ФЕЉТОН - ЂИЛАСОВА ГРАНИЦА ЈОШ У ПРИВРЕМЕНОМ СТАТУСУ

ХРВАТИ су предлог комисије за разграничење, да Суботица буде у Војводини, односно у Србији, доживели као "врућ шамар", јер су у северозападни појас Бачке полагали велике наде. Ђиласовим предлогом су били донекле и утешени.

Фото "Википедија"

Ако се у разграничењу са Мађарском добије град Баја са окружењем, где живи доста Хрвата, питање би се могло поново "узети у разматрање". А ту област је тражио својевремено и Пашић на Мировној конференцији у Паризу 1919. године. Није Пашић имао тада довољну подршку Хрвата Трумбића и Смодлаке, који су били окренути само ка разграничењу са Италијом, на Јадранском мору.

Шта даље предлаже Комисија?

Срезови Батина и Дарда, узети заједно, имају, од словенских мањина, релативну већину Хрвата. У току рата, са развитком самог устанка, овај срез је раздвојен у два дела тако да је северни део, непосредно на север и запад од Вуковара, заједно са селима Богдановци, Маринци, Церић и фабричким насељима и селом Борово припао Хрватској. Јужни део среза, заједно са селима из Винковачког среза - Мирковци, Нови Јанковићи, Слаковци, Оролик, Комлетинци, Нијемци, Доље, Ново Село, Пограде, припао је Војводини. Карактеристично је да данас постоје два вуковарска среза - један у Хрватској, а други у Војводини, од којих је онај у Хрватској са релативном српском већином, онај у Војводини са релативном хрватском већином. Ако се погледа читав простор од Винковаца до Шида, онда он представља један појас хрватског становништва, са релативно малим бројем Срба... Зато комисија сматра да на овом простору и граница треба да буде источно од поменутог хрватског појаса, тј. између Шида и Вуковара - селима која су већ поменута.

А, ШТА ЋЕ бити са илочким срезом?

Иако западна села Шаренград и Љуба, као и град Илок, имају огромну већину Хрвата, а источна села Нештин, Сусек, Банаштор и друга, огромну српску већину, комисија је сматрала да тај срез не треба цепати на два дела, него га оставити у Војводини. Овај предлог се лако бранио, јер је срез, узето у целини, имао српску већину. Још је речено да је Илок град и пристаниште на Дунаву и његово припајање Хрватској би га спутавало у развоју. Комисија констатује да би у тренутној ситуацији прикључење Илока и околине Хрватској, могло "изазвати извесне тешкоће", па се може говорити о припајању Хрватској тек кад се тамо "прилике среде". Не каже се о каквим приликама је реч.

У АРХИВИМА нема записника са седнице Председништва, скупштине, па није ни познато да ли је о извештају и предлогу Ђиласове комисије вођена расправа. Вероватно да је учесницима све било јасно, јер је четири дана пре њихове, одржана седница Политбироа ЦК КПЈ. А, како је текла та седница?

Присутни: Тито (Јосип Броз), Бевц (Едвард Кардељ), Марко (Александар Ранковић), Ђидо (Милован Ђилас), Црни (Сретен Жујовић), Моша (Пијаде), Андрија (Хебранг), Темпо (Светозар Вукмановић), Михаило (Благоје Нешковић), Миха (Маринко) и Крсто (Попивода).

Тешко је претпоставити да нико није имао ништа да каже, па чак ни Хебранг. Пре ће бити да се записничар успавао? А, какве су биле реакције на ову привремену меру?

НАЈВЕЋЕ чуђење, као невероватно, примећено је само разграничење на терену - илочки срез је прикључен Хрватској!

Ко је могао и смео да преиначи Ђидов предлог и одлуке два највиша органа - партијског и државног? Једино Тито? А Није!

Из државног архива у Загребу тврде да је одржан био референдум и да је народ тако одлучио!

Како је реаговао Јован Веселинов, који је пре разграничења био категоричан: Вуковар је наш!

У исто време Хрвати, нарочито Хебранг, још жешће су узвраћали: Ако Вуковар не буде наш - "онда рат"!

ЖАЛ НА ОБЕ стране, незадовољство које се морало прикривати, јер и гласно шапутање и другарска критика, били су ризични. Хрвати су замерали војвођанским Србима да нису "играли фер", да су добили северни појас Бачке који је, да је било "правде", морао припасти Хрватској. Зато би било коректно да су попустили Хрватима при деоби Срема?

Ђидина граница још је у ПРИВРЕМЕНОМ статусу.

Кружила је прича која још опстаје, да је карту са републичко-покрајинским границама имао и у тајности чувао, само Тито. Отуд и уверење да Ђиласова комисија није аутор повучене линије разграничења, да је она то само прецртала из Титове карте?

Ђилас је објавио књигу - "Дружење с Титом" - и то десет година после његове смрти. Ту он није поменуо постојање никакве тајне мапе и налога који је он требало да изврши. За претпоставити је да Ђилас не би издржао, а да о томе не изрекне свој суд.

Сумња је остала. Ђилас се није огласио, иако је на хрватско-српској граници коју је он повукао, избио и први оружани сукоб 1991. године, кад се због Вуковара, догодио рат који су Хрвати најавили још 1945. године.

Један врућ кромпир из тога времена још се није охладио.

СВИ Словени, односно Срби, католичке вере тада су, декретом проглашени Хрватима. А они то нису били. Своју посебност, нарочито су истицали Буњевци. Тврдили су да су чинили 43 процента становника само Суботице. То осећање Буњевцима су угасили политичари, образлажући то овако: не може се дозволити цепање хрватске заједнице у Војводини.

Признавали су да је њихова "грана мала", али и да је "фина".

Буњевци и даље певају, али нису више и "фини". Од судова су затражили да се војно-политички декрет из 1945. године поништи и да им се призна - право на посебност. Држава Србија им је то и пружила, али...

Хрвати се опако јогуне. Тврде да држава "свесно", преко Буњеваца, цепа њихову заједницу, умањује њихову бројност, а тиме и политички утицај.

СУТРА - ЗА РУКОВОДСТВО ПАРТИЈЕ СРЕМ ЈЕ БИО У ХРВАТСКОЈ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације