LAŽNA OPTUŽNICA O KRIVICI: Umnožile su se gebelsovske laži o navodnoj agresiji našeg naroda

NIJE Milošević razgoreo rat u Bosni- on je samo pokušavao da pomogne i da zaštiti srpski živalj izložen genocidnim namerama, po drugi ili treći put u istom veku - piše Vlado Strugar

Foto Iz knjige "Pisma sa dvostrukim dnom" V. Vuletić

VLADO Strugar 17. novembar 2008. godine šalje prvo pismo na novu adresu Dobrice Ćosića u Beogradu, u ulici Dragoslava Popovića.

Dobrica,

Govoriš visokoumno, tačno, pravedno, rodoljubivo, našem narodu umilno, našim vlastodršcima - savetno. Hvala Ti, Dobrica.

Pišeš kao istoričar iako prijatelje i čitaoce stalno podsećaš da si samo književnik. Drago mi je da si tako obziran prema činjenicama, kao i prema redosledu zbivanja; šta je bilo i šta čemu prethodi. Na osnovu Tvojih tekstova budući povesničari moći će da slože objektivnu i uravnoteženu sliku burnih godina i decenija koje su neposredno za nama. S pravom ukazuješ da su se u poslednje vreme umnožile i raširile gebelsovske laži o navodnoj agresiji našeg naroda na Bosnu i Hercegovinu. Deo tih neistina prenosi i beogradska štampa i tako, svesno ili nesvesno, ispisuje lažnu optužnicu o srpskoj krivici. Mediji pišu kao da je neslogu i nesreću u navodno pitomu zemlju Bosnu doneo srpski narod na čelu s Miloševićem, a da je pre toga tamo bilo sve "u pjesmi i cvijeću". Mi istoričari znamo da su koreni mržnje u toj zemlji znatno dublji, i da traju vekovima.

Ko je čitao Andrića i njegove zapise o "zemlji mržnje", lakše će razumeti odakle su provalili toliki bes i svirepost. Ima o tome tačnih ocena i kod umnog i široko obaveštenog Milorada Ekmečića.

NIJE Milošević razgoreo Bosanski rat - on je samo pokušavao da pomogne i da zaštiti srpski živalj izložen genocidnim namerama, po drugi ili treći put u istom veku. Zar nismo slušali od Milorada kako su ustaše bacile u jamu u Prebilovcima skoro čitavu njegovu porodicu, uključujući i bebe u kolevkama? On se nekim čudom spasao, iako je ostao i bez oca i bez majke. Kosti prebilovačkih mučenika izvađene su i položene u kosturnicu tek devedesetih godina, ali je, razgorevanjem građanskog rata u BiH, isti neprijatelj minirao i digao u vazduh i tu kosturnicu. O ranijim zločinstvima nad Srbima u Bosni i Hercegovini nije se na vreme javno govorilo i pisalo, i oni se sada ponavljaju; naše pokolenje ima tu nešto krivice. Pravila se lažna simetrija sa Hrvatima i Muslimanima pa je, kako si dobro primetio povodom Koljevićevog rukopisa, "u temelje titoističke Republike Bosne i Hercegovine sahranjena i njena istina o Drugom svetskom ratu; čak i šaputanje o toj istini vlast je smatrala neprijateljskim delovanjem".

Nije mala ni odgovornost tzv. međunarodne zajednice, kako u Bosni, tako i na Kosovu. Svoj otvoreno neprijateljski naum oni pakuju u oblandu "evroatlantskih integracija". Naša javnost sve to prima naivno i nekritički, a po koji razuman glas istinskih evropskih intelektualaca objavljuje se u fragmentima i prigušeno. Evo, upravo imam u rukama poslednji broj (56) časopisa "Hvosno", koji mi je stigao iz Leposavića. Izdvajam misao Petera Handkea: "Evropske protuve protuvama prave državu." U istom broju, francuski istoričar po imenu Iv Bataj (njegovo prezime, u prevodu na srpski, znači bitka), ovako pozdravlja kosovske Srbe: "Vi, Srbi sa Kosova, vekovima ste trpeli napade Turaka, Nemaca i sada Amerikanaca i njihovih slugu, koji vašu postojbinu predaju Albancima. NATO je kod vas instalirao bandite i trgovce drogom, albansku mafiju na vlast. Prvo su uništili Jugoslaviju, pa smanjili Srbiju na pašaluk, i to sada nazivaju evroatlantskim integracijama. Srbi sa Kosova i Metohije! Vi niste sami! Podržavaju vas vaša braća Srbi u celom svetu, ali i mi, slobodni Evropljani. Rusija treba još jače da vas podrži, jer diplomatija nije dovoljna onda kad sila nadvlada svako pravo! Američki okupator porušio je svako pravo! Ukinuo je Rezoluciju Ujedinjenih nacija! A kada je sila tako nepravedna, treba joj pokazati drugu silu!"

Poslaću Ti, ako Te zanima, tu publikaciju u celini.

TAMO ćeš videti, pored ostalog, kako jedan pesnik iz Crne Gore, po imenu Bećir Vuković, piše o zdravom crnogorskom pogledu na kosovsko pitanje, kojim se i Ti baviš duže od pola stoleća. Piše taj Vuković, koga ne poznajem, sem što sam čuo za njega:

Kličem Tebi, Dobrica sokole, kao starac Vujadin! I mislim da naša stvar nije propala dok među mlađima ima ljudi koji misle i javno govore kao ovaj Vuković. Njegove reči skoro da mogu da se stave uz bok onima iz Matijinog pera, i iz srca:

A kad sam pročitao u NIN-u objavljen Tvoj govor u Trsteniku (16. oktobra 2008), razumeo sam da ta beseda u svemu potvrđuje i duboku moju misao jednom ranije Tebi saopštenu rečima:

U 20. veku, u srpskom narodu, ponavljam Ti, nadvišavaju sva ljudstva i sva događanja:

Nikola Pašić, Aleksandar Karađorđević, Dobrica Ćosić;

Pašić - državnik, Aleksandar - vladar, Dobrica - mislilac;

Svi znameniti ljudi našeg roda i naroda stoje iza i niže ove trojice velikana.

S osećanjem bratske odanosti, Dobrica, najsrdačnije Te pozdravljam.

Vlado Strugar

IZ KUĆE na Topčiderskom brdu pisac se, zajedno sa ćerkom Anom, preselio u nov, tek završen stan blizu Palilulske pijace. Stan je na četvrtom spratu, prostran i svetao, ali se Ćosić u njemu nije osećao najbolje. Sudeći prema dnevničkim zapisima, promenu boravišta doživeo je kao preseljenje "u tuđinu, u neko inostranstvo u kom još nisu sređene Božičine stvari". Njegova nova soba liči mu na "pozorišnu predstavu neoriginalnog teksta".

Bolešljiv je, pritisnut depresivnim mislima, ne može da piše tempom kojim je to ranije radio. Nerado izlazi na ulicu. Čita knjigu Erika Hobsbauma Globalizacija, demokratija i terorizam i, kako priznaje, stalno razmišlja o srpskoj sudbini. Slaže se sa Hobsbaumovom ocenom da je 20. vek najkraće stoleće u istoriji čovečanstva; podseća da je, dve decenije ranije, i sam uočio (i javno kazao) da je 20. vek najkraći vek posle Hrista, jer je počeo 1914, Prvim svetskim ratom, a okončan slomom Sovjetskog Saveza, razbijanjem Jugoslavije i nastajanjem hegemonije SAD u svetu, devedesetih godina prošlog stoleća.

I Ćosić i Hobsbaum saglasni su u oceni da je 20. vek - doba nesravnjive ljudske katastrofe, period suštinskog materijalnog poboljšanja, ali i "propasti bez presedana" naše sposobnosti da preobrazimo lice svoje planete. "Čovečanstvo radi za svoju smrt", zapisuje Ćosić u svoj dnevnik ispod datuma 30. oktobar 2008. Deset dana kasnije, 9. novembra, Ćosić konstatuje da se "iz Amerike zaošijala svetom Velika finansijska kriza, koja zlokobno podseća na Veliku krizu 1930. godine".

To je ambijent u kom Vlado Strugar piše Ćosiću navedeno pismo, na koje nije stigao pisani odgovor (ili je možda negde zaturen, ne bez izgleda da izroni u nekom trenutku).

SUTRA: RASPLITANjE bosanskog čvora

Preporučujemo

Feljton

0 0

RODOLjUB ZAKLET NA VERNOST

08. 10. 2020. u 20:00

Feljton

1 2

DOSLEDNI LEVIČAR: Junaci Dobrice Ćosića objedinjeni su oko nacionalne ideje

07. 10. 2020. u 19:47

Feljton

1 1

ZAPIS O ZLATOUSTOM RADOJU

06. 10. 2020. u 17:13

Feljton

0 5

ORGANIZOVANO LAGANjE ZAPADA: Kako je Dobrica Ćosić upozoravao na podršku stvaranju "velikoj Albaniji"

05. 10. 2020. u 20:00

Feljton

0 0

POLITIKA RAZARA PRIJATELjSTVA: Prepiska sa dvostrukim dnom

04. 10. 2020. u 20:00

Feljton

0 3

STRAH ŽIVOTU KALjA OBRAZ ČESTO: Na ovom domaćem bunjištu pretrčavanje na stranu pobednika postalo je svakodnevica

03. 10. 2020. u 19:51

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije