STEPINAC NIJE ZA OREOL SVECA: U dva pisma poslata papi patrijarh je utemeljeno obrazložio svoju molbu da se zaustavi proces kanonizacije

Rade Dragović

07. 12. 2020. u 20:00

СТЕПИНАЦ НИЈЕ ЗА ОРЕОЛ СВЕЦА: У два писма послата папи патријарх је утемељено образложио своју молбу да се заустави процес канонизације

Patrijarh Irinej

PATRIJARH Irinej, veliki patrijarh! Odgovarajući na pitanje hrvatskog novinara Silvija Tomaševića, u avionu kojim se vraćao iz prošlogodišnje posete Skoplju, papa Franja je ovim rečima opisao poglavara Srpske pravoslavne crkve. NJegove reči, izgovorene u kontekstu šansi za kanonizaciju kontroverznog hrvatskog kardinala Alojzija Stepinca, odjeknule su regionom.

Delatnost i arhipastirski učinak patrijarha Irineja na tronu Svetog Save često su kontradiktorno tumačeni u domaćoj javnosti, posebno među dežurnim kritičarima Srpske pravoslavne crkve, ali i među vernicima. Neprekidno napadan kao konzervativac i kruti nacionalista, pokojni patrijarh Irinej napravio je najveći pomak u izgradnji odnosa sa Rimokatoličkom crkvom.

LIČNIM autoritetom i snagom činjenica uspeo je da utiče na sami vrh Vatikana da zaustavi proces kanonizacije hrvatskog kardinala Alojzija Stepinca, ali i da "pripremi teren" za eventualnu buduću posetu pape Franciska Srbiji. Zbog toga je godinama bio izložen kritikama dela crkvene javnosti, sklone ekstremnim stavovima, koja je u njemu videla "ekumenistu", "novotarca" i "papistu".

Patrijarh Irinej, međutim, ovim pitanjima pristupao je mirno, principijelno i racionalno.

- Poseta predstavnika jedne crkve kakva je Rimokatolička značajan je događaj za svaku zemlju i tu ne vidim ništa loše. Važna je okolnost samo da li bi papa došao kao državnik ili kao rimski episkop, budući da naša crkva pravi razliku u dočeku i tretmanu ovakve posete. Posmatrano sa aspekta Crkve i sa mog ličnog aspekta, to bi bio veliki, značajan događaj - govorio je patrijarh Irinej.

Da je patrijarh Irinej imao snažan uticaj na odnose sa Svetom stolicom nedavno je potvrdio i šef srpske diplomatije Nikola Selaković, koji je kao generalni sekretar Predsedništva Srbije bio zadužen za komunikaciju sa SPC.

- PREDSEDNIK Aleksandar Vučić se o eventualnoj poseti pape uvek konsultovao sa patrijarhom - naveo je Selaković, uz podsećanje da je patrijarh visoko vrednovao činjenicu da Vatikan nije priznao jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Kao najveći doprinos patrijarha Irineja jačanju veza sa Vatikanom smatra se uspostavljanje dijaloga o istorijskoj ulozi kardinala Stepinca u Drugom svetskom ratu. Ovaj model razmene argumenata i novog, naučnog tumačenja i ostalih spornih pitanja smatra se - istorijskom prekretnicom.

U dva pisma poslata papi u Rim 2014. i 2015. godine patrijarh je razložno i utemeljeno obrazložio svoju molbu da se zaustavi proces Stepinčeve kanonizacije. Papa Franja uvažio je razloge Srpske crkve i naložio formiranje Mešovite komisije sa zadatkom da istorijski razmotri sve segmente njegovog života.

Ova delikatna pisma objavio je još 2016. godine hrvatski publicista, teolog i pažljivi analitičar odnosa SPC i Vatikana Drago Pilsel. Poglavar SPC u njima je papu zamolio da Stepinčevu kanonizaciju skine s dnevnog reda i prepusti je "nepogrešivom sudu Božjem.

Pilsel nudi i svoje tumačenje ishoda prepiske dvojice poglavara:

- SVETAC je onaj koji može i treba da bude orijentir univerzalnoj Crkvi, svim hrišćanima. Alojzije Stepinac to, svojim celokupnim životom, teško može postati - rekao je Pilsel i dodao da papi Franji nije važno koliko će Hrvata zagovarati problematičnu kanonizaciju, već mu je bitnije da se ispoštuje istina koju moraju zajednički izgovoriti i Srbi i Hrvati.

U prvom pismu, od 30. aprila 2014, patrijarh Irinej skreće pažnju da je SPC dužna da kaže da je kardinal Stepinac svesrdno podržao stvaranje NDH, obasipao pohvalama njeno vođstvo i višestruko učestvovao u stvaranju atmosfere netolerancije koja je carevala u državi koja je, kako je naveo, bila "kopija Hitlerove Nemačke i Musolinijeve Italije".

KOMISIJA OCENJUJE ODGOVORNOST

PAPA Franja uvažio je argumente poglavara Srpske crkve i izašao sa konkretnim predlogom - naložio je formiranje mešovite radne grupe sastavljene od predstavnika SPC i Hrvatske biskupske konferencije, kao i najeminentnijih stručnjaka - istoričara. Srpska patrijaršija prihvatila je papin predlog, koji je rezultirao serijom razgovora o istorijskoj ulozi kardinala Stepinca. Rad ovog tela je završen, ali ne i posao. I sa strane SPC i Vatikana bilo je više signala da će razgovori posvećeni ravsetljavanju Stepinčeve odgovornosti za zločine u NDH biti nastavljeni u budućnosti.

U dopisu se ističe da je Stepinac "visoko značajan puč" od 27. marta 1941, kad se Jugoslavija otrgla iz Trojnog pakta, proglasio "izdajom za koju je optužio Pravoslavnu crkvu", a pravoslavlje je proglasio za "najveće prokletstvo Evrope" i upravo te reči zabeležio u svom dnevniku odmah posle kobnih događaja koji će uvesti Jugoslaviju u rat.

UKAZUJUĆI da je jedino takvim odnosom prema Pravoslavnoj crkvi moguće objasniti i Stepinčev odnos prema prisilnom prevođenju Srba NDH u rimokatoličku veru, patrijarh papi piše i o logoru smrti Jadovno i drugim logorima koji su, kako je naveo, naočigled svih, tadašnju NDH pretvorili "u zemlju klanicu".

Irinej je papi skrenuo pažnju i da kardinal Stepinac nije protestovao, već je ćutao kad se znalo da je "nacistički ustaški režim na najužasniji način poslao u smrt tri pravoslavna episkopa, više stotina sveštenika i monaha i više stotina hiljada pravoslavnih vernika, njegovih sugrađana".

"Ćutao je Stepinac i kada su hrvatske ustaše, između ostalih, mučile i ubijale i one pravoslavne Srbe koji su već, pod pretnjom sile, bili primili katoličku veru, kao i pred činjenicom da su u "njegovoj" državi hladnokrvno, planski i sistematski ubijana i deca "nepoćudnih" građana te države - Srba, Jevreja, Roma", nudio je patrijarh argumente.

POGLAVAR SPC papi je predočio da su prikupljena i popisana imena i prezimena jednog dela dece žrtava (74.762), od kojih su većina (42.791) bila deca iz srpskih pravoslavnih porodica. Samo logor Jasenovac progutao je 20.545 dečjih života.

Navodeći i niz drugih primera, patrijarh u pismu papi ističe da se Stepinac suviše često prikazuje kao nemoćan i izolovan pojedinac, iako je poznato da je lično bio na čelu vojnog vikarijata oružanih snaga NDH, čije je sveštenstvo velikim svojim delom bilo uključeno u zločine.

Patrijarh je pozvao papu da razume da je ovo ćutanje Stepinca - uz sve nabrojano - učinilo da spomen na njega u ovom trenutku, kako navodi, ne ističe iz biblijskog korena, niti je put ka pomirenju kad je reč o Rimokatoličkoj i Pravoslavnoj crkvi.

"Naprotiv, bojimo se da je suviše otvorenih pitanja i nezalečenih rana koje kardinal Stepinac simbolizuje, te bi njegova kanonizacija samo produbila rane i postojeće razlike", pisao je Irinej papi 2014. i zatražio da se Stepincu posveti "trezveno i mudro razmatranje njegovog mesta u istoriji, pogotovu ako je ono obremenjeno Jadovnom i Jasenovcem".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)