Obračun sa "tehnomenadžerima": Lov na privrednike posle pada liberalnog rukovodstva 1972.

KRAJEM šezdestih godina analitičari tek preimenovane i, posle pada Aleksandra Rankovića, reorganizovane Službe državne bezbednosti (nekadašnje zloglasne UDBE) unosili su izmene u postojeću klasifikaciju unutrašnjih neprijatelja.

Foto: Novosti arhiva

Ibeovci su gubili na značaju, "rankovićevci" poraženi. Sve istaknutije mesto u analizama SDB zauzimala je kategorija "liberalno-frakcionaška grupa" i u okviru nje podgrupa "tehnobirokrata" (pogrdno nazivanih zbirnom imenicom "tehnomenadžerija").

Njihove grehe Služba je ovako opisala: "Zloupotrebljavajući svoje ekonomske pozicije radili su na podrivanju ekonomske osnovice društva i uzurpiranju samoupravnih prava ljudi te pretendovali na političke pozicije u društvu".

Ova kategorizacija i pojačana aktivnost Službe na otkrivanju i evideniciji "liberala" i "tehnomenadžera", bila je uvod u poslednji veliki talas Titovog obračuna sa stvarnim i umišljenim protivnicima i poslednji pokušaj povratka "čvrstoj ruci". Tom čistkom Tito je zaokružio put od staljiniste, preko čoveka koji je rekao "ne" Staljinu i stvorio "socijalizam sa ljudskim likom", do ulaska u terminalnu fazu komunističke Jugoslavije i period koji će neki nazvati "neostaljinizmom". Tih sedamdesetih godina, usvajanjem novog Ustava, razračunavanjem sa političkim i ekonomskim elitama i snaženjem sivih partijskih birokrata, Tito je širom otvorio vrata za krvavi raspad države koju je smatrao svojim životnim delom.

Ono što je počelo "sečom" liberalnog rukovodstva SK Srbije, kompletirano je aferama i hapšenjima direktora uspešnih domaćih preduzeća i optužbama za korupciju i "podrivanje ekonomske osnovice društva".

BILA je to treća, posle onih iz 1946. i 1962. godine, i najmasovnija kampanja protiv "špekulanata". Usledila je u sklopu zaustavljanja liberalne privredne reforme, a, kako piše istoričar Srđan Cvetković, "drugi, svakako ne manje bitan momenat, jeste i potreba za legitimizacijom političke vrhuške kroz obračun sa negativnim društvenim pojavama i društvenim otporima koji su narastali počev od studentskih demonstracija 1968. i MASPOK".

Na meti obračuna sa "tehnomenadžerijom" bili su uglavnom direktori uspešnih spoljnotrgovinskih firmi i banaka, kojima su na dušu stavljana "liberalna shvatanja", ali i povezanost sa stranim obaveštajnim službama i "ekstremnom emigracijom". "Koliko je to bila politička akcija, a koliko realna potreba za kampanjom borbe protiv privrednog kriminala, teško je tačno utvrditi, ali je sigurno da se iz ovog i ranijeg istorijskog iskustva, akcija ne dešava slučajno, zajedno sa zaustavljanjem privrednih reformi i obračuna sa nosiocima političkog liberalizma", piše Cvetković. On navodi da je često i sama Služba državne bezbednosti uvlačila direktore društvenih i privatnih preduzeća u sumnjive poslove u korist službe, čime im je obezbeđivana materijalna korist, ali ih je na taj način kontrolisala u slučaju da pokušaju da se odmetnu ili osamostale.

MEĐU konkretnim delima koja su stavljana na teret "tehnomenadžerima" su utaje poreza i malverzacije na carini, reeksport robe sa istoka na zapad i obratno, kao i manipulacije sa "klirinškim kursom". "Politička procena", navodi Cvetković, "bila je da je koncentracija kapitala u rukama tehnobirokratske vrhuške i njegovo nekontrolisano kretanje od strane političkih struktura bilo opasno po sam sistem i monopol SKJ".

Poseban akcenat SDB je stavila na direktore inostranih predstavništava jugoslovenskih firmi, koji su u inostranstvu, preko rođaka i prijatelja, osnivali svoje privatne firme. Miroslav Pevec, tada savetnik za komercijalna pitanja u firmi za proizvodnju i prodaju nameštaja "Lesnina", optuživan je da preko svojih kćerki drži preduzeća "Meblo" u Minhenu i "Ango" u Milanu.

Najviše pažnje privukao je slučaj Bate Todorovića, nekadašnjeg finansijskog direktora "Progresa".

Todorović, kako piše Cvetković, kao stari partizanski kadar, primljen je u UDB i imenovan za "šefa ispostave službe u firmi".

Krajem pedesetih otkupio je 60 američkih brodova kao "staro gvožđe" za slovenačku železaru "Štore". Brodove je, međutim, Todorović "preusmerio" i poklonio ih Sloveniji i Crnoj Gori, koje su ih uvele u svoju morsku flotu, što je izazvalo proteste Amerike.

Posle toga su inspektori SDK i Savezne devizne inspekcije čitavih godinu dana kontrolisali rad "Progresa". Kako nisu nađeni dokazi o većim mahinacijama, Todorović je uhapšen i optužen za preprodaju tri automobila. Osuđen je uslovno na dve godine zatvora, ali se u međuvremenu legalno preselio u Italiju, a zatim u Nemačku, da bi jedno vreme živeo i u Iranu.

U ITALIJI i Nemačkoj razvio je mrežu preduzeća, koje je "uvezao" sa jugoslovenskim bankama, i oslanjajući se na podršku Službe, organizovao različite poslove, za račun SDB, ali i za sopstveni.

Cvetković piše da su pripadnici SDB tvrdili da je Todorović sve radio po nalogu Službe i da su njegove firme bile filijale za špijuniranje. Slavko Zečević pisao je da je Todorović zajedno sa slovenačkom službom radio na švercu oružja za njihovu teritorijalnu odbranu.

Nove strukture u SDB, sedamdesetih, optuživale su ga da je u Nemačkoj okupio bivše "udbaše", "počišćene" posle Rankovićevog pada, ali i da je održavao kontakte sa Rankovićem. Navodno, održavao je veze i sa Vladom Dapčevićem, ibeovcem, kao i sa liberalima i srpskim nacionalistima. Jugoslavija je krajem 1973. godine zatražila od Nemačke da izruči Todorovića. On je, tvrdeći da je žrtva političkog progona, tražio azil.

Navodno, Služba ga je kidnapovala u Italiji 1975. godine i hladnjačom prebacila u Sloveniju, gde je potom javno "uhapšen". Pre zvaničnog hapšenja, Todorović je, suočen sa ucenama i pretnjama, obećao da neće govoriti o kidnapovanju i prihvatio da mu se sudi, ali isključivo za mahinacije u privredi.

Posle više godina u istražnom zatvoru, osuđen je tek početkom 1979. pred OKS u Beogradu, i to, kako primećuje Cvetković, neverovatno strogo, najpre na smrt, pa je zatim pomilovan i kazna mu je smanjena na 20 godina.

Na listi uhapšenih i optuženih "tehnomenadžera" bili su i Lazar Janičić, bivši generalni direktor Direkcije za devizno poslovanje Narodne banke Jugoslavije, Miroslava Rims, bivši direktor filijale IKB Split u Beogradu, Lazar Vračarić, direktor preduzeća "Metalijum" iz Zagreba... Poznat je i slučaj Ante Todorića, direktora "Agrokombinata" i oca zagrebačkog tajkuna Ivice Todorića. Stariji Todorić tada je osuđen za "antirevolucionarnu delatnost" i preusmeravanje šest miliona maraka "Matici hrvatskoj" za nabavku oružja. Tada dvadesetogodišnji Ivica, navodno je, kada je čuo presudu, uzviknuo: "Osvetiću te, tata!"

SEDAM GODINA ZBOG PET MAŠINA

OBRAČUN sa "tehnobirokratama" cvetao je i na lokalu, gde je tlo bilo posebno pogodno za zloupotrebu navodne borbe protiv korupcije za obračun sa političkim konkurentima. Često se išlo i dotle da se proganjaju novinari ili čak obični građani koji su govorili protiv nekog lokalnog vlasnika. Cvetković navodi primer poljoprivrednika Bogdana Rumenića iz Ratara. Nakon što je optužio lokalne partijske funkcionere za proneveru u vezi sa skupljanjem samodoprinosa, optužen je za malverzacije prilikom uvoza pet poljoprivrednih mašina. Osuđen je na sedam godina zatvora.

SLUČAJ "KARAĐORĐE"

SRĐAN Cvetković navodi i slučaj Časlava Vlajića iz Smederevske Palanke, koji je 1968. godine kiselu vodu nazvao "karađorđe". "Ta činjenica je 1972. u vreme obračuna sa maspokom iskorišćena kako bi se izvršio obračun i sa domaćim liberalizmom i nacionalizmom", piše Cvetković. "Zbog imena je proganjan, prozivan u štampi, između ostalog, pod naslovom: "Preko noći rođen Karađorđe". Zbog psiholoških pritisaka napustio je fabriku, čak pomišljao da prebegne u inostranstvo. Ljudi su ga izbegavali i nisu smeli sa njim "ni u kafanu da odu". "Karađorđe" je skinut sa etikete, ali je vraćen krajem osamdesetih godina, kada je Vlajić rehabilitovan i vraćen na mesto direktora.

183 PRIJAVE U KRUŠEVCU

NA teritoriji opštine Kruševac, samo tokom 1974. godine, podnete su 183 krivične prijave za privredni kriminal. Optužen je, između ostalih, bivši direktor "Rubina" Siniša Veličković, navodno blizak "rankovićevcima".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije