RUSKI ILI AMERIČKI MODEL? Republika Srpska sledeće nedelje raspravlja o zakonu o stranim agentima

MILORAD Dodik je najavio da će propis biti istovetan američkom, ali Radio slobodna Evropa tvrdi da je sličniji ruskom aktu, inače, napisanom upravo po uzoru na onaj koji postoji u SAD.

Foto: D. Gavrić

Imaju ga i Vašington i Moskva, Evropska unija uveliko razmišlja da ga donese, a Narodna skupština Republike Srpske sledeće nedelje će raspravljati o sopstvenom zakonu pomoću koga će evidentirati "agente stranog uticaja".

Zanimljivo je što se, uprkos tome što Dodik nikako ne izmišlja toplu vodu, i uprkos tome što Republika Srpska nije jedina koja se setila da na oku drži sve one koji rade za strani interes, na najavljeni zakon mesecima skandalizuju kako nevladin sektor, tako i međunarodne organizacije.

Dodik je, najavljujući usvajanje zakona, rekao da će on biti baziran na američkim zakonskim rešenjima, dok je Radio slobodna Evropa, izašao sa "otkrićem" da je nacrt mnogo sličniji zakonu usvojenom u Rusiji 2012. godine.

I Moskva je svojevremeno slušala pridike Zapada i gledala proteste predstavnika velikih fondacija koji, izgleda ni tada nisu znali, a ni sada ne znaju da ruski zakon, kao i ovaj danas u Republici Srpskoj, nastali upravo po ugledu na američki zakon (FARA) usvojen davne 1938. godine koji je i danas na snazi.

- Agenti koji predstavljaju interese stranih sila u ma kakvom političkom ili kvazipolitičkom svojstvu, po ovom propisu moraju da saopšte sve o svojim vezama sa tim stranim silama, odnosno da pruže "sve podatke o tim aktivnostima i finansijama" kako bi vlada i američki narod "mogli da procene izjave i aktivnosti takvih ljudi".

Ruski zakon, između ostalog, definiše neprofitne organizacije kao agente stranog uticaja, uvodi obavezu podnošenja finansijskih izveštaja, traži da materijali koje organizacije plasiraju u javnost budu označeni, te reguliše mogućnost njihovog gašenja ukoliko rade u suprotnosti sa zakonom.

No, Radio slobodnu Evropu (RSE), izgleda da je najviše zabolelo što je njihov ruski servis, upravo po ovom propisu 2017. završio na listi stranih agenata. Medij, čak ni kao zanimljivost ne navodi činjenicu da je ruski zakon o stranim agentima manje strog nego u SAD, gde je broj ljudi koji su zvanično označeni kao "strani agenti" gotovo devet puta veći nego u Rusiji.

"Kontroverzni" zakon u Republici Srpskoj predviđa gotovo isto što i njegovi zakonski uzori - posebnu prismotru za nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva, zabranu političkih aktivnosti, dodatno registrovanje i slanje finansijskih izveštaja. Entitetski ministar pravde će sudu moći da predloži zabranu njihovog rada.

No, prema analizi organizacije "Transparensi internešnel BiH", na koju se poziva RSE, takvo zakonsko rešenje nije u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i slobodama, državnim i entitetskim Ustavom i važećim zakonima u RS.

Ističu da predložena "rešenja imaju potencijal da stvore dodatni pritisak na slobodu govora, te služe kao uvod u otvorenu cenzuru i povod za zabranu rada nezavisnih organizacija, ali i slobodnih medija".

Nije, međutim poznato da je organizacija reagovala na najave "Politika" da će EU doneti gotovo istovetan zakon kako bi naterala i komercijalne i neprofitne organizacije da obelodane finansiranje koje dolazi van Unije, a koje se odnosi i na transakcije kao što je plaćanje akademskih studija.

Možda zato što u Evropskoj uniji bar nema bojazni za pritisak na "slobodu govora" i cenzuru – jer u tom bloku se cenzurišu "samo" ruski mediji.

Foto: Printskrin/RTRS

Šta predviđa nacrt zakona?

Zakon, prema pisanju RSE predviđa osnivanje Registra neprofitnih organizacija osnovanih u RS, koje finansijski ili na drugi način pomažu strani subjekti kao agente stranog uticaja. To se odnosi na udruženja, fondacije, strane i međunarodne nevladine organizacije osnovane ili registrovane u RS, a koje primaju finansije iz inostranstva.

Nema šta – to je dramatično drugačije rešenje u odnosu na ono američko, ili na ono koje priželjkuje EU.

Registar će voditi Ministarstvo pravde, a organizacije su obavezne da dostavljaju polugodišnje i godišnje finansijske izveštaje, u kojima će navoditi koliko su sredstava dobile i za šta su ih potrošile.

Nacrtom zakona, organizacijama je zabranjeno političko d‌elovanje i politička aktivnost. U političko delovanje se ubraja učešće u predizbornim kampanjama, prikupljanje sredstava za stranke, njihovo finansiranje, dok politička aktivnost predstavlja svaku aktivnost prema institucijama i predstavnicima RS čiji je cilj usvajanje ili izmena propisa i politike.

Prilično neobično da jedna država želi slobodne izbore bez uplitanja stranog faktora, a još manje mešanje stranih agentura u unutrašnje uređenje – svašta li padne na pamet Miloradu Dodiku?!

Iz političkog d‌elovanja, kako se dodaje u nacrtu, izuzete su aktivnosti u oblastima, između ostalog, zaštite životne sredine, borbe protiv korupcije i informisanja.

Za "Transparensi internešnel BiH", naročito je problematična zabrana političke aktivnosti. Ova organizacija upozorava da se tako ugrožava sloboda izražavanja, što bi moglo da vodi ka cenzuri. Oni od poslanika u Skupštini RS traže da odbace predloženi nacrt.

Dodaju da nije definisano koji inspekcijski organi su nadležni za postupanje, da obaveza navođenja imena donatora narušava pravo na privatnost, te da posebno označavanje materijala nevladinih organizacija može dovesti do stigmatizacije.

Sporno im je, kažu, što zakon dovodi do diskriminacije, jer u slučaju kršenja propisuje zahtev za zabranu rada bez mogućnosti žalbe – što nije slučaj sa drugim privrednim subjektima.

Ova organizacija zaključuje da je namera zakona da pošalje poruku građanima da su udruženja građana neprijatelji, kao i "konačno rešenje višegodišnjih težnji vlasti u RS da se kritika na sve načine uguši".

Ko je kritikovao zakon?

Zakonski nacrt se našao na udaru kritika Delegacije Evropske unije u BiH, Ambasade SAD u Sarajevu, dok su Venecijanska komisija Saveta Evrope i Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju objavile zajedničko saopštenje na ovu temu.

Naveli su da bi ti "zakoni koristili samo vladajućoj koaliciji u njezinim naporima da konsoliduje svoju vlast", i odbacili tvrdnje da zakon o stranim agentima ima sličnosti sa američkim modelom.

Delegacija EU u BiH je poručila u pisanom odgovoru za RSE iz marta da su najave vlasti RS o uvođenju ovih propisa neprihvatljive, te da bi mogle značajno suziti prostor za građanski angažman.

- Vlasti RS ne bi trebalo da strahuju od rada organizacija civilnog društva. Naprotiv, njihov angažman je ključna komponenta demokratskih društava - posavetovala je delegacija, koja se ipak nije osvrtala na glasine da sličan zakon donosi i EU.

Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović uputila je pismo predsedniku Narodne skupštine Republike Srpske Nenadu Stevandiću u kojem izražava zabrinutost povodom Predloga zakona o posebnom registru i transparentnosti rada neprofitnih organizacija i poziva poslanika da se uzdrže od njegovog usvajanja.

(RT)

BONUS VIDEO:

DOŠLI NA PREVARU: Pogledajte kako je juče uhapšen Srbin u Prilužju

Preporučujemo

Republika Srpska

0 1

DODIK NA "DANIMA SRPSKE" U BEOGRADU: Prirodno je da Srbija i Srpska budu jedna država - Ali nam to nije dozvoljeno

20. 09. 2023. u 21:38

Republika Srpska

0 0

RUŠENjE DODIKA IM JE BIO JEDINI CILj: Ko i šta stoji iza afere „Ikona“?

18. 09. 2023. u 18:57 >> 19:18

Politika

62 219

VUČIĆ O PRITISCIMA NA REPUBLIKU SRPSKU I DODIKA: Nadam se da je njegovo hapšenje nemoguće, iako takvih ideja ima

17. 09. 2023. u 22:34

Svet

1 3

PROFESOR PERIŠIĆ UPOZORAVA: Amerika izdiktirala nove zadatke i obaveze Nemačkoj, odnose se i na Republiku Srpsku

16. 09. 2023. u 18:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije