Kultura

DNEVNIK ZABLUDA: Ugrožena baština

Slobodan Maldini

25. 08. 2020. u 10:33

U NEDAVNOM razgovoru, požalio mi se konceptualista Raša Todosijević da je stanje u našoj kulturi loše.

ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Угрожена баштина

Visoki Dečani / Foto Tanjug

Na moj predlog da pišem o ovoj temi, obeshrabren, sugerisao mi je da objavim članak o "nečemu lepom", kao na primer leptirima i cveću. Ali, već pri prvom pokušaju da pišem o ovoj temi, suočio sam se sa podacima o dramatičnom nestajanju brojnih vrsta leptira i ugroženosti onih najlepših. Bez obzira na to što je sagradio najveličanstveniji botanički vrt na svetu, Singapur je zbog deforestacije izgubio više od 50 procenata vrsta leptira. U veoma bliskoj budućnosti, svet će se suočiti sa nestankom ove i velikog broja drugih vrsta insekata, veoma bitnih za čovekov opstanak. Isto je i sa spomenicima kulture.

Uprkos presudi sudova tzv. Kosova ali i pritisaka diplomatskih predstavnika u Prištini, nastavljeni su radovi na izgradnji magistralnog puta sa Kosova prema Crnoj Gori koji treba da prođe na samo 40 metara od Visokih Dečana, manastirskog kompleksa upisanog na Listu svetske kulturne baštine Uneska. Ukoliko se izgradi ovaj auto-put, biće to svetski presedan. Iznenađuje izostanak reakcije Uneska, najznačajnije organizacije za zaštitu spomenika kulture, ali i država sponzora Kosova, u sprečavanju urušavanja naše kulturno-istorijske i svetske baštine. Ali, kako se sami odnosimo prema nacionalnim kulturnim dobrima?

Decenijama traje rušenje zaštićenih istorijski vrednih zgrada - važnih dokaza kulture u našim gradovima. U Beogradu, rušenju zaštićene palate Pere Velimirovića u Resavskoj 25, remek-dela arhitekte Jovana Ilkića, čak je prethodio interni konkurs za plan nove zgrade, na kojem je pobedio predlog akademika SANU! Druga, gradska kuća Konstantina Jovanovića u Karađorđevoj 7 već dva puta je zapaljena u nameri budućeg rušenja. Lista uništenih istorijskih kuća - spomenika kulture je dugačka, a na njoj su: Kuća Žujović u Karađorđevoj 29 iz 1828, u Dubrovačkoj 54 iz sredine 19. veka, kuća na uglu Skenderbegove 4 i Dubrovačke iz sredine 19. veka, zgrada u Pariskoj 5 iz polovine pretprošlog veka, Abadžijska čaršija u Kraljice Natalije 8-12 iz 1840-ih, u Cincar Jankovoj 3 iz 1880-ih, u Francuskoj 17 iz 1880-ih, kuća Konstantina Jovanovića u Kosovskoj 30 s kraja 19. veka, u Visokog Stevana 21 sa početka 20. veka, kuća Joce Notaroša na Obilićevom vencu 15 iz 1903, kuće u Jelene Ćetković 2 i 9 iz 1904, kuća Milivoja Jovanovića u Deligradskoj 11 iz 1904, kuća trgovca Obradovića u Hilandarskoj 15, kuća Nikole Vitorovića iz 1911. i mnoge druge.

Ipak, postoje i trenuci kada su svesni građani "uzeli stvar u svoje ruke". Stanari iz Ulice Tomaša Ježa pobunili su se zbog pokušaja da se deo zaštićenog parka koji koriste pretvori u gradilište. Odlučni da ne popuste, uspeli su da izlaskom na ulicu spreče gradnju i sačuvaju park. Da li je ulica jedini preostali model spasavanja kulture u Srbiji?

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal