NEĆEMO PROTIV RUSIJE NI PO CENU ODMAZDE: Poslednje glasanje u UN o Krimu dokaz doslednosti Beograda

TO što je Srbija u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija glasala protiv rezolucije u kojoj se od Rusije traži da prekine "okupaciju Krima", sigurno će izazvati novi talas pretnji "odmazdom" iz zapadnih centara moći, ali zvanični Beograd ne namerava da odustane od podrške Moskvi u svim međunarodnim organizacijama.

Foto AP

To za "Novosti" poručuju u vrhu srpske vlasti, naglašavajući da nema razloga za bilo čiju "ljutnju", jer naša zemlja samo sledi princip zaštite sopstvenih nacionalnih i državnih interesa, ali i poštovanja međunarodnog prava.

Naime, Srbija je još odavno potpuno otvorila karte oko toga kako će poštovati teritorijalni integritet Ukrajine, ali glasati protiv ili biti uzdržana kod izjašnjavanja o dokumentima UN i EU sa predznakom "antiruski".

Ovo poslednje izjašnjavanje u UN nije prvi put da Srbija stoji uz Rusiju po pitanju Krima i to kao jedina država Zapadnog Balkana. Beograd je do sada četiri puta glasao protiv rezolucija GS UN o Krimu i Sevastopolju - 2016, 2017, 2018. i 2019. godine.

I kada je reč o deklaracijama i rezolucijima Evropske unije o ruskom učešću u ukrajinskoj krizi, Srbija već godinama ne diže ruku ni za jedan dokument u kojem se osuđuje Moskva. Tokom ove godine nismo dali podršku za tri takva dokumenta Brisela, a prošle i pretprošle godine za po 11.

Foto Tanjug

Diplomata Zoran Milivojević naglašava da su potezi Srbije u UN i drugim međunarodnim organizacijama u potpunosti u skladu sa našim nacionalnim i državnim interesima.

Objašnjava da je za Srbiju Rusija izuzetno značajna, ne samo zato što s ovom državom imamo strateško partnerstvo, nego i zbog KiM:

Slavlje Posle referenduma 2014., Foto Tanjug

- Ova poslednja rezolucija koja je usvojena u UN je direktno antiruska. A Rusija je jedna od ključnih država koje priznaju naš teritorijalni integritet i potpuno je prirodno da mi ne glasamo protiv nje. Osnove srpske politike su politička nezavisnost i vojna neutralnost i mi se ponašamo u skladu sa tim. Da ne govorim o tome da oni koji nas sada prozivaju i pozivaju se na međunarodno pravo, treba prvo da odgovore šta je sa međunarodnim principima kada je reč o Kosovu i našem teritorijalnom suverenitetu. Pritom je Kosovo nelegalno proglasilo nezavisnost, a na Krimu je održan referendum, odnosno iskorišćen princip međunarodnog prava o samoopredeljenju.

Moskva i Peking koriste priliku da povećavaju uticaj

IZVESTILAC Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik pozvao je juče Savet EU da otvori dodatna poglavlja sa Srbijom, a sve evroparlamentarce da podrže konstruktivno zalaganje srpskih vlasti u sprovođenju važnih reformi u zemlji.

Predstavljajući nacrt Izveštaja o Srbiji pred Spoljnopolitičkim odborom, Bilčik je poručio da da je EP spreman da nastavi međustranački dijalog, čiji bi rezultati trebalo da se vide "znatno pre sledećih izbora":

- Cenim to što je nova vlada usvojila predlog ustavnih amandmana i podnela ga Skupštini. On je naglasio važnost napredovanja Srbije u oblasti slobode medija i izražavanja i izrazio zabrinutost zbog izveštaja o nasilju i pretnjama novinarima. Bilčik je istakao "kontinuirano i konstruktivno" zalaganje Srbije kad je reč o odnosima u regionu, posebno u dijalogu sa Prištinom, dodajući da je "normalizacija odnosa između Srbije i Kosova preduslov za pristupanje EU".

Foto Tviter

- Isto kao što od Srbije očekujemo više, tako moramo očekivati više i od sebe. Ova godina je naglasila da evropska perspektiva nije data. Ostali spoljni akteri, Rusija i Kina, koriste svaku priliku da povećaju svoj uticaj na region i Srbiju - ocenio je Bilčik.

Na pitanje da li je možda bilo diplomatski mudrije da smo se, recimo, uzdržali pri izjašnjavanju na Ist Riveru, Milivojević kaže:

- Jasnim izjašnjavanjem protiv rezolucije, Srbija je stavila do znanja do koje mere držimo do saradnje sa Rusijom. Zašto bismo podlegali pritiscima sa Zapada i rizikovali da narušimo odnose sa Rusijom, ali i Kinom, i to u trenutku kad nema otvaranja poglavlja, kad se jasno vidi da nas ne žele, da je politika proširenja EU gurnuta u drugi plan. Nema nikakvog razloga da žrtvujemo naše nacionalne i državne interese zbog nečega što ne znamo ni da li ga ima ili nema.

Bez obzira na to što su naše evropske integracije već duže "na ledu", iz Brisela stalno stižu upozorenja da usaglasimo našu spoljnu politiku sa EU, koja u potpunosti treba da se "poravna" tek u trenutku kada postanemo članica. Srbija ne samo da još nije otvorila poglavlje 31, koje se odnosi na spoljnu i bezbednosnu politiku, nego je to jedina oblast za koju još nismo dobili izveštaj sa skrininga.

Predsednik Centra za spoljnu politiku i profesor FPN Dragan Đukanović kaže nam da će EU nastaviti da očekuje usaglašavanje sa njihovom politikom:

- Tu nema preterano prostora za osciliranja. S druge strane, Srbija vuče poteze u skladu sa svojom politikom, ali Brisel ne zanima to što mi ne želimo da narušimo dobre veze s Moskvom, uz argument da se ne pridružujemo Rusiji nego EU.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije