VIZIONAR KOJEG JE POŠTOVAO CEO SVET: Sto trideset godina od rođenja slavnog češkog pisca Karela Čapeka (1890-1938)

KADA je već ostareli Bernard Šo čuo za preranu smrt Karela Čapeka (kako je objavio Evening Standard) uzviknuo je: "Zašto on, a ne ja?" Ovakva reakcija jasno oslikava koliko je Čapekovo delo bilo poštovano u zapadnoj Evropi, posebno u Britaniji - između ostalog, "zadužio" ih je i svojim sjajnim "Pismima iz Engleske", punim nesvakidašnjih zapažanja o zemlji i narodu, kojima su se oduševili i sami Englezi.

Foto Pozorišni muzej Vojvodine

Veliki, i po mnogo čemu jedinstveni češki pisac Karel Čapek (1890-1938), rođen je 9. januara u rudarskom kraju, u Malim Svotonjovcima. Školovao se u svojoj zemlji, Berlinu i Parizu, gde je studirao filozofiju. Sjajan dramatičar, duhovit romanopisac i pripovedač, originalan putopisac i feljtonista, bio je i ostao, zaista, neponovljiva ličnost. Smatra se osnivačem naučne fantastike, a vizionarski je predvideo mnoge današnje pojave i događaje.

Foto Pozorišni muzej Vojvodine

U utopističkoj drami "R.U.R" izneo je svoju strepnju da će tehnika zameniti žive ljude, u romanu "Krakatit" ukazao na opasnost od pronalaska atomske bombe, dok je u "Fabrici apsolutnog" govorio o energiji koja je u stanju da kontroliše svet - što se danas tumači kao upozorenje na posledice kompjuterskog umrežavanja.

svojim delima "prognozirao" je i istorijske katastrofe, diktature, bezgraničnu vlast velikih korporacija...

Zanimljivo je da je sa bratom Jozefom smislio i reč "robot" i uveo je u internacionali rečnik, mnogo pre no što će se roboti pojaviti u stvarnosti. Ipak, Čapek se nije suprotstavljao tehnološkom napretku, samo je strahovao od dehumanizacije i nestanka pravih ljudskih vrednosti. Jer, bio je neprikosnoven u stavu da centar svih vrednosti mora biti - čovek. Voleo je život i podsećao da "sve počinje životom i da se životom, a ne smrću, sve i razrešava".

Zajedno sa bratom Jozefom napisao je dramu "Iz života insekata", poredeći da među ljudima kao i insektima, jači i preduzimljiviji pobeđuju slabe i neodlučne. Podsmevao se "mlakom češkom humoru i beskrvnoj karikaturi", a kao čovek širokih interesovanja i neobične radoznalosti studirao je muziku primitivnih naroda, voleo slikarstvo (i sam je često stvarao fino stilizovane crteže), oprobao se u režiji, pisao kozerije o tome kako nastaje pozorišna predstava ili film. Jedan od njegovih uzora bio je Tomaš Masarik, filozof i političar, predsednik prve Čehoslovačke republike. Iz velikog ličnog prijateljstva nastala je i knjiga "Razgovori sa Masarikom". Prihvatio je njegovo poimanje demokratije i odnos prema socijalnoj jednakosti. Nije verovao u klasnu borbu i kolektivizam (jer se masom može manipulisati i vladati), već u snagu individue. Na kritike levice koja ga je nazvala "režimskim piscem" odgovarao je:

PREDSTAVA Kolaž likova i scena iz "Bele bolesti" , Srpsko narodno pozorište 1938., Foto Pozorišni muzej Vojvodine

- Buržoazija koja ne ume ili neće da pomogne meni je strana, ali jednako mi je stran i komunizam koji umesto pomoći nudi zastavu revolucije. Poslednja reč komunizma je vladati, a nikako spasavati. Njegova velika parola je moć, nikako pomoć.

Izdanje Kompanije "Novosti" , Foto Pozorišni muzej Vojvodine

Ipak, koliko god je dvadesetih godina prošlog veka bio u sukobu sa levicom, tridesetih je postao svestan buđenja fašizma.

O tome je pisao u drami "Bela bolest", upozoravajući na nadolazeći rasizam, a u liku velikog Maršala otvoreno aludirao na Hitlera.

Kada su zapadni saveznici odbili da brane prvu Čehoslovačku republiku (1918-1938), razočarao se u francusku i englesku demokratiju. Izgubio je ideale u koje je verovao i rekao: "Umro je moj svet. Nemam više zašto da pišem..."

Odbio je da napusti otadžbinu posle okupacije Nemačke i ubrzo preminuo od upale pluća, 25. decembra 1938. godine. Njegov brat Jozef imao je još tragičniju sudbinu: izgubio je život u koncentracionom logoru Bergen-Belsen.

Koliko je Karel Čapek značio svojim sunarodnicima, možda najbolje svedoče reči da za "duhovnu Čehoslovačku njegova se smrt može uporediti sa teritorijalnim gubicima zemlje".

Na komemoraciji u beogradskom Pen klubu, o Čapeku je izuzetno nadahnuto govorila Isidora Sekulić: - Masarik i Čapek, kao dva junaka poslednje Čapekove drame, sastali su se da jasno promisle, i jasno napišu, i ostave otadžbini određenje šta je duhovno jezgro u narodu i u čoveku. Šta je cilj života, šta je poslednji smisao svake borbe i kako se čuva blago duha narodnog. Ono što može, za nevolju, postojati i samo sobom, ostavljeno od svih, bez odnosa sa ikojom stvari ako se desi da se svi odnosi pomrse i pokidaju, ali što se ipak mora osiguravati svaki dan....

Foto Pozorišni muzej Vojvodine

Jedan francuski pesnik, koji je slično Čapeku 1938. pao i izdahnuo u godini francuskog sloma, napisao je i za svoj i za sve narode sveta: "Što je kompromitovano, kompromitovano je uvek. Ali, što je ostalo čisto, nije osigurano" - istakla je mudra Isidora Sekulić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije