JOŠ U UŠIMA ODJEKUJE PEĐINA PREČKA IZ TULUZA: Darko Kovačević, proslavljeni golgeter naše fudbalske reprezentacije

BIO je pakao od špica. Centarfor razbijač. Jedan od onih za koje kažu da bukvalno mirišu na gol. Flert sa Partizanom, afirmacija u Zvezdi. Sekvenca u Šefildu, rapsodija u Sosijedadu.

Darko Kovačević, Foto Profimedija

Baskijci nikada posle njega nisu bili ni blizu vrha tabele. Italijanskoj epizodi nedostajao je samo srećniji završetak. Obe titule su mu ispred nosa oteli klubovi iz Rima. Ako je do trofeja, ne mora da žali. Obogatio je riznicu u Grčkoj, gde se i oprostio od fudbala. Dobrodošli u TOP 11 Darka Kovačevića (50), poslednje autentične "zvezde prelaznog roka" u jugoslovenskom fudbalu.

Teška vremena. Sankcije, glad, inflacija. Umesto zvezda prelaznog roka, naslovne strane kultnog "Tempa" punile su estradne umetnice sumnjivog morala. Retko kome je bilo do fudbala. Ali je mnogima bilo do Darka Kovačevića. Po svaku cenu.

- Proleter je dobio gomilu ponuda iz zemlje i inostranstva. Zvezda i Partizan su ušli u pravi fudbalski rat i to je bilo prvi put od raspada Jugoslavije da je neki fudbaler na domaćoj sceni izazvao toliko interesovanja. Presudila je navijačka strast, ja kao zvezdaš od malih nogu nisam mogao da donesem drugačiju odluku. Prelomio sam zajedno sa ljudima iz Proletera i otišao na "Marakanu" - priča Kovačević, koji je 59 puta nastupio za našu reprezentaciju i postigao deset golova.

Sa Savom Miloševićem 2002, Foto N. Paraušić

Zvezdaš od malih nogu?! A fotografija sa proslave Partizanove titule? U društvu Save Miloševića, Đanije Ćurčića...

- Ha-ha-ha-ha-ha... To me je i Bjeković pitao kada sam došao u Savez. Kaže "nismo se sreli u Partizanu, pa moramo sada u reprezentaciji". Nema tu šta da se krije. Zadesio sam se u istom lokalu gde su partizanovci organizovali šampionsko slavlje. Proleter je u tom trenutku vodio aktivne razgovore s oba beogradska kluba. Poznavao sam sve te igrače iz omladinskih selekcija, bio sam prijatelj sa Ćirom, Savom, Đanijem... Pozvali su me da im se pridružim i nisam mogao da odbijem. Ne žalim, mladost-ludost. Uostalom, ne zna se čiji je stajling luđi na toj fotografiji. Čuvene "dizel devedesete".

Veleobrt i transfer godine. Umesto ka Humskoj, Darko je skrenuo u Ljutice Bogdana. I nije pogrešio.

- Odmah smo osvojili duplu krunu. Ljupko se posle inostranstva vratio na mesto najvećeg uspeha i počeo od nule. Ostaće mi zauvek u sećanju gostovanje u Zrenjaninu. Pre toga, šest ili sedam utakmica nisam postigao gol i već je počela da me drma golgeterska kriza.

Sudbina je htela da se odblokiram baš na mom Karađorđevom parku. Dobili smo 3:1, bio sam dvostruki strelac, oba mi je namestio Perica Ognjenović.

Kada u "truloj" jugoslovenskoj ligi dobijete poziv iz kolevke fudbala ne razmišljate ni delić sekunde. Pakujete kofere i hvatate prvi avion.

- Menadžer iz Engleske je došao na utakmicu sa Zemunom, postigao sam dva gola i odmah je rekao "želim Darka, ali mi se dopada i defanzivac Stefanović". Tako smo Deki i ja u paketu, već u zimskom prelaznom roku, otišli u Šefild.

Eksplozija u Sosijedadu, pa put pod noge i pravo na Apenine.

- Postojala je klauzula da iz San Sebastijana mogu samo u pet top klubova na svetu. Real, Mančester junajted, Juventus i ne sećam se koja još dva. Bila je priča oko Reala, interesovao se i Atletiko, ali je Juve jedini platio cifru koju su tražili čelnici Sosijedada - kaže Darko.

Ponuda koja se ne odbija. Serija A. Italija. Liga snova. U to vreme, stvar prestiža. Vrhunac za svakog fudbalera koji drži do sebe. Makar Parma, Breša ili Pjaćenca. A zamislite Juve.

- Nikada neću da zaboravim duel sa Interom na "San Siru". U jeku borbe za titulu slavimo 2:1, ja postignem oba gola. Taj koji sam dao glavom, jedan mi je od najdražih u karijeri.

Tim pre što je na njihovom golu bio Peruci, koga veoma cenim i sa kojim sam se kasnije sreo u Laciju. Inter sa Rekobom, Zamoranom, Loranom Blanom, Sedorfom... Mi sa Del Pjerom na polušpicu, Pipo i ja u špicu. Zidan nije igrao zbog suspenzije.

Duel Darka i Nemca Kolera , Foto Profimedija

"Dopijeta" u derbiju Italije. Za veliku pobedu. Za slavu. Možda i titulu? Polako. Kolo pre kraja Juve ima ogromna dva boda više od Lacija.

- Imao sam utisak da ta prokleta kiša pada samo na terenu, a da je svuda oko stadiona Peruđe suvo. Kolina je nekoliko puta bacio loptu i nijednom nije odskočila. Nikome ni danas nije jasno zašto je doneo odluku da se meč nastavi. Izgubili smo sa 1:0 i to mi je najbolniji poraz. Vodili smo celo prvenstvo, imali 10 bodova više i onda u poslednjem kolu sve padne u vodu.

"Skudeto" u Rimu. Ok, dešava se. "Skudeto" dva puta zaredom u Rimu, ređa pojava od Halejeve komete.

- I moralo je baš tada (smeh). Prvo Lacio, pa Roma. Skupo su nas koštali remiji sa Parmom i Lečeom. Mada je Parma te sezone imala moćan tim, sa Bufonom, Tiramom, Kanavarom... Imali smo meč-loptu protiv Rome, vodili do 93. minuta i dozvolili Monteli da izjednači na 2:2. Nikada se nisam pokajao zbog odlaska u Juve, ali ostaje žal zbog načina na koji sam izgubio dve titule. Zato sam i prešao u Lacio, sa idejom da se i meni posreći u Večnom gradu. I čim sam otišao, Juve je postao šampion. Očigledno nisam imao dobar tajming.

Prelazak iz zrenjaninskog Proletera u Zvezdu, pored popularnosti, doneo je i niz privilegija. Recimo, promociju u člana najboljeg državnog tima. Četiri godine posle premijere u Buenos Ajresu Darko je deo najveće svetske smotre fudbala 1998.

- Francuska je zenit moje reprezentativne karijere. Osećao sam se savršeno, slavili smo protiv Irana i imali dva gola prednosti u duelu sa Nemačkom. U prvoj sam zamenio Piksija, drugu počeo i bio među najboljima. Sećam se da me je čuvao Koler, dobio sam skoro svaki duel, učestvovao kod Piksijevog gola i onda ta prokleta povreda. Ustupio sam mesto Perici Ognjenoviću i nisam se do kraja prvenstva vraćao na teren. Nemci su imali odličnu ekipu sa Mateusom, stigli su do 2:2, da smo bili prvi u grupi išli bismo na Meksiko i verovatno dogurali daleko. Još mi u ušima odjekuje ona Peđina prečka iz Tuluza.

Kako li tek odjekuje huk 50.000 Holanđana posle svakog od šest golova na "De Kajpu" u četvrtfinalu Evropskog prvenstva.

- Tamo sam odigrao samo prvu protiv Slovenije i poslednju protiv Holandije. Nisam imao šta da tražim pored Save koji je blistao i zaslužio epitet golgetera šampionata. On i ja smo veliki prijatelji, bila mi je čast da delimo minutažu i kao cimeri sobu u karantinu.

Nikada se nisam bunio što sedim na klupi ili što ulazim kao zamena. Među nama nije bilo zavisti i ljubomore - iskren je Kovačević.

Edvin VAN DER SAR

- Voleo sam posle treninga da ostajem i da šutiram na gol. Zadužim nekoga da mi centrira, nekoga da brani, i udri. Jednog dana, nije bilo nikoga u blizini i ja pitam njega. Više u šali "Edvine, je l` te ne mrzi?". On bez razmišljanja "naravno Darko". Bio sam zatečen. Jedna takva veličina i ne libi se da "sparinguje" Darku Kovačeviću. Šutirao sam mu više od 20 minuta, on se bacao i branio kao da je zvanična utakmica. Veliki golman i još veći čovek.

Zoran MIRKOVIĆ

- Požrtvovan, srčan, borben. Sa jakim karakterom. Gde god da je igrao, navijači su se kleli u njega. Kod Batice se znalo, kada je na terenu, nema greške. Izginuće za pobedu.

Alesandro NESTA

- Imao je vanserijske kvalitete. Možda je među tri najbolja štopera svih vremena. Imao je sve. Brzinu, skok, tehniku. U "jedan na jedan", bukvalno neprelazan. Zamisli, upariš njega i Vidića... uff, bedem.

Nemanja VIDIĆ (reprezentacija SFRJ)

- Njegov debi u Napulju je za sve nas bio iznenađenje. Sećam se da sam pitao Deju ko će na Inzagija, kaže "Vidić". Pitam "ko ti je taj", on kaže "igra štopera u Zvezdi". Stavio je u džep i Pipa i Del Pjera. Šteta što nismo pobedili, poveli smo Peđinim golom, meni je Bufon odbranio zicer sa pet metara. Ali, Vidić je nagovestio vrhunsku karijeru. Takva harizma i takav karakter ne sreću se svaki dan.

Agustin ARANZABAL

- Moja generacija, '73. Baš kao i Havi de Pedro sa kojim se fenomenalno slagao. Igrali su zajedno i u reprezentaciji, znali su se u dušu. Pozadi neprelazan, a u fazi napada opasnost. Imao je odličan centaršut i mnogo golova sam dao na njegove asistencije. Bio sam iza Vijerija, Rivalda i Luisa Enrikea na listi strelaca, dok je Sosijedad zauzeo treće mesto i izborio Evropu. Kasnije su Mesi i Ronaldo pomerili granice, ali u moje vreme nije bilo lako postići dvocifreni broj golova u La Ligi.

Dejan STANKOVIĆ (Crvena zvezda)

- Pojavio se sa Pericom Ognjenovićem i skrenuo pažnju. Imao je karakter, disciplinu u igri, tehniku, šut. Videlo se već na prvom treningu da ima potencijal za vrhunskog igrača. Nikome nije bilo čudno kada je dobio šansu i postao najmlađi prvotimac u istoriji Zvezde. Eksplodirao je kasnije kod Pižona i brzo obezbedio mesto u reprezentaciji. Deki je već sa 17 godina bio zrela ličnost. Zato je i posle igračke karijere nastavio da obavlja ozbiljne funkcije u fudbalu.

Aleksandar ZELENOVIĆ (Proleter)

- Bio je veliki talenat. Igrao je polušpica i staviću ga na poziciju "desetke" u sistemu 4-2-3-1. Nažalost, imao je svega 21 godinu kada je nastradao u saobraćajnoj nesreći. Za Proleter me vežu predivne uspomene. Stigao sam kao dete, iz jednog malog kluba, Radničkog iz Kovina. Dočekali su me igrači koji su već imali zavidno prvoligaško iskustvo. Simanić, Luburić, Gavrilović... Dao sam Zvezdi gol na "Marakani", nešto pred kraj, bilo je već 2:0 za njih.

Zinedin Zidan

- Tu, pored Dekija. Mada, on može gde hoćeš. Za mene, najbolji igrač sveta svih vremena. Ponavljam, za mene. Neko kaže Pele, neko Maradona, ovi mlađi zapeli za Mesija i Ronalda... ali, kod mene apsolutno nema dileme. Pazi, tada se sve vrtelo oko Zidana. On je organizovao igru, povlačio loptu, driblao, asistirao, davao golove. Takinardi, Davids, Del Pjero, ja... svi smo gledali gde je Zi-Zu. Svaka lopta njemu. Posle 60. minuta, on je toliko umoran da ne može više da stoji na nogama. Na treningu, svi bežimo od Zidana, da ne ispadnemo smešni.

Kris VODL

- Imao sam čast da igram u istom timu sa engleskom legendom. Svi ga pamtimo kada je sa Piksijem branio boje Marselja i dogurao do finala Kupa šampiona 1991. Namestio mi je prvenac protiv Boltona, imao je fantastičan centaršut.

- Imali smo u Olimpijakosu sjajna krila, Đole levo, Galeti desno. Cela filozofija igre svodila se na njihove prodore i centaršuteve, koje smo Lua-Lua i ja smeštali u mrežu. U Atini sam ponovo dobio priliku da igram Ligu šampiona, dao sam dva gola Verderu i jedan Laciju. Grčka je bila pravi potez u smiraj karijere. Potpisao sam na godinu, ostao dve. Bili su maksimalno korektni, iako zbog zdravstvenih razloga nisam odradio poslednjih šest meseci ugovora.

Nihat Kaveči

- Nije bio klasičan centarfor, nešto tipa Mitra ili mene. Zato smo fenomenalno funkcionisali. Ostali smo u sjajnim odnosima, čujemo se povremeno i uvek se prisetimo te utakmice protiv Reala koja je obeležila naše karijere. Slavili smo sa 4:2 i svi su nas već tada videli na tronu. Nije mi ni danas jasno kako smo uspeli da prokockamo toliku prednost. Nihat je doskoro bio na nekoj funkciji u Fudbalskom savezu Turske. Znam da je završio licencu i da je jedno vreme radio i kao trener omladinaca Viljareala. Sada se posvetio politici i udaljio od fudbala. I dok smo igrali zajedno, voleo je da diskutuje o raznim temama. Ne čudi me što je otišao u političke vode.

Trener - Karlo ANČELOTI

- Ume na zastrašujuće jednostavan način da upravlja svlačionicom. Ne može svako da radi sa tolikim brojem vedeta na jednom mestu. Kažu da ga je Florentino Perez kritikovao zbog "mekane ruke" prema zvezdama u Realu. A on im je doneo trofej Lige šampiona posle deset godina čekanja. Ne slažem se, ume Karleto i da se naljuti i da bude nervozan. Dešava se i da proguta neke stvari ako proceni da će to uneti mir u svlačionicu. Probleme rešava u hodu, kao vrhunski psiholog.

* * * * * * * * * *

Obožavao sam golove glavom

OSTAJE zapisano da je Darko prvenac u dresu državnog tima postigao protiv mladog tima Južne Koreje, a posle toga tresao mreže Meksika, Nigerije, Malte, Kine, Rusije, BiH, Finske i Bugarske.

- Najlepši je taj protiv Nigerije na stadionu Zvezde u pripremnoj utakmici za Svetsko prvenstvo. U Sarajevu smo Krle i ja zatresli mrežu za pobedu od 2:0, a sviđa mi se i onaj protiv Finske. Dejo je bio selektor, dugo smo slamali otpor Finaca u Beogradu i tek u drugom poluvremenu stigli do pobede. Primio sam je na koleno i šutnuo iz prve. Ako bih birao najdraži, onda taj protiv Južne Koreje. Em je prvi, em je glavom. Savo je centrirao, ja skočio i zakucao u mrežu. Obožavao sam golove glavom - ističe Kovačević, koji je 2009. okačio kopačke o klin.

Pipo i mahanje korner zastavicom

- Konte je i kao igrač imao viziju. Pravi kapiten, zajedno sa Del Pjerom lider na terenu.

Produžena ruka Karla Ančelotija. Tehnika ništa specijalno, ali osećaj za igru, ideja, da dođe iz drugog plana, da postigne važan gol, tu je bio nenadmašan. Pipo? Pipo se svakom golu radovao kao da mu je poslednji u životu. I tu mu niko nije trebao. Mi svi na jednu, on na drugu stranu. Iščupa onu korner zastavicu i maše do besvesti. Isti je bio i na treningu. Zato je i postizao toliko golova. Jedan je Pipo. Uvek na liniji ofsajda, izvanredno kretanje bez lopte. Sreća da u njegovo vreme nije bilo VAR tehnologije, verovatno bi mu poništili pola postignutih golova - kaže Kovačević.

Simone i Simeone, sudar svetova

KOVAČEVIĆ je dobro upoznao kao igrače Dijega Simeonea i Simonea Inzagija, trenere Atletika i Intera.

- Pogledajte Čola danas na klupi Atletika. E, isti je takav bio u svlačionici i na terenu.

Uvek maksimalno naelektrisan, spreman da izgine za ekipu. I stalno je ponavljao "biću trener, biću trener". Zarekao se da će ostaviti fudbal sa 33 godine da bi se posvetio trenerskom poslu. Kada gledam Atletiko, kao da gledam Simeonea. Preneo je taj borbeni mentalitet. Imao sam privilegiju da igram u tandemu sa oba Inzagija. Za razliku od Čola, nije mi delovalo da Pipo i Simone mogu da postanu treneri. Kada sam kasnije sa Olimpijakosom naleteo na Lacio u Ligi šampiona, rekli su mi da Simone poseduje nesvakidašnji trenerski potencijal. Iznenadio sam se, ali rezultati sa Lacijom i Interom dovoljno govore o njegovoj stručnosti - naglašava Darko.

BONUS VIDEO: DR Novosti: Kada treba početi sa anti- age rutinom

BONUS SADRŽAJ

Knjiga o našem asu koja je izazvala veliku pažnju nosi naziv "Novak, pariske priče". Prođite uz Novaka sve njegove emotivne trenutke u upoznajte ga u jednom potpuno drugom svetlu. Na 320 stranica, ilustrovanih do sada neviđenim fotografijama, predstavljen je život slavnog tenisera.

Kliknite OVDE i poručite još danas ovo remek-delo koje će vas odvesti na najslavnije teniske terene.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije