Feljton
FELJTON - SRPSKA KONJICA IZAZVALA RASULO U TURSKOM STROJU: Ustanici stvaraju vojno uporište, koje će po herojskim bitkama nazvati Deligradom
RUSKA diplomatija i vojska su se angažovale u pomoć Srbima. Knez Adam Čartoriski, jedan od dvojice kancelara zadužen za spoljne poslove, predlagao je pripremanje saveza sa Francuskom, pri čemu bi Južni Sloveni u Turskom carstvu i Grci bili oslobođeni.
08. 02. 2024. u 18:00
FELJTON - NAPOLEONOVO PROKLETSTVO ISTORIJSKI PRATI SVE SRBE: Karađorđev prvi naziv je bio "verhovni komandant i serbski predvoditelj naroda
SRPSKA revolucija se od gerilskih pobuna sa seljačkom rajom pretvorilau rat velikih vojnih formacija i sa jedne i sa druge strane.
07. 02. 2024. u 18:00
FELJTON - SRPSKA REVOLUCIJA NIJE BILA SELJČKA HAJDUČIJA: Sporazum pod Beogradom sa Ebu Bekir-pašom, dugoročno, uzeto je bio istorijski trijumf
SPORAZUM koji je napravio sa Karađorđem pod Beogradom je u celosti poznat samo iz papira sarajevskog nadkadije Ebu Bekir-paše, iz još neobjavljenih turskih dokumentima, (prevodilac Abdulah Polimac), predstavljao je prekretnicu u istoriji srpske revolucije.
06. 02. 2024. u 18:00
FELJTON - KARAĐORĐE JE BIO ODRAZ VREMENA U KOME JE ŽIVEO: Većina Karađorđevih vojvoda su ubijali i više i nerazboritije od njega
VELIKI ljudi se ne rađaju. Potrebni su događaji u kojima će se pokazati sposobnost za vođenje.
05. 02. 2024. u 18:00
FELJTON - VOĐE SRPSKE REVOLUCIJE BILI SU TRGOVCI SVINJAMA: Srbi iz Južne Ugraske su ubrajani u vrh balkanskih nacionalnih buržoazija toga doba
U SVAKOJ demokratskoj revoluciji dubinski njen koren je u postojanju srednjih slojeva, onom što se obično bolje razume pod buržoazijom.
04. 02. 2024. u 18:00
FELJTON - VEHABITSKI POKRET UTICAO NA IZBIJANJE PRVOG USTANKA: Janjičari su više puta pokušavali da se dokopaju vlasti u Beogradskom pašaluku
SRPSKA revolucija se ne bi dogodila da pobune nisu pretile i ostalim delovima Osmanlijskog carstva. Reforme Selima III izazivale su muslimanske vernike, koji su se držali propisa u Kuranu da su „najgore stvari koje su novine (nove), svaka novina je jedna novotarija, a svaka novotarija je greh, a svaki greh vodi vatri pakla“.
03. 02. 2024. u 18:00
FELJTON - TAJNI POKRET ZA DIZANJE PRVOG SRPSKOG USTANKA: Petar I NJegoš je ruskom caru predlagao stvaranje Slavenosrpskog carstva
TREBA razlikovati pitanje da li je srpska revolucija 1804. bila organizovana unapred, od pitanja da li je izvršena organizacija. Drugim rečima, mora se voditi računa da su neke organizacije u tom pogledu vršene, ali da nisu uspele.
02. 02. 2024. u 18:00
FELJTON - PESNICI REVOLUCIJE NE DIŽU, NEGO IH OBZNANJUJU: Turska i Austrija bile su protiv toga da Srbija dobije status elementarne državnosti
REVOLUCIJE se dešavaju i kod nepismenih naroda, a prisustvo agrarnog pitanja kao njihove osnove u svim slučajevima revolucija u Evropi od 1789, nameće zaključak da ni kod Srba pesnici ne dižu revolucije, nego ih obznanjuju.
01. 02. 2024. u 18:00
FELJTON - SVAKI SRPSKI SELJAK ZNAO JE ZA DINASTIJU NEMANJIĆA: Srbi, redak narod koji je imao svest o svojoj istoriji, bez knjiga, da odatle uči
UTICAJ lingvista Johana Adelunga, koji je napravio sistematizaciju slovenskih jezika, kod Srba se vrlo rano osetio.
31. 01. 2024. u 18:00
FELJTON - OBIČAN SRBIN JE IMAO RAZVIJENU SVEST O SEBI: Strani pisci, poznavaoci Srba, isticali su odanost veri kod običnog, neukog sveta
SRPSKI racionalistički filozof i pisac Dositej Obradović bio je prvi koji je 1783. preneo na Balkan ubeđenje velikog lingviste Johana Adelunga o jezičkom jedinstvu Južnih Slovena. Obradović je to učinio u filozofskom eseju u formi pisma („Pismo Haralampiju“).
30. 01. 2024. u 18:00
FELJTON - DUBOKI KORENI RELIGIJE KAO VODODELNICE NACIJA: Srpska revolucija zbog Napoleona izgubila mogućnost da na zapadu nađe saveznika
NAPOLEON je svojim rešenjima za srpsku revoluciju počeo da određuje ne samo njen tok nego i njene istorijske ciljeve.
29. 01. 2024. u 18:00
FELJTON - NAJZNAČAJNIJI DOGAĐAJ U ISTORIJI SRPSKOG NARODA: Prvo rušenje islamskog tipa feudalizma i stvaranje slobodne nacije
SRPSKA revolucija je počela 1804. godine, kada je u Francuskoj proglašeno Napoleonovo carstvo, a završila se 1815, kada je to carstvo sišlo sa istorijske scene.
28. 01. 2024. u 18:00
SRBIJA SPREMNA ZA OSAKU I BEOGRAD: EKSPO 2025. prilika da prikažemo mogućnosti u informacionim tehnologijama i predstavimo bogatu kulturu
SRBIJA je na vreme podnela prijavu za učešće na EKSPO u Osaki 2025. i biće među 153 zemlje i regiona, kao i 25 međunarodnih organizacija, koje će biti deo te velike manifestacije od 13. aprila do 13. oktobra 2025.
27. 01. 2024. u 18:00
PORUKE IZ OSAKE - VERA U BUDUĆNOST ČOVEČANSTVA: Japan je bio organizator dva Specijalizovana EKSPA
JAPAN je 1970. angažovao svoje najbolje aritekte da izgrade glavnu zgradu i paviljone za EKSPO u mestu Suita, koje je sada samo predgrađe Osake, glavnog grada istoimene japanske prefekture.
26. 01. 2024. u 18:00
SPEKTAKULARNI SPOMENICI SVIH MEĐUNARODNIH IZLOŽBI: Zapanjujuće arhitektonske strukture izgrađene i dizajnirane da živi duže
SPEKTAKULARNI događaji, kakvi su, uglavnom, za svoje doba bile skoro sve Svetske izložbe do sada, imale su u sebi i neku vrstu „kratkotrajne prelepe aure“, koja će se, kako se tada osećalo, za kratko vreme, rasplinuti i zauvek nestati.
25. 01. 2024. u 18:00
SVETSKI VALCER OD FUTOGA DO PARIZA: Štraus je na koncerima u Zemunu i Beogradu dirigovao u srpskoj narodnoj nošnji
NAJPOZNATIJI valcer na svetu „Na lepom plavom Dunavu“ Johana Štrausa melodija je koju, prema „Ginisovoj knjizi rekorda“, zna da otpevuši najviše stanovnika Zemljine kugle.
24. 01. 2024. u 18:00
SAČUVANI PAVILJONI DRŽAVE KOJA NE POSTOJI: Jugoslovenski paviljon iz Montreala danas je Pomorski muzej u gradu Grand Bank
POSLE završetka Drugog svetskog rata Jugoslavija je učestvovala samo na dve Svetske izložbe, u Briselu 1958. i u Montrealu u Kanadi 1967. godine.
23. 01. 2024. u 18:00
NADMOĆ SSSR I NEMAČKE IZMEĐU DVA SVETSKA RATA: Na izložbi u Barseloni 1929. jugoslovenski paviljon je napravljen potpuno od drveta
LIJEŽ 1905. Pre izložbe u Rimu 1911, Srbija je nastupila na Međunarodnoj izložbi u belgijskom gradu Liježu 1905. godine.
22. 01. 2024. u 18:00
TRIJUMF VIDOVDANSKOG ISTORIJSKOG MITA U RIMU: Italijanska kraljica Jelena, ćerka kralja Nikole, 1911. govorila je pesme o Kosovu
SRBIJA je na početku 20. veka doživela zaslužan, ali, za mnoge u Evropi, potpuno neočekivan trijumf na Međunarodnoj izložbi umetnosti 1911. ( Esposizione internazionale d'arte) u Rimu.
21. 01. 2024. u 18:00
SRBIJA IZLOŽILA MALO ČUDO - PRETEČU RAČUNARA: Strani dopisnici puni reči hvale – Srpski paviljon najbogatiji po zdanju i najlepši po stilu
KRALjEVINA Srbija je prvi put učestvovala na nekoj od svetskih izložbi 1885. godine u Antverpenu, u Belgiji, gde je bila jedna od 25 država, pored Francuske, Nemačke, Austrije, Kanade, Velike Britanije, Otomanskog carstva, Portugalije, Španije, Kraljevine Rumunije i Sjedinjenih Američkih Država.
20. 01. 2024. u 18:00
SRBIJA JEDINA MONARHIJA NA PETOJ IZLOŽBI U PARIZU: Naš paviljon smatran za jedan od najuspešnijih 1889. godine
PETA od deset velikih izložbi održanih u Parizu između 1855. i 1937, Pariska izložba 1889 godine , trajala je od 5. maja do 31. oktobra, privukla je više od 32 miliona posetilaca, na njoj je učestvovalo 61.722 zvaničnih izlagača, od kojih je 25.000 bilo izvan Francuske.
19. 01. 2024. u 18:00
PARISKA IZLOŽBA KAO NAJAVA DVADESETOG VEKA: Srpski paviljon u Parizu svojio je 19 zlatnih, 69 srebrnih i 98 bronzanih medalja
POSLE izložbe u Čikagu, jedna od najvažnijih svetskih izložbi svih vremena, možda i najvažnija, bila je Svetska izložba u Parizu 1900. godine.
18. 01. 2024. u 18:00
POSTALE SU MEĐUNARODNI DOGAĐAJI: U San Francisku je 1915. bila izložba u vreme najveće ofanzive Nemačke na Srbiju
ODLUKE o održavanju velikih izložbi, pa i onih koje su dostigle rang EKSPO, u početku su donosile isključivo zemlje organizatori, koje su takve događaje želele da upotrebe za dalju promociju svojih ekonomskih uspeha i napredovanja, ponekad i za dostizanje pojedinih političkih ciljeva, a zemlje učesnice svojim prisustvom i angažovanjem su dokazivale važnost i osnovanost takvih stavova.
16. 01. 2024. u 18:00
SVETSKA IZLOŽBA EKSPO STARIJA OD OLIMPIJADE: Za stanovnike Zemljine kugle decenijama su bile mnogo interesantnije, privlačnije i uzbudljivije
INDUSTRIJALIZACIJA u svetu je počela takozvanom Prvom industrijskom revolucijom, za koju se uzima da je započeta 1764. godine u Velikoj Britaniji, kada je Džejms Vat konstruisao parnu mašinu.
15. 01. 2024. u 18:00
