BERLIN SE NA SANKCIJE NE OBAZIRE: Nastavljeni radovi na gasovodu "Severni tok 2" bez obzira na stav Vašingtona

Branko Vlahović - stalni dopisnik iz Moskve

25. 01. 2021. u 23:53

БЕРЛИН СЕ НА САНКЦИЈЕ НЕ ОБАЗИРЕ: Настављени радови на гасоводу Северни ток 2 без обзира на став Вашингтона

Foto RIA

RUSKI brod za polaganje cevovoda na dnu mora "Fortuna" počeo je ponovo sa radom na završetku gasovoda "Severni tok 2" kojim će se "plavo gorivo" transportovati iz Rusije u Nemačku.

Sada se ponovo "Fortuna", koja ima 12 tačaka za sidrenje i važna je za radove na velikoj dubini, nalazi u vodama Danske gde bi trebalo da zajedno sa drugim ruskim plovilima postavi na dno mora oko sto kilometara cevovoda.

Posle uvođenja najnovijih američkih sankcija ka "Severnom toku 2", "Fortuna" se povukla u nemačke teritorijalne vode, ali se posle odlaska Donalda Trampa vratila na posao. Nemačka kancelarka Angela Merkel je kategorički bila protiv američkih sankcija tvrdeći da je "Severni tok 2" komercijalni projekt za koji su zainteresovane evropske kompanije, pre svega nemačke. Stav Angele Merkel je logičan jer Nemačka ne želi da kupuje skuplji američki gas.

Od decembra 2020. godine "Fortuna" je rusko vlasništvo. Svi brodovi koji će biti uključeni u dovršetak gasovoda su ruski, tako da su veliki izgledi da se u narednih šest meseci završi postavljanje cevi i da počne testiranje.

Osim "Fortune" na postavljanju gasovoda rade i brodovi "Murman" i "Baltički istraživač". Početkom februara na postavljanju gasovoda radiće i brod "Akademik Čarski", kao i "Maksim Gorki".

Dve cevi gasovoda "Severni tok 2" trebalo bi da transportuju do Nemačke godišnje 55 milijardi kubika gasa. Inače, gasovod se polaže u teritorijalne vode Rusije, Danske, Finske, Švedske i Nemačke.

Ekspert Fonda nacionalne energetske bezbednosti Igor Juškov kaže da je najvažnije da se završi gradnja preostalih 120 kilometara narednih meseci, a zatim će biti potrebno još dva meseca da se pusti u eksploataciju.

Posle pretnji Vašingtona da će kazniti kompanije koje rade na "Severnom toku 2" od posla su odustale kompanije iz Norveške, Danske, Švajcarske i Nemačke.

Nemci sada imaju podršku od EU jer je Đozep Borelj otvoreno kazao da Evropa neće da se suprotstavlja završetku gradnje ovog gasovoda jer se radi o projektu privatnih kompanija, a osim toga to podržava i nemačka vlada.

Novim američkim sankcijama obradovali su se pre svega u Kijevu jer će Ukrajina imati velike gubitke ako Rusi odustanu od korišćenja njihovog gasovoda. Kad je saradnja Moskve i Kijeva bila dobra, Ukrajina je na tranzitu ruskog gasa zarađivala tri milijarde dolara godišnje. Sada, Kijev zarađuje oko dve milijarde dolara, a ako se protok gasa smanji, zarada od tranzita će moći samo da pokriva troškove rada kompanije koja održava korišćenje gasovoda.

UPLITANJE AMERIKE

NEDAVNA izjava Nikolasa Bernsa, savetnika DŽoa Bajdena, da bi trebalo zamrznuti sankcije i završetak "Severnog toka 2" ne bi li onda "na miru" o njemu razgovarali Vašington i Berlin, samo je ogorčila Nemce. Predsednik Komiteta za energetiku nemačkog parlamenta Klaus Ernst se uvređeno zapitao - "Pa zar da mi o našoj energetskoj politici razgovamo sa Amerikancima?" Ernst ističe da je "Severni tok 2" čisto evropski projekat i Vašington u to ne bi trebalo da se upliće.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)