"NOVOSTI" SAZNAJU: Tenk sa Košara na Slobodištu

S. BABOVIĆ

27. 11. 2020. u 11:00

НОВОСТИ САЗНАЈУ: Тенк са Кошара на Слободишту

Zaustavljeno dalje propadanje Doma / Foto S. Babović

U MEMORIJALNOM kompleksu Slobodište na obodu Kruševca, građenom od 1961. do 1965. godine po ideji književnika Dobrice Ćosića, prvi put ove jeseni, neimari su izveli obimnu rekonstrukciju.

Kruševljani se nadaju da će ceo kompleks, sa Domom memorijalnog parka, biti ponovo mesto okupljanja umetnika, muzičara i glumaca, a grad ponovo dobiti izložbeni prostor.

Kako saznajemo, u četvrtak kasno popodne na Slobodištu je očekivan poseban "eksponat": tenk T-55, korišćen u borbama u rejonu karaule "Košare". Drugi tenk biće smešten u kasarni "Car Lazar" u Kruševcu, kako je ranije najavljeno prilikom obeležavanja Dana komande za razvoj Rasinske brigade. Ova komanda, formirana 2011, nastavlja tradiciju herojske 125. motorizovane brigade. Biće to drugi novi element prostora koji se obnavlja. Pre dve godine tu je podignut Spomenik palim borcima iz ratova 1991-1999, na čijem postamentu su ispisana imena 69 stradalih pripadnika vojske, policije i rezervista.

Tri faze projekta vodi Zavod za zaštitu spomenika iz Kraljeva, a prvi deo radova koji je u četvrtak i dovršen, sa šest miliona dinara finansiralo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja.

Tenk sa Košara / Foto printskrin

- Sada smo zaista posle mnogo godina na dobrom putu da oživimo prostor, koji ima izuzetan značaj za istoriju i kulturu grada - kaže Goran Vasić, direktor Narodnog muzeja Kruševac, ustanove koja brine o Slobodištu. - Prva faza rekonstrukcije je iziskivala i najobimnije radove: kompletnu termo i hidroizolaciju objekta Doma, rekonstrukciju krovnog pokrivača i drenažu. Ovo je bio osnov da se pre svega zaustavi dalje propadanje Doma i da se, potom, krene u dalju rekonstrukciju.

Urađena je i konzervacija spomeničkog dela kompleksa unutar parka: čuvene Ptice mira i Kapija sunca. Stručnjaci će u naredne dve faze urediti kompletne spoljne zidove sa novom stolarijom na Domu, a na kraju i enterijer (izložbeni i galerijski prostor sa suvenirnicom).

Zaustavljeno dalje propadanje Doma / Foto S. Babović

Slobodište je projektovao slavni arhitekta i potonji gradonačelnik Beograda, Bogdan Bogdanović. Kulturno dobro od velikog značaja prostire se na čak 80 hektara na jugozapadnom obodu grada. Spomenički elementi kompleksa su Stratište i Humke, kao i dva amfiteatra - Dolina pošte, sa jatom kamenih ptica, i Dolina živih, kojima se prilazi kroz kružnu Kapiju sunca gde je i amfiteatar. Dom Slobodišta, sa čijom se obnovom počelo, nešto je mlađi od ostatka kompleksa, projektovali su ga Bogdanović i Svetislav Živić, 1978. godine.

Za vreme fašističke okupacije na Slobodištu se nalazio logor sa stratištem za 1.650 civila i rodoljuba. Istoričarka Sanja Rutić Votorović podseća da je 29. juna 1943, za odmazdu, okupator streljao 324 pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini i partizanskog pokreta.

OD SVEČANOSTI SLOBODE DO VIDOVDANA

U DRUGOJ polovini 20. veka na Slobodištu se održavala jedna od najmasovnijih manifestacija u SFRJ - "Svečanosti slobode". U amfiteatru na otvorenom izvođene su pozorišne i baletske predstave, održavani koncerti.

- Koncepcija programskih sadržaja vezanih za Slobodište, nastala šezdesetih godina u socijalističko-komunističkom periodu, menja se od devedesetih godina prošlog veka, da bi se od 2001. transformisala u Vidovdanske svečanosti, koje su zadržale rituale paljenja vatre, polaganje cveća na humke i čitanje nešto izmenjene "Povelje živih" Dobrice Ćosića.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije