ФЕЉТОН - ТИТО "РУШИ СВОЈИХ РУКУ ДЕЛО": "Либерали" су реализовали економско буђење Србије

Мирко Стаменковић

04. 11. 2021. у 18:00

ПОСЛЕ заједничког састанка српског државног и партијског врха, у јулу 1972. године, на коме су Дража Марковић и Петар Стамболић критиковали рад ЦК СК Србије, већини је било јасно да су они постали "Брозов џокер" у предстојећем обрачуну са Србијом.

ФЕЉТОН - ТИТО РУШИ СВОЈИХ РУКУ ДЕЛО: Либерали су реализовали економско буђење Србије

Тито, Петар Стамболић и Дража Матковић, Фото архива "Новости" и "Борбе"

И Драги Стаменковић пише: "Тито је уприличио још један сусрет са Дражом. Од тада се Тито у свему ослањао на Дражу као на полугу за каснији наступ за рашчишћавање односа са српским руководством. Такву улогу Д. Марковић је коначно прихватио, а придружује му се Петар Стамболић и неки други, вероватно полазећи од оцене да је тако боље, а Титу је свеједно ко ће, ако га слуша, узети батину у руке, како је говорио Никезић."

О временима пре, за време и после "краћења Броза" Драги Стаменковић је оставио и овај запис: "За обрачун са хрватским националистима Тито је имао две опције: мирно, разговорима, и силом - употребом ЈНА. Пре него што је заказао седницу Председништва СКЈ у Карађорђеву 1. и 2. децембра 1971. код себе позива на састанак чланове Извршног комитета ЦК СКХ и најодговорније људе Хрватске у Федерацији. На том састанку долази до Титове критике и незадовољства радом Савке, Пиркера, Трипала, Срећка Бијелића, генерала Шибла.

Већи део чланова Извршног комитета је подржао Тита, а међу њима су били Милка Планинц, Јуре Билић, Јосип Врховец, Драгосавац, Бакарић и Јаков Блажевић. Тражило се да они који су распирили национализам, створили маспокрет, покренули Матицу хрватску и студенте на отпор, повуку консеквенце у смислу да јавно иступе с оценом да је то све било погубно и да поднесу оставке, иако им то није директно речено.

ТАЛЕНАТ ЗА ЗАВАРАВАЊЕ НЕИСТОМИШЉЕНИКА

СТАРИО је Јосип Броз, али и генерације изашле из рата. Од некадашњег српског окружења, које га је пратило у рату, није остао ниједан. Кардељ и Бакарић и сами су губили утицај у својим републикама. Немајући много избора, пре свега због негативне слекције кадрова, Тито се ослонио на Станета Доланца, бившег обавештајца, склоног интригама, и очигледно страсног "ловца на сваког који би могао да му угрози место у Ужичкој 15". И у његовој републици. Броз је поседовао ненадмашан таленат да завара оне које је спремао за "политички одстрел". Одлично је манипулисао и људима и њиховим судбинама. Србији се управо то догодило.

НА СЕДНИЦИ Председништва у Карађорђеву, 1. децембра 1971.године , неспорне су чињенице да је подржана Титова критика хрватског руководства. У истом месецу су уследиле оставке, а потом и промене у саставу ЦК СКХ.

Неспорно је и да је пре расплета било очигледно да је Тито размишљао на који начин да рашчисти тешку ситуацију у Хрватској: да ли кроз разговоре или, чак, употребом војске.

Током тих збивања, Трипало је изјавио да је дуго размишљао како да поступи, јер су ствари измакле контроли и његовом личном очекивању, па је, ипак, решио да поднесе оставке на све своје положаје, али да ће о томе претходно обавестити Тита, лојалности ради.

У ствари, утврдило се да је све време развијања планираног хода кризе у Хрватској дејствовао тзв. тајни Комитет педесеторице са тачно подељеним улогама: једна група чланова тога Комитета била је задужена за питања политичког и привредног система (Ђодан, Веселица и Туђман) док је друга бринула за организовање армије и органа безбедности. Остале групе водиле су бригу о сектору културе и медијима."

О СВЕМУ овоме ми у медијима тада ништа нисмо знали. Свакако да бисмо то на неки начин употребили. И логично је да је председник државе морао на то да реагује. Схватио сам да изношењем чињеница о студентском бунту, "хрватском пролећу" и "краћењу Броза" - не само за "Новости" , већ и за југословенско друштво - има основа за темељнија и комплекснија истраживања о нечем другом: не само о клијању, већ и бујању "партијског национализма", који је будио оно најгоре што нас је пратило кроз историју - неслогу сличних народа смештених на малом простору. Било је то више него интересантно за велике силе у Европи и свету, које су свој интерес увек решавале сукобљавајући нас баш на националном питању.

Дуго смо живели у заблуди. Тако смо се и понашали, поготово када је реч о рушењу уверења да "хрватски партијски врх" није повезан са круговима који су били носиоци идеје Маспока. Међу поклоницима Маспока били су и веома уважени Брозови генерали Фрањо Туђман и Иво Шибл. Тада активни генерал Шпегељ легално је наоружавао "територијалну одбрану"!

Био је то, дакле, период када се више није рађао, већ је сазревао "партијски национализам" у републикама.

ТЕШКО је наћи пример јасног разумевања да уставне промене слабе кохезију државе. Да шире терен национал-сепаратизму и рађању нових нација, нарочито тамо где постоје и верске разлике. Погибија тадашњег председника Савезног извршног већа Џемала Биједића у авионској несрећи била је, истина индиректан и чудан, упозоравајући пример.

Многима је пало у очи да у саопштењу о авионској несрећи, у којој је Биједић погинуо са целом посадом, сви, али сви - од председника СИВ-а, пилота до куварице - носе муслиманска имена. У исто време у Србији је било незамисливо да постоји иједан форум у коме по "кључу" није било Албанаца и Мађара. Уосталом, Албанац је био у "ротирајућем мандату" и председник Председништва СФРЈ!

"Либерали", заправо људи који су реализовали економско буђење земље, касно су схватили да ће се ускоро наћи пред "политичким стрељачким стројем".

И ДАНАС , после толико деценија, тешко је тврдити да се Броз није уплашио сопствених реформских идеја, или да је одиста хтео да "руши својих руку дело" - Југославију као федералну државу. Неспорно је да је Југославија имала углед и место у свету као ретко кад у прошлости. Идеја о несврстанима рођена је у правом тренутку. Несврстани су одговарали и Истоку и Западу. Другачије не би нашли место у историји. Некадашње колоније су у Југославији виделе могућност да и саме бирају свој пут развоја и националног идентитета.

Броз, а и други лидери несврстаних, били су опијени уверењем да су равноправни за столом са владарима света!

Јутославија се одрекла догми социјалистичке једнакости, увела је тржишне законе у економији и на површину су испливале несразмере у развијености, али и страх Словеније и Хрватске да ће губљењем дотадашњих привилегија изгубити и свој политички утицај.Колико се и да ли се Броз уплашио демократских помака? Одрицања од некадашњег диригованог "планског развоја", којим је на почетку руководио Борис Кидрич? Тек је буђење креативности у политици и економији учинило Србију друштвено утицајнијом.

Броз је осетио да му децентрализацијом државе, слабљењем моћи федерације не само код арбитрирања, већ и коначног одлучивања у сваком спору унутар СФРЈ, измичу конци неприкосновене власти. И да му остаје само ЈНА као гарант моћи налик оној коју имају председници држава на Истоку. И тражио је окружење које је могло да се носи са новим проблемима.

СУТРА: ТИТОВ "СВИЛЕН ГАЈТАН" ЗА СРБE

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове

Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове

Можете ли да замислите лепоту свакодневице која почиње на обали Саве до које стижете лаганом шетњом кроз јединствену луксузну пешачку зону, а завршава се испијањем вина на вашој пространој тераси с погледом на реку или у врхунском ресторану до ког стижете пешке? У истом дану сте с лакоћом обавили посао, одрадили тренинг, уживали у куповини нових комада гардеробе најлуксузнијих брендова у непосредном комшилуку, а стигли сте и да са децом проведете време у зеленилу, јер се све што вам треба налази надохват руке.

14. 05. 2024. у 10:00

Коментари (5)

НАЈАТРАКТИВНИЈА ХРВАТИЦА БЕСНА: Е, баш идем!