MINA ODANA OCU I SRPSKOM RODU: Da nije bilo Vuka i nje, izgubili bismo narodnu kulturnu baštinu

PROUČAVAJUĆI godinama lik i delo Vuka Stefanovića Karadžića, profesor Svetlana Martić, koja u Beču predaje srpski jezik našoj deci, shvatila je da bi njegov reformatorski put bio komplikovaniji i drugačiji, da ga sve do smrti nije u radu pratila ćerka Mina ili kako ju je iz milošte zvao Minka.

Mina Karadžić, rad bečkog slikara G. Dekera, 1847.

Pomagala mu je u prevođenju srpskih narodnih umotvorina na nemački, vodila celokupnu prepisku sa oko 300 važnih ličnosti u tadašnjoj Evropi, među kojima su Ranke, Kanic, braća Grim, Gete, Njegoš, knez Miloš Obrenović, Milica Stojadinović Srpkinja, Branko Radičević, crnogorski knez Danilo...

Foto: Privatna arhiva

Ćerki Vuka Karadžića, Svetlana je posvetila knjigu "Pevam danju, pevam noću - Pisma Mini Karadžić", koju je prevela na nemački. Društvo koje je osnovala nosi Minino ime.

Učestvovala je u ustanovljavanju nagrade "Vilhelmina Mina Karadžić" za vrhunska ostvarenja u oblasti kulture. Kruna rada profesorke Matić na polju očuvanja srpskog jezika i našeg kulturnog i nacionalnog identiteta je izložba o Mini, ženi koja je išla ispred svog vremena, a koja će biti otvorena 21. aprila u Konzulatu Srbije u Beču.

- Uz Katarinu Ivanović, Mina Karadžić je srpska slikarka, prevodilac i književnica koja je ostavila veliki trag u srpskoj umetnosti i kulturi - kaže Martićeva za "Novosti". - Učestvovala je u građenju mostova između Srba i Austrijanaca. Rođena Bečlijka mnogo je učinila za maticu. Da nije bilo Vuka i Mine, izgubili bismo kulturnu baštinu. Ne bismo imali srpsku narodnu poeziju, umotvorine, bajke, poslovice, to predivno tkanje i preplitanje srpskog jezika, slova i glasa, pesme i priče, lirskog i epskog.

Foto: Privatna arhiva

Ugledna spisateljica, autorka sedam knjiga različitih žanrova, Svetlana Martić je osmislila neobičnu izložbu. Minin život nije predočila na uobičajen način, po hronološkom sledu arhivskih podataka, već su na panoima ispisana pisma Mini.

- Mini su pisma mnogo značila. Tako je komunicirala sa rođacima i prijateljima. Epistolarno obraćanje se može označiti kao jedno od bitnih obeležja njene ličnosti - govori Svetlana.

Foto: Privatna arhiva

Na panoima, čiji je izgled osmislio dizajner Dušan Borisavljević, nižu se topli i nežni tekstovi. Svetlana se postavila i kao prijatelj, i kao Minina majka, i kao dete, drugarica, saradnica i savremenica. Istovremeno, oni su puni istorijskih činjenica, malo poznatih podataka, citata.

- Mina je imala briljantan um, pronicljive poglede, privlačila je pažnju - kaže autorka izložbe. - Cenili su je svi Vukovi prijatelji, među njima i Njegoš. Volela je operu, rado odlazila u pozorište, najčešće u pratnji Ludviga Augusta Frankla. Često je svirala klavir, uvek kad su im u poseti bili Branko Radičević i Đuro Daničić. Jernej Kopitar joj je bio posebno naklonjen. S 15 godina je počela da uči očev jezik, da bi osim nemačkog, francuskog, engleskog, ruskog, znala i srpski!

Foto: Privatna arhiva

Pisala je Mina i ljubavnu poeziju, vodila dnevničke zapise o revoluciji 1848. u Beču, slušala guslare, slikala živopisne predele, zapisivala običaje.

- Mina je u Berlinu 1854. prevela srpske narodne pesme i pripovetke na nemački, ali ih, nažalost, nije objavila pod svojim imenom - priča naša sagovornica. - Ustupila ih je Ludvigu Augustu Franklu, austrijskom pesniku, koji joj je u znak zahvalnosti posvetio knjigu pod nazivom "Gusle".

Mina je bila sa ocem do kraja njegovog života. Neposredno pred smrt, kako je zapisao Vukov prijatelj Aleksandar Sandić, obratio joj se rečima: "Mino, sokole, da mi je sad da se napijem vode sa Ivanbegovih korita, čini mi se, namah ozdravio bih. Kći mu Mina čašu vode donese. Ispi je u slast. Pogleda po sobi: zape očima za krasne gusle javorove... Klonu glavom na uzglavlje i misliš zaspa."

U spomenaru je Mina napisala kako joj je Branko Radičević napisao pesmu: "Beše to na Badnji dan 1849. Vuk je gostio svoje znance i prijatelje, a jedan od tijeh donio je meni na dar knjižicu spomenicu. Ja zaredih da mi svaki od gostiju što u nju upiše, pa dođoh i na Branka. Dok se okrenuh, a Branko već napisao 'Pevam danju, pevam noću...'"

Na jednom panou se nalazi i šta je razočarani Radičević napisao Daničiću nakon saznanja da ju je otac verio s ruskim lekarom Florom Ognjevom: "Ako ne lažem, ovo će biti Minin muž. Kažu da je i njega Bog stvorio: može biti dušu, ali telo - ne." Iako je Mina pristala na veridbu, ona je zbog porodičnih nesuglasica raskinuta. Budućeg supruga Aleksu Vukomanovića, uglednog profesora u Liceju, upoznala je 1856, ali taj brak je, nažalost, kratko trajao. Posle smrti muža, ostala je sama sa sinom Jankom, koji je završio vojnu akademiju u Petrogradu. I njega je zauvek izgubila.

Foto: Privatna arhiva

- Ostala je sama sa delima i zaostavštinom svog oca, čiji je čuvar bila do kraj života - kaže Martićeva. - Sređivala je spise, pisma i sve drugo što je ostalo. Očevu zaostavštinu poklonila je Kraljevini Srbiji. Venula je kao cvet, imala finansijskih problema, sve do smrti 12. juna 1894. Sahranjena je u grobu svog muža, o trošku Srbije, na Tašmajdanu u Beogradu.

Foto: Privatna arhiva

Početkom 20. veka njihove kosti zajedno sa sinovljevim su prenete u Savinac kod Gornjeg Milanovca gde su sahranjene u kripti porodične crkve Vukomanovića. U Beču je 2021. postavljena spomen-ploča njoj u čast.

Preporučujemo

Galerije

0 32

SELO LEGENDI I KARADžIĆA: Vuk i Radovan potiču iz istog mesta, pećine i kamen kriju posebnu priču (FOTO)

10. 12. 2021. u 11:35

Zločin

0 16

SRPKINjA (36) UBIJENA U BEČU: Telo pronađeno u stanu gde je živela sa sinom i suprugom

13. 05. 2021. u 22:09

Politika

14 6

NESVAKIDAŠNjA INICIJATIVA U AUSTRIJI: Srbi odbijeni, a Bosanci bi da budu manjina

17. 08. 2020. u 08:05

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije