ФЕЉТОН - ЛАЖИ ОБАВИЈЕНЕ ГЛОБАЛНОМ МАГЛОМ: СССР је помоћу информација постао други пол подељеног света

ИЗВЕШТАВАЊЕ "Њујорк тајмса" о Грађанском рату у Русији после Октобарске револуције заснивало се на дезинформисању.

Виктор Абакумо и Стаљин

Истина се појављивала само кад је амерички играч на терену испадао из игре. Тешко да би се од Совјета у таквим приликама могло очекивати да се понашају другачије. Тако је њихов Дезинформбиро 1923. извео једну прилично успешну и за њих важну операцију дискредитације великог војводе Кирила Владимировича, који је настојао да га монархистичка емиграција препозна као наследника престола и да те снаге држи обједињене. У штампи Баварске, у којој је велики војвода боравио, тачне информације да је Кирил подржао Фебруарску револуцију, досољаване су разним компромитујућим измишљотинама. Последица је била да су Кирилу Владимировичу леђа окренули не само руски монархисти већ и немачки банкари који су га финансирали.

Чекисти су двадесетих година имитирали постојање подземне монархистичке организације на територији СССР. Операције "Поверење" и "Синдикат 2" практично су поништиле антисовјетску активност руске емиграције. Угледном монархисти Василију Шулгину су под лажним именом, уз подршку лажних завереника, омогућили да посети домовину и показали су му СССР у најбољем светлу. После се појавила књига која је описала то путовање и показала коначност победе бољшевика. У вештини подржавања својих подржавалаца значајним парама из државне касе Совјети нису заостајали за западњацима. Тако је подржаван чувени француски писац Анри Барби, коме су  се "у потпуности исплаћивале његове просовјетске публикације".

ЧИСТКЕ из тридесетих година су значајно снизиле квалитет рада службе за дезинформације. Други светски рат је "обмањивање непријатеља" вратио на велика врата. Изузетан пример дезинформација биле су радио-игре које је водио "Смерш" и војна обавештајна служба. "Смерш" (скраћеница од Смрт шпијунима) јесте контраобавештајна служба основана 19. априла 1943, по налогу Стаљина, а од људства из НКВД, под вођством генерала Виктора Абакумова. Највиши задатак је био хапшење Хитлера, али се служба бавила озбиљним дезинформативним пословима. Кад су у јесен 1944. совјетски обавештајци сазнали да Немци припремају контранапад на Западном фронту, Стаљин се потрудио да се немачка команда увери у исправност тог плана. Десетине немачких обавештајних група које је заробио и регрутовао "Смерш" добиле су (дез)информацију да је Црвена армија исцрпљена и да не планира офанзиву за предстојећу зиму. Резултат је познат: Немци су покренули офанзиву у Арденима и претрпели велике губитке у биткама са англоамеричким трупама. Губици савезника нису били ништа мањи од немачких, па је и њихова офанзива на исток практично заустављена. Британски премијер Винстон Черчил био је принуђен да затражи од Стаљина да што пре крене у офанзиву на Пољску.

"РЕМЕК-дело дезинформација" је објављивање да Американци у рату у Кореји (1950-1953) користе бактериолошко оружје.

"Међународна комисија научника" изнела је "закључке" које је пренела читава светска лева штампа. Новине нису налазиле проблем што је у комисији био само један микробиолог, а и он из СССР. И данас су многи уверени да су Американци против Северне Кореје користили глодаре и инсекте заражене заразним болестима. Као што то данас потпуно очигледно раде западне службе, совјетски дезинформатори су тада "великодушно плаћали услуге научника који су затворили очи пред недостатком чињеница и публициста који шире лажи измишљене у Северној Кореји и Кини".

После рата Дезинформбиро је наследила Служба активних мера Прве главне управе КГБ СССР-а (служба "А"), која се није одликовала креативношћу у методама обмане. Отприлике: лажи су објављиване у мало познатим новинама неке земље Трећег света, а затим су штампане у просовјетским и совјетским публикацијама у Западној Европи и прекоморским земљама.

"ГЛАВНО је било дати замах", говорили су из службе "А", а онда би се "лавина чланака на тему коју смо поставили почела да котрља сама од себе". Те вести су стизале и у угледне западне публикације.

Након распада СССР, већина професионалних дезинформера је остала без посла. Али, судећи према извештавању о рату у Чеченији и догађајима на Дубровки, рекло би се да је њихово искуство све траженије и за домаћу употребу. Две деценије касније, по буци која се диже у Вашингтону, Лондону, Берлину, Паризу, Бриселу и другим престоницама рекло би се да се сада дигитализовани Дезинформбиро, како год да се зове, вратио на путеве старе славе.

Моћ употребе информација, између осталог, довела је до тога да је СССР постао други пол у располућеном свету, али их је та њихова ђавоља вештина на крају сахранила. Међутим, суштина је да ни Запад из тога није ништа научио. Напротив, Запад је дезинформацију учинио глобалном маглом, која се не диже, а дезинформатори су уверени и да их нико не види шта раде. Зато не могу да стану.

ПОЗНАТИ истраживач медија Роберт Мекчесни је још пре две деценије упоредио амерички систем са совјетском штампом: "Да сте 1975. ушли у редакцију 'Правде', не бисте видели КГБ чуваре са пушкама упереним у главе уредника, присиљавајући их да се држе партијске линије. Док су ти новинари дошли до врха професије - што је еквивалент рада за 'Њујорк тајмс' или 'Вашингтон пост' - они су већ интернализовали вредности свог друштва, што значи да су веровали да је оно што је добро за Комунистичку партију добро за њихово друштво. Ако се појавила прича која оспорава ту претпоставку, они би је одмах одбацили.

Нико им то није морао наложити, јер су сви новинари који су имали проблема са совјетским системом уклоњени много пре тога. Ако сте објавили чланак или два који су критиковали Комунистичку партију, вероватно су вас послали да продајете мале огласе у Узбекистану."

А исто се дешава и у нашем медијском систему. Док дођете до редакције "Њујорк тајмса", интернализовали сте вредности владајуће класе. Дакле, када дође до рата, рецимо, на Косову, не постављате таква рационална питања попут "Шта САД даје право да нападне било коју земљу, из било ког разлога?" или "Зашто ниједна друга држава нема то право?"

Уместо тога, ви једноставно претпостављате да САД могу да раде шта год желе. Да је, рецимо, Ирак напао Југославију, ви бисте били врло критични према Ираку. А да је Ирак одговорио, "Па, ми имамо свој војни савез, баш као и ваш НАТО. Зове се ИРАКО, а инвазија је оправдана јер је ИРАКО гласао за то, наши новинари и уредници би се насмејали и назвали то преваром. Ипак, када Клинтон ради исто, то је њима сасвим разумно".

НОВИНАРЕ ЈЕ ЛАКО КУПИТИ

БИВШИ шеф совјетске обавештајне службе Леонид Шебаршин тврдио је да се у било којим новинама може наћи новинар спреман да објави жељени текст за сасвим разуман новац или само за пиће. Један од ветерана Службе активних догађаја рекао је дописнику "Комерсанта" да нису успели да објаве своје материјале само у једним новинама - The Washington Post.

СУТРА: МАНИПУЛИСАЊЕ ЈАВНИМ МЊЕЊЕМ

Препоручујемо

Фељтон

1 0

ФЕЉТОН - ЧЕРЧИЛ "ДАВИ НОВОРОЂЕНЧЕ": САД су током окупације на северу Русије имале 2.900 мртвих

16. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - МОДЕРНИ МИНХАУЗЕНИ У МЕДИЈИМА: Прва америчка пи-ар агенција радила је за Хитлерову Немачку

15. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - СЛОБОДА ПОСТАЈЕ МОНОПОЛ МРТВИХ: Ништа није опасније од искреног незнања и савесне глупости

14. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПРЉАВИ ПОСЛОВИ БЕЗ ГРАНИЦА: Марк Твен - Што је више новина, наш морал је све гори

13. 03. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације