SEDE VLASI SVE ĆEŠĆE ZA VOLANOM: Privatni prevoznici zbog nedostatka radne snage prinuđeni da angažuju i starije od 65

UMESTO da uživaju u penziji, sve više je vozača koji i u sedmoj deceniji sede za volanom autobusa u javnom gradskom prevozu! Koliko je takvih, tačnih podataka za celu Srbiju nema.

Foto Depositphotos

U prestonici, od 4.946 zaposlenih u javnom gradskom prevozu, njih 102 vozi autobuse privatnih prevoznika iako su odavno pregazili 65. Dok stručnjaci tvrde da slabe reflekse dopunjavaju iskustvom, sindikati upozoravaju da bi lekarske provere trebalo da budu rigoroznije.

Incident koji se dogodio početkom septembra, kada je vozač star 71 godinu zbog pogrešnog skretanja vozio u kontra smeru Radničkom ulicom dok su mu vozila dolazila u susret, zabrinuo je Beograđane. Putnici s pravom postavljaju pitanje jesu li bezbedni u autobusima koje voze osobe u osmoj deceniji, sa usporenim refleksima, u dvomilionskom gradu, u smeni od osam sati. Ipak, propisi su jasni. Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja, ne postoje ograničenja, pa uz dozvolu D kategorije i važeće lekarsko uverenje vozač u javnom prevozu može da ima i 90 godina.

Foto Depositphotos

Zaposleni u drumskom saobraćaju u proseku imaju 55 godina, a po ugovoru o delu angažuju se i osobe u osmoj deceniji. Razlog za takvu situaciju je masovan odlazak profesionalnih vozača u evropske zemlje, gde su plate nekoliko puta veće nego u Srbiji.

Zbog rigoroznih pravila kojih se godinama pridržavaju u GSP "Beograd" i SP "Lasta" na spisku zaposlenih nema vremešnih vozača. Svi penzioneri na teritoriji Beograda zaposleni su kod privatnika. Javna je tajna da je "Strela Ub", koja drži linije ka Obrenovcu, stala tokom perioda vanrednog stanja, jer zbog krštenice nije imao ko da vozi autobuse.

Šoferi, koji zbog godina u penziju odu iz GSP, uhlebljenje odmah nalaze kod privatnika. Ulice poznaju, kao i sistem rada, pa ukoliko imaju važeću dozvolu i lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti, bez problema sedaju za volan privatnih autobusa.

- Niko nema evidenciju o broju onih koji imaju više od 65 godina i koji su svakodnevno na ulicama - kaže za "Novosti" Nebojša Mirović iz Samostalnog sindikata, predsednik Republičkog odbora za saobraćaj i veze. - Penzioneri rade kod privatnika, a oni ih često plaćaju kešom, po dogovoru. Tako su van sistema, rade koliko hoće, a kada im ne odgovara kod jednog poslodavca brzo prelaze kod drugog. Tokom vanrednog stanja, kad je starijima od 65 bilo zabranjeno da izlaze na ulicu, nastao je haos u prevozu. Autobuse nije imao ko da vozi. Starijih vozača nema samo u "Lasti", GSP "Beograd", "Niš ekspresu", i u "Arivi" u međumesnom saobraćaju, dok ih u gradskom i te kako zapošljavaju.

Mirović navodi da je problem najpre uočen u Vojvodini, kada je pre koju godinu iz JGSP "Novi Sad" u danu otišlo 70 vozača, a zatim u Beogradu. Sada penzioneri voze po celoj Srbiji, već godinama. Bezbednost putnika, ali i drugih učesnika u saobraćaju ovim je ugrožena.

- Tačno je da slabije reflekse nadomešćuju iskustvom i da zato voze sporije, ali samo do određene minutaže - ističe naš sagovornik. - Na duže relacije, u gradskom saobraćaju voze i duže od osam sati, popušta im koncentracija, hvata ih umor. I mlađi vozači posle šest sati imaju taj problem, a kamoli stariji! Za volanom su i oni sa zdravstvenim problemima.

Foto P. Mitić

Dešava se, tvrdi Mirović, da neko drugi da krv na analizu umesto vozača koji treba da ide na pregled, jer se ne traži lična karta na uvid. Država bi, po njemu, trebalo više da povede računa, da zabrani mogućnost da se u svakom domu zdravlja uzimaju lekarska uverenja za D kategoriju. Već da potvrde za D i E kategoriju daju samo tri, četiri ustanove u zemlji, ali i da ti pregledi budu pooštreni.

Prema postojećem Zakonu o bezbednosti saobraćaja, osobama starijim od 65 godina, dozvola se izdaje na pet godina, prema nalazu i mišljenju datom u uverenju o zdravstvenoj sposobnosti. Oni koji su za volanom autobusa, moraju se podvrgnuti zdravstvenom pregledu radi utvrđivanja psihofizičke sposobnosti u roku koji ne može biti duži od tri godine.

Profesor Milan Vujanić sa katedre za bezbednoost Saobraćajnog fakulteta u Beogradu navodi da je kod starijih vozača najveća opasnost usporenost refleksa odnosno spora vožnja na određenim deonicama. Objašnjava da oni imaju dugo i životno iskustvo u saobraćaju, svesni su svojih mogućnosti, opasnosti i pre svega odgovornosti za volanom.

- Ipak, ako se neko sa 70 godina nađe za volanom, a nije sposoban da vozi autobus i kocka se sa životom 50 ljudi, za to najviše krivim lekare. Oni su ti koji procenjuju sposobnosti i dužni su da obaveste MUP ako smatraju da neko više ne bi trebalo da vozi. Problem nastaje i kada doktori ne napišu mišljenje, odnosno građanin nema otežavajuću okolnost za upravljanjem vozilom, a u međuvremenu se dođe do povrede ili oboljenja. Za one koji su u gradskom prevozu, lekarske kontrole bi trebalo da budu na šest meseci, kako bi bezbednost bila zagarantovana - ističe Vujanić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije