Др Новости

ОПРЕЗНО СА АНАЛГЕТИЦИМА: Упозорење лекара - Смањују бол, али могу да штете срцу и желуцу

Ивана Ковачић

26. 04. 2024. у 07:30

ОШТЕЋЕЊЕ слузокоже желуца са могућим крварењем, слабљење функције бубрега, погоршање срчаних проблема, бронхијалне астме или хронично-опструктивне болести плућа најчешће су последице код оних који олако пију лекове против болова.

ОПРЕЗНО СА АНАЛГЕТИЦИМА: Упозорење лекара - Смањују бол, али могу да штете срцу и желуцу

Пракса показује да таквих није мало ни у нашој земљи, а посебно забрињава то што се лекови против болова пију и онда када бол није јак.

У интервјуу за "Новости" професор др Слободан Јанковић, фармаколог Универзитетског клиничког центра у Крагујевцу, каже да је узрок некритичког узимања лекова против болова тај што се добар део ових медикамената, најпре они слабијег дејства, купује без рецепта, па уколико фармацеут не упозори пацијента, нема никакве друге контроле њиховог коришћења осим свести самих пацијената о добрим, али и лошим странама аналгетика:

- Зато ја као стручњак за лекове саветујем примену парацетамола, јер се поменута нежељена дејства код њега ретко, или уопште не јављају. То је важно да се исктакне, јер се под посебним ризиком од нежељених дејстава аналгетика налазе пацијенти који већ имају обољења желуца, бубрега, срца, па би они требало да их пију минимално.

* Шта нам је све од аналгетика лако доступно?

- Без рецепта се купују парацетамол и цела група нестероидних антиинфламаторних лекова, међу којима су ибупрофен, диклофенак, метамизол, аспирин у већим дозама, кеторолак, ацеклофенак, пироксикам, мелоксикам, и други. Њихово дејство на сузбијање бола је слабо до умерено, и користе се за широк спектар болова, као што су главобоља, реуматски болови, болови после повреда, болне менструације...

* Зашто би било најбоље да се ови лекови пију само по савету лекара?

- Верујем да би се пацијенти чешће саветовали са изабраним лекаром када би њихова доступност у домовима здравља била већа. Јер, постоје разлике између слабих аналгетика у погледу нежељених дејстава. На пример, метамизол чашће изазива оштећење коштане сржи од осталих, диклофенак је више повезан са погоршањем кардиоваскуларних обољења од осталих... Али, доминантан проблем је примена целе ове групе лекова код особа са обољењима бубрега, срца и органа за варење, којима је и најпотребнији савет лекара. Додатно је потребна опрезност код особа које имају бронхијалну астму или хроничну опструктивну болест плућа, јер наведени аналгетици, осим парацетамола, погоршавају та обољења.

* Може ли да се постане зависан од лекова против болова?

- Када су у питању слаби аналгетици, који се купују без рецепта, права зависност се не јавља, али особе могу у психолошком смислу да се превише ослањају на аналгетике и да теже да их примене и за најмањи бол. Права зависност се јавља на јаке аналгетике који спадају у групу опиоида (морфин, метадон, пентазоцин, буторфанол, трамадол, фентанил, меперидин, итд.), који се прописују крајње контролисано. Код те групе аналгетика јављају се и психичка, и физичка зависност, и то су главни разлози зашто је контрола њиховог прописивања и издавања већа него код других лекова.

Субјективни доживљај

* Зашто се праг бола разликује од човека до човека?

- Истраживања су показала да усмеравање пажње на бол појачава болни доживљај за чак 400 одсто. То је разлог што поједине особе много теже подносе бол, чак и када је слаб. Такво стање често може да буде окидач за развој анксиозности, страха и забринутости, чиме се улази у зачарани круг, па бол узрокује психичку реакцију, а психа бол.

* Колико дуго смеју да се пију аналгетици, и јавља ли се толеранција на ове медикаменте?

- Појава да лек губи на ефикасности код поновљене примене се назива толеранција. Толеранција је јако изражена код јаких, опиоидних аналгетика, где се доза мора постепено повећавати да би се очувао жељени ефекат. Код слабих аналгетика појава толеранције није доказана, иако има неких студија које указују на то. Превише честа употреба аналгетика код мигрене, а без доброг ефекта, говори да треба користити друге лекове за прекид напада, који делују другим механизмима, као што су ерготамин или суматриптан. Повећање дозе аналгетика преко максималне дозвољене дозе свакако није опција коју треба изабрати.

* Које групе лекова се још користе за терапију бола?

- За хронични бол се осим аналгетика користе доста поједини лекови из групе антидепресива (дулоксетин, амитриптилин, итд.) и неки лекови из групе антиепилептика (прегабалин, габапентин). И ове лекове треба користити веома опрезно, јер имају значајна нежељена дејства, посебно прегабалин, који може изазвати и зависност.