FARMACEUTI UPOZORAVAJU: Nije svejedno koji probiotik uzimate, evo kako da izaberete pravi

"Doktor u kući" - B. RADIVOJEVIĆ

11. 10. 2020. u 10:30

ФАРМАЦЕУТИ УПОЗОРАВАЈУ: Није свеједно који пробиотик узимате, ево како да изаберете прави

Foto: Depositphotos

NITI su svi probiotici isti, niti je svejedno kako se uzimaju, i da pacijenti ne bi pravili greške, Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu je u saradnji sa Savezom farmaceutskih udruženja Srbije pripremio smernice za primenu probiotskih preparata.

One su zasnovane na najnovijim naučnim dokazima o efikasnosti i bezbednosti probiotika za određena zdravstvena stanja. Posebno su važne u ovom trenutku, kada se zbog sezone respiratornih infekcija, i epidemije kovid 19 češće propisuju antibiotici, koji uništavaju i dobre bakterije u telu.

Profesor dr Miodrag Krstić, gastroenterolog, predsednik Udruženja gastroenterologa Srbije, upozorio je na promociji novih smernica za primenu probiotika, da je jedna od posledica korišćenje antibiotika tokom pandemije kovida 19, pogotovu u prvom talasu kada je veliki broj ljudi uzimao antibiotike na svoju ruku, ne konsultujući se sa lekarom, bilo učestalo javljanje antibiotskih kolitisa.

- Antibiotici su najčešće korišćeni lekovi uz medikamente protiv bolova i često su predmet zloupotrebe - kaže prof. Krstić. - Kao i svi drugi lekovi, i oni imaju neželjena dejstva od kojih su najčešća antibiotski kolitisi, koji nastaju jer antibiotici ubijaju ne samo patogene mikroorganizme, već i normalnu crevnu mikrofloru.

Antibiotici, naročito oni širokog spektra delovanja, najveći su neprijatelj normalne crevne flore

Prof. Krstić kaže da je u Srbiji registrovano više od 100 probiotskih preparata, ali nisu svi dovoljno dobri kada se uzimaju antibiotici:

Foto: Depositphotos

- U prevenciji dijareje izazvane primenom antibiotika, samo su određeni sojevi efikasni, a jedan od njih je i probiotska gljivica saccharomyces boulardi, čija je efikasnost i bezbednost dokazana u mnogobrojnim kliničkim studijama, i nalazi se u svim najvažnijim vodičima u Evropi i svetu. Trebalo bi, takođe, znati da se samo probiotici koji sadrže gljivicu saccharomyces boulardi mogu uzimati u isto vreme sa antibioticima. To ne važi za bakterijske probiotike, jer i kada ih uzmete sa razmakom od dva ili tri sata, postoji veliki rizik da će antibiotik delovati i na njih i smanjiti efikasnost preparata.

Dokazano je da probiotske kulture blagotvorno deluju na crevnu floru, a ona je od presudnog značaja kako u tretmanu stomačnih problema, tako i u održavanju ukupnog zdravlja.

OSETLjIVI NA VLAGU

PROBIOTICI su kao živi mikroorganizmi i osetljivi na vlagu, kiseonik, temperaturu i njihov broj tokom vremena opada. Zato je važno da se očuva odgovarajući broj probiotskih sojeva u toku roka upotrebe koji je naveden na pakovanju, što uslovljava upotrebu odgovarajućeg unutrašnjeg i spoljašnjeg pakovanja koji na adekvatan način čuva probiotike - objasnila je prof. dr Branislava Miljković.

- Pravilna primena probiotika podrazumeva odgovarajući izbor sojeva, korisnih mikroorganizama, za koje postoje klinički dokazi da ispoljavaju efikasnost i odgovarajuću bezbednost - kaže dr Branislava Miljković, profesor na Farmaceutskom fakultetu i predsednica Saveza farmaceutskih udruženja Srbije. - Da bi probiotik ispoljio efikasnost za konkretno zdravstveno stanje mora da se koristi određen soj probiotika i u odgovarajućoj količini. Zbog toga smo i uradili smernice koje jasno ističu koji su to zdravstveni problemi za koje se probiotici koriste, u kojoj količini i koliko dugo. Istakli smo da li se preparati probiotika koriste za stanje prevencije ili kada već nastupi zdravstveni problem. Očekujemo da će pripremljene smernice farmaceutima u apotekama biti odgovarajuća podrška za pružanje saveta pacijentima.

Profesor dr Tomislav Preveden, infektolog i predsednik Udruženja infektologa Srbije, navodi da infektološki gledano sada ulazimo u period kada dolaze hladni meseci, gde ćemo se ponovo susretati sa respiratornim infekcijama, novim pacijentima sa korona virusnom infekcijom, i da će to sve zajedno dovesti do povećane upotrebe antibiotika:

Foto: Depositphotos

- S obzirom na to da su antibiotici, naročito oni širokog spektra delovanja, najveći neprijatelj normalne crevne flore i da zbog njenog narušavanja može doći do proliva, mi sad moramo da razmišljamo da pacijentima uz antibiotike dajemo i probiotike - objašnjava prof. Preveden. - Ranije se probiotici nisu povezivali sa antibiotskom terapijom. Poslednjih dvadesetak godina se crevna mikroflora mnogo proučava i poremećaj crevne flore se povezuje sa mnogim bolestima. Saznalo se da usled uzimanja antibiotika može doći do dijareje izazvane disregulacijom crevne flore, kolonizacijom creva gljivicama roda kandida i infekcijom creva bakterijom clostridium difficile, koja predstavlja najtežu komplikaciju antibiotske terapije. To može biti teška bolest koja zahteva dugotrajno bolničko lečenje, ponekad sa neizvesnim ishodom, pogotovo kod starijih pacijenata koji imaju druge udružene bolesti. Zbog svih tih saznanja, sada se uz svaki antibiotik savetuje upotreba probiotskih preparata kako bi se sprečila klostridijum dificile infekcija creva i postantibiotski prolivi.

Nisu svi dovoljno dobri kada se uzimaju antibiotici

Dokazano je i da neki antibiotici dovode do većeg rizika od nastanka antibiotskih proliva, kao i da oni češće nastaju kod starijih pacijenata, kod pacijenata koji duže vreme uzimaju antibiotike, koji uzimaju više antibiotika u isto vreme, koji imaju neke druge bolesti organa za varenje. Tada se, kaže prof. Preveden, obavezno mora savetovati pacijentu da uz antibiotke uzima probiotski preparat koji sadrži gljivicu saccharomyces boulardi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)