"SUDSKO UBISTVO" ZBOG MIŠLJENJA: Suđenju Milovanu Đilasu prisustvovali Dobrica Ćosić i Jara Ribnikar

POVOD za direktan napad vlasti na Dedijera i Đilasa bilo je njihovo istupanje u stranim medijima.

Arhiva Novosti

Prvo je Dedijer 20. decembra 1954. dao izjavu dopisniku londonskog lista "Tajms", koja je objavljena u broju od 22. decembra iste godine. Zatim je Đilas dao intervju Džeku Rejmondu, dopisniku "Njujork tajmsa"iz Beograda, u kome je kritikovao političko stanje u Jugoslaviji i istakao potrebu postojanja opozicione partije kao činioca demokratizacije. Đilas i Dedijer su ispitivani kod istražnog sudije 6. i 7. januara 1955. godine. Optužnica je podignuta 11. januara, a sudski proces je održan 24. januara 1955. godine.

Iako su se tome odlučno protivili odbrana i optuženi, sudija je odlučio da proces zatvori za javnost pod izgovorom zaštite državnih tajni. Zanimljivo je da su tajnom suđenju prisustvovali pisci Dobrica Ćosić (iz "literarne radoznalosti" kako kaže) i Jara Ribnikar (koja je uzvikivala parole protiv optuženih), dok je Nedeljko Drulović, kao sekretar partijske organizacije na Beogradskom univerzitetu, pokušao da organizuje demonstracije protiv okrivljenih.

OPTUŽNICA

(Javni deo pretresa)

OPTUŽENI MILOVAN ĐILAS: Molim pre početka suđenja, moju majku i snahu nisu pustili, dok vidim da ima publike koja nije porodica. To je diskriminacija prema porodici.

PRETSEDNIK: Ko kaže da nije prisutna?

ĐILAS: Ja kažem, nisu je pustili.

PRETSEDNIK: Ja znam da majku, majku, nisu, ja sam Vam rekao da ne možemo majku pustiti, ne zbog toga.

ĐILAS: Ona spada u porodicu.

PRETSEDNIK: Ne zbog toga što je to porodica, nego zbog toga što je to majka. Ja sam se plašio zbog toga da ona ovde ne, zbog majke kao majke a ne zbog toga što je mi nismo hteli da je pustimo.

ĐILAS: Dobro.

PRETSEDNIK: Mi smo pustili i braću i sestre i ženu i sve smo pustili, ali majku nismo iz tih razloga, a ne iz drugog razloga koji Vi mislite. Jer tu ima i druge publike, to je tačno...

ISPITIVANjE OPTUŽENOG ĐILASA

(Zatvoreni deo pretresa)

PRETSEDNIK: Veće je dopustilo da u sali ostanu: Mileva Đilas, ne, Milka Đilas, Draga Đilas, Štefica Đilas, Akim Đilas i Dedijer Vera. Zatim, Dobrica Ćosić, Živko Bilbija, Svetozar Krstić, Bogdan Perović, Mijuško Šibalić, Mato Radulović, Boško Đorđević, Srba Savić, Sava Pređa, Nikola Marić, Nikša dr Mikulandra, i Radmila Stojanović. Ostali mogu da idu sad.

PRETSEDNIK: Ne na vrata. Molim vas izađite, da jednom počnemo da radimo. Milka Đilas, Draga Đilas, Štefica Đilas, (zapisničaru: ti pazi tamo) diktira: Pretsednik veća upozorava lica koja prisustvuju glavnom pretresu da su dužna da kao tajnu čuvaju sve ono što su na pretresu saznali i ukazuje im da zbog odavanja tajne mogu krivično odgovarati po čl. 285 KZ nakon toga pretsednik veća naređuje da u zasedanju ostane samo optuženi Đilas, a optuženog Dedijera upućuje u sobu br. 77 koja je za njega određena. Na pitanje pretsednika veća (ustanite), da li je optuženi Đilas razumeo optužnicu i šta ima da navede u svoju odbranu izjavljuje:

KOVAČEVIĆ: Samo momenat, da nešto pitam. Jedno razjašnjenje. Pretres je oglašen tajnim.

Arhiva Novosti

PRETSEDNIK: Da...

...TUŽILAC: Hm, dobro.

ĐILAS: Prema tome ja mislim da se ovde radi apsolutno o nerazumevanju i da je tu čak moj stav bio pozitivan u odnosu na političke prilike kod nas.

TUŽILAC: Da, to ste rekli i u saslušanju, kod istražnog sudije.

ĐILAS: Da. Još ću se samo zadržati na izrazu inkvizicija. Jer se mislim, radi o jednom svestranom nerazumevanju. Ja smatram da je III Plenum bio inkvizicija. Ja sam to rekao i ja na toj poziciji i stojim. III Plenum je po formi, kako se obavio, da je svak mogao kazati šta misli, on je bio samo po formi demokratski. Forma je zadovoljena, međutim, sadržina njegova je bila čista inkvizitorska. Evo kako. Šta je III Plenum, da li sam ja imao ikakvo krivično delo, ne pred sudom, nego pred Partijom, pre III Plenuma. Da li sam pravio neku grupu, da li sam pravio neku frakciju, za preuzimanje vlasti u Partiji, za propagiranje nekih svojih ideja? Ne, nisam. Ja neću da govorim o zakonskoj odgovornosti, pošto pretstavljam da ju je bilo da bih bio i gonjen. Nikakav ja prekršaj u Partiji nisam napravio, sem što sam javno izložio svoje ideje koje sam i na što sam prema Statutu imao prava, čak i bez obzira na svoje funkcije. Zbog tih ideja ja sam bio na III Plenumu kažnjen, svrgnut sa tih funkcija i stvarno izbačen iz Partije. Stvarno izbačen iz Partije. Dozvolite, na III Plenumu je bio predlog, bila je opšta atmosfera da ja budem isključen iz Partije. Onda je ustao Tito i rekao: - Drugovi, ne treba da ga isključimo iz Partije, da to ne bi iskoristila strana propaganda, kako postupamo kao u Moskvi, nego da mu damo strogi ukor sa poslednjom opomenom. I tako sam ja zbog strane propagande da se ne bi iskoristilo, dobio strogi ukor sa poslednjom opomenom /uz smeh/. Svi su se složili sa tim. To je istina, to nije objavljeno na Plenumu. Pošto smo na tajnom suđenju to mogu da Vam izložim.

Arhiva Novosti

PRETSEDNIK: Ovu stvar da, da ...

ĐILAS: Sad ću ja reći zašto je to inkvizicija. Ja dokazujem činjenicama.

PRETSEDNIK: Da, ali da li bi mogli da, Vi ste mogli na III Plenumu da, tada, da kažete isto ovo?

ĐILAS: Jeste, ali šta je bitno, ja ću sad reći šta je tipično u stvari za, šta je inkvizicija uopšte? Inkvizicija je jedan određeni pojam koji je istoriski vezan za katoličku crkvu i to za određen period vremena katoličke crkve dok je ona mogla da vrti optužbe, ona tada presude nije vršila protiv krivaca. Za inkviziciju su karakteristične dve stvari: fizička tortura - mučenje, i druga stvar, kažnjavanje jeretika, progonjenje ljudi zbog ideja. To su dve stvari koje su za sve ljude učene, intelektualce, uopšte to su dve karakteristike inkvizicije. Međutim, torturu mi zatičemo u svim periodima društvenog razvitka, nezavisno od inkvizicije. Prema tome tortura nije karakteristika samo inkvizicije, nego u staroj Jugoslaviji, npr., na policiji ja sam bio mučen ali to nije bila inkvizicija nego je bila tortura. Jer mi niko na policiji nije tražio, niti mi je iko, ni na državnom sudu kad sam bio, tražio, da se odreknem svojih ideja, niti me zbog samih ideja nije sudio sud za zaštitu države. Čak mi je važilo da slobodno mogu imati svoje ideje, nego mi je samo ilegalno i otvoreno propagiranje određenih ideja, kažnjavano.

Ja mislim da sam u sličnoj poziciji sada, da ne samo zbog ovih, ja nikakav prekršaj ne vidim da sam napravio, već samo zbog javnog iskazivanja sam došao pod udar javnog tužioca, odnosno optužnice. Nisam samo ja ovako shvatio III Plenum. On je tako shvaćen i kod najkompetentnijih mesta. 25. februara 1954. godine, dok sam ja još formalno bio član Partije, održao je maršal Tito konferenciju sa stranim novinarima, večeru. To nije objavljeno kod nas, ali je objavljeno, ja imam citat tu kod sebe, ali je objavljeno u United Press-u i AFP objavljuje na primer sledeće: da je tom prilikom maršal Tito između ostalog rekao, da ja nisam bio u užem štabu revolucije, da sam, da nisam bio sposoban ni za kakvu specijalnu funkciju i da mi zato nije ni data, da sam oduvek bio sklon filozofiranju i kao takav, zbog filozofiranja bio oduvek izvesna smetnja u pokretu i u rukovodstvu, pa da zbog tog svog filozofskog skretanja sam bio osuđen na III Plenumu. I izričito ja neću ulaziti šta je tačno u izjavi maršala Tita, i ...

PRETSEDNIK: Dobro, da se ne udaljavamo.

ĐILAS: Ništa se ne udaljavam. I izričito kaže sledeće: - Đilas je politički mrtvac a to je najstrašnija smrt koja nekoga može zadesiti. Politička smrt. Ja se s njim slažem. Najstrašnija smrt jeste politička. Na III Plenumu, zbog ideja, po izrazu Titovom, zbog filozofiranja, kako on kaže, zbog filozofskih shvatanja koja nisu u skladu sa pokretom, kako on kaže, nadamnom je izrečena presuda političke smrti. To je inkvizicija i ništa drugo. Još jedan momenat je važan, koji državni tužilac obilazi. Naime, ja tamo, u vezi sa celim tekstom, kažem, očekivao sam demokratsku diskusiju, a došla je inkvizicija, to jest, ne demokratska diskusija, ja govorim po sadržini nedemokratske diskusije, a ne po formi. Pretpostavka je da li je jedna diskusija demokratska ili nije da u svakom trenutku može biti nastavljena. Ako javni tužilac meni to kaže da ja nisam u svakoj javnoj delatnosti bio onemogućen zbog svojih ideja osuđenih na III Plenumu, u toku ove godine dana, to jest na liniji svojih ta delatnost da bude...

...TUŽILAC: Ne, Vi ste rekli sudsko ubistvo. Kako Vi to mislite? Da objasnite da je priprema "sudsko ubistvo"?

ĐILAS: Vi lično pripremate "sudsko ubistvo".

TUŽILAC: A u čemu?

ĐILAS: Vi pripremate, pošto ste dali niz netačnih stvari namerno u optužnici po mome utisku za javnost, nabacili ste na mene sumnju da sam ja izdajica, špijun, povezan sa inostranstvom.

TUŽILAC: Nigde ne piše ovde da je, da ste vi špijun.

ĐILAS: To je vešto sastavljeno, ali Vi kažete "potražio je ljude iz inostranstva, preko kojih će moći da obara poredak u svojoj zemlji.

TUŽILAC: Pa jesmo li o tome razgovarali? Vi se inostranstvu obraćate da date izjavu, da Vam inostranstvo...

ĐILAS: Čekajte, gde sam ja to tražio ljude molim Vas?

TUŽILAC: Pa kako niste?

ĐILAS: Gde su ti ljudi koje sam ja tražio?

TUŽILAC: Pa došao je, došao je, kome ste dali izjavu?

ĐILAS: Drugo, tvrdite da sam se nudio socijalistima, ili je to Kardelj rekao: oni nude usluge onome koji im ne treba.

TUŽILAC: Dobro, u čemu mislite da je "sudsko ubistvo", prema tome da zato optužnica nije bazirana na činjenicama?

ĐILAS: Ona je, pazite, u optužnici se sadrži izvesne i to glavne indirektne, van dispozitiva optužbe, van dispozitiva optužbe na osnovnu kojih Vi hoćete da motivišete zašto ja treba da budem suđen, da Vam ja objasnim, da izložim šta ja mislim pod "sudskim ubistvom", pre svega ja ne mislim da ću biti suđen na smrt, jer to ni paragraf ne predviđa. "Sudsko ubistvo" je pravni pojam, koji je izmislio Volter 1764. godine u procesu protiv Kavasa i taj Kavas takođe nije bio osuđen na smrt, kao što znate. Prema tome, to je jedan pravni pojam uzet iz pravne terminologije, koji znači ovo: Kada se iz političkih motiva bez pravnih razloga, kada trebaju pravni razlozi na veštački način da posluže političkom obračunu. Evo, to je pojam za "sudsko ubistvo"...

NAČELA VAŽNIJA OD VLSTI

JA kad ovu stvar govorim o toj ličnosti (Đilasu), ja sam stalno razmišljao, šta je to kod ovog čoveka. Vlastoljublje? Ne. On je bio na vlasti i sa vlasti je pisao, i to ga je pisanje dovelo u sukob. Znači, nije vlastoljublje. Da je njemu samo do vlasti, on bi jednostavno ćutao, i, verovatno, i danas bi bio potpretsednik. Nije mu do toga stalo. Znači, stalo mu je do nekih načela, do nekih ideja. Pa kad je ta načela, ideje iskazao, on je došao u sukob. (Završna reč advokata Kovačevića.)

STRAH OD DRŽAVNIH TAJNI

TUŽILAC: Dobro, da li smatrate Vi, pa po čemu mislite da tajni proces, evo i sami se uveravate da Vam garantuje....

PRETSEDNIK: Da se ne udaljavamo druže tužioče sa ovim objašnjenjem, nego da se držimo optužnice.

ĐILAS: Pretres je tajan, ali je tajan mimo moje volje, je li. On je tajan na Vaš predlog.

TUŽILAC: Pa, ja nisam, Sud je odlučio.

PRETSEDNIK: Kao što vidimo do sada se nijedna državna tajna nije pojavila i ovaj je deo do sada mogao biti javan.

PRETSEDNIK: Imaš još?

TUŽILAC: Nemam.

DžENTLEMNSKE REČI ZA DRUGOVE SUDIJE

KAD je Gandi odgovarao pred engleskim sudom kad još Indija nije bila slobodna za krivično delo pobune i revolucije i ubistvo, koje je on delo priznao i rekao: Ja sam kriv, onda mu je engleski sudac rekao: "Najteži čas moga života jeste ovaj kada moram vama suditi, jer ja ne mogu preći preko vaše ličnosti, ko ste vi, Gandi. Ja moram vas poštovati, ja ne mogu vama izreći onu kaznu koju bih ja izrekao drugim ljudima." Drugovi suci, ove džentlmenske reči, oprostite da upućujem i vama, vi socijalistički narodni suci, smatram da ne možete izreći kondemnatornu osudu nad drugom Dedijerom, jer bi to značilo da se u našoj državi ne može govoriti istina bez obzira na to da li je povoljna ili ne. ( Završna reč advokata Politea.)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije