratko Lalić, od onih koji su znali vrednost slike i reči. Koliko se razumeo u čistu likovnost dobro svedoči i njegova monografija, koju je godinama sam oblikovao, jedna od naših najlepših. Mada je stasao u onoj herojskoj generaciji oko 1968. godine na beogradskoj Likovnoj akademiji, u kojoj se znalo za ljudsku figuru na sjajan način, Lalić je stvorio potpuno samostalan likovni svet, bez čoveka, ali ne i apstraktan, u kome priroda govori umesto ljudi - kaže Dejan Đorić, likovni kritičar "Večernjih novosti".

Lalić će biti sahranjen danas na Lešću, u 14 sati, a opelo će početi u 13.30.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije