ФЕЉТОН - ЕРНЕСТО ЧЕ ГЕВРА ЈЕ ОСТАО НЕПОКОЛЕБЉИВ КАО СТЕНА: Смрт је цена за слободу, често је не дочекају они који су је заслужили

Марко Крстић

04. 11. 2022. у 18:00

ТРПЕО је Че јаке болове, али подносио их је лакше од астматичног кркљања које је додатно отежавало ово мучење. Разјарени Прадо је наставио, шчепавши га за косу.

ФЕЉТОН - ЕРНЕСТО ЧЕ ГЕВРА ЈЕ ОСТАО НЕПОКОЛЕБЉИВ КАО СТЕНА: Смрт је цена за слободу, често је не дочекају они који су је заслужили

Стрељани Чеа је подсећао на Христа, Фото Профимедиа

„Ајде сад говори о револуцији, смрдљиви псу! Говори! ’Ајде, говори!“, урлао је док му је жмиркало лево око. „Баздиш као и твоја револуција! Ко те је звао у Боливију? Ко?! Овде си дошао да нам сметаш, ко те је звао? Нама је овде добро, ми смо народу пружили бољи живот, правичније законе, увели смо ред... Крваво смо радили да бисмо довде стигли и ти сад хоћеш да нам то уништиш! Тако ми бога, Боливија неће бити Куба! Колико ћете још издржати под америчким санкцијама?! Нико не може да се супротстави таквој сили, нико! Како ти оно кажеш: Hasta la victoria siempre! Какво срање! ’Ајде, сад то реци, ’ајде! Да чујем, па онда да ти одсечем тај прљави језик!“

Није говорио, храбро је подносио ударце, без роптања. Што га је ренџер више батинао, био је одлучнији да истраје. Подигао је главу док му је крв из ноздрва капала на усне, продорно шибајући очима у капетана. Гранитна воља коју је Прадо видео у његовом погледу била је јача од свих удараца и претњи. Извадио је пиштољ, тресући се од беса и немоћи, и ставио цев на Командантеов образ.

„Ако нисам убио оног твог издајника, убићу тебе, Гевара! Твоја герила више не постоји, Перез их је све побио! Требало је да те убијем тамо у шуми, али ни сад није касно! Ја сам те ухватио, ја ћу и да ти судим – ја! – а не она кубанска пизда!“

„Прадо! Прадо!“, повикао је боливијски министар полиције, стојећи на улазу. „Спусти пиштољ, јеси ли полудео? Шта умишљаш да си?“

„КАПЕТАН већ дуже време умишља да је врховна власт, министре“, рекао је Феликс смирено. „Поред тога што не поштује ланац команде, не поштује ни војничку етику.

Надалеко су познате његове журке с домороткињама током трајања кампање. Изгледа да му је ум отупео од вискија и секса. Но, оставимо сад то. Слушајте ме добро, капетане“, наставио је императивним тоном. „Гевара је злочинац и заробљеник Сједињених Америчких Држава, а ви сте управо прекршили Конвенцију о ратним заробљеницима. То је за суд.“

„Мене на суд? Па ја сам га ухватио, а не ЦИА! Треба у дупе да ме пољубите!“

„Доста, Прадо, доста!“, прекинуо га је Аргедас сав црвен у лицу од једа. „Да ниси ни реч проговорио ...Покупи људе и вечерас крените у Ваљегранде. Ноћ је пред нама, новинари су опсели град, народ је на улицама. Не смемо дозволити никакве немире! А ви, Феликсе, не заборавите да сте на боливијској земљи, Гевара је наш!“

„Је л’ бар нешто рекао?“, упитао га је амерички агент.

Искомпромитован пред министром полиције, Прадо је одмахнуо главом, излазећи повређене сујете. Још горе, осетио се пораженим. Није сломио заробљеников дух, али заробљеник јесте његов својим упорним ћутањем.

„Лусио ме је издао, он је рекао овом Кубанцу, нема ко други! Молићете ме једног дана на коленима!“, киптео је док је одлазио ка свом џипу напуштајући војну зону у непознатом смеру.

„Ви сте, министре, заборавили да ЦИА не подлеже ни вашим, нити било чијим законима“, наставио је амерички обавештајац. „С друге стране, хтео сам да научим капе­ тана памети, његово понашање је срамотно.“

„Прадо јесте помало настран и има војничке мето­ де, али је човек од поверења. Извињавам се у његово име. Али сад имам паметнија посла него да причам о надлежностима. Дуго сам чекао овај тренутак“, рекао је прилазећи испребијаном Чеу.

МИНИСТАР полиције био је узбуђен што ће најзад упо­ знати човека од кога страхује и ЦИА. Упркос ситуацији, није очекивао да ће га затећи у овако тешком стању, ни налик слици коју је створио размишљајући о њему.

Осећао се победнички. На овај задатак гледао је патриотски. Није му падало тешко што је током последњих годину дана више боравио у министарству и по припремним камповима него код куће, држава је увек била на првом месту.

Можда зато што га код куће, после толико година заједнич­ ког живота, више нико није ни чекао. О томе није желео ни да мисли.

Че је седео погнуте главе, ослушкујући откуцаје „ролекса“,­ који му је Фидел поклонио након Револуције. Није мислио на болове и астму, иако му је дим Аргедасове цигарете надраживао плућа.

Његове мисли биле су упућене друговима који су побијени у теснацу Ћуро. Кривио је себе за њихову смрт, али није хтео да покаже слабост пред непријатељем.

„Смрт је често цена за слободу“, помислио је. „Некада је не дочекају они који су је највише заслужили.“

„Другачије сам те замишљао“, обратио му се министар. „Пратим годинама шта говориш. И увек сам се питао одакле ти суманута идеја да је Латинској Америци потребна револуција.

То што сте успели на Куби био је инцидент из којег смо сви научили лекцију. Батиста је био класичан диктатор стаљинистичког кова и добио је што је заслужио. У то време, вероватно бих се и ја придружио вашем покрету.

ЛАТИНСКОЈ Америци били су потребни напредни политичари који ће ићи у корак са светом, и ми смо то схватили. Боливија је показала да је способна да буде предводник модерне Латинске Америке. То смо доказали прошле године кад је Баријентос победио на првим демократским изборима. Све латиноамеричке земље требало би да се угледају на нас, а не на Кастра и Аљендеа. И хоће, тај процес је у току. Није лако, али нови систем вредности захтева време. Наравно, и улагања. Боливија има највећи привредни раст од свих латиноамеричких земаља и једина је спровела приватизацију. И онда ти изађеш и кажеш: латиноамеричка револуција је неопходна! Одакле теби право да то говориш и у чије име?!

Демократска власт се не руши револуцијом, то је превазиђен, примитиван облик. Оснивају се странке, па се иде на изборе, а не ово... Погледај где те је то довело – у ову рупу. Ти си срамота за овај континент и нећемо ти дозволити да нас вратиш у колонијално доба. Време Боливара је прошлост! То сам хтео да ти кажем, Че Гевара. Сигурно се питаш шта ћемо с тобом. Званично си мртав, тако да се овај разговор није ни догодио. Незванично, да ли те је КГБ послао овде или је то била Кастрова идеја? Колико сам обавештен, нисте били баш у најбољим односима након твоје посете Кини. Пустио те је низ воду...“

Команданте је све време ћутао. На речи да га је Кастро пустио низ воду, пркосно је подигао главу, са жељом да осмотри човека који се усудио да изговори нешто тако бласфемично. Аргедас је на тренутак помислио да је Че спреман за разговор с њим, и ободрен тиме угасио је цигарету.

Министар је стрпљиво чекао, верујући да ће добити некакав одговор. Пришао је и Феликс помисливши да је спомињање Кастра провокација која ће уродити плодом. Уместо одговора, уследио је Командантеов поглед од кога су обојица устукнули.

Као стена непоколебљив.

БОЛИВИЈСКА ТОРТУРА

ЈАКИ ударци одјекивали су приземљушом. Испровоциран ћутањем и саслушањем које није дало никакав резултат, капетан Прадо је изгубио живце, физички се обрачунавајући с везаним Командантеом. Опалио му је два шамара, па још два у серији, скупио је шаку у песницу, заривши му је у стомак. Од силине удараца тело се скупило, али је и даље стајало. То је Боливијца додатно ражестило, па се тортура наставила шутирањем у ребра све док се затвореник није срушио на под.

СУТРА: У СВАКОЈ РЕВОЛУЦИЈИ СЕ ПОБЕЂУЈЕ ИЛИ УМИРЕ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
РУСИ СУ САМО УШЛИ, НИЈЕ БИЛО ОДБРАНЕ И ОТПОРА Украјински командир о Харкову: Неко није направио утврђења, опет губимо људе

РУСИ СУ САМО УШЛИ, НИЈЕ БИЛО ОДБРАНЕ И ОТПОРА Украјински командир о Харкову: Неко није направио утврђења, опет губимо људе

КАО КОМАНДАНТ специјалне извиђачке јединице, Денис Јарославски се борио у изненадној офанзиви Украјине у Харкову у јесен 2022. године, која је потиснула почетну руску инвазију све до границе.

12. 05. 2024. у 18:00

ГРЦИ ХИТНО РЕАГОВАЛИ НА ПОСТУПАК СИЉАНОВСКЕ ДАВКОВЕ: Изоставила реч Северна из назива државе

ГРЦИ ХИТНО РЕАГОВАЛИ НА ПОСТУПАК СИЉАНОВСКЕ ДАВКОВЕ: Изоставила реч "Северна" из назива државе

МИНИСТАРСТВО спољних послова Грчке оценило је данас да је приликом полагања заклетве председнице Северне Македоније Гордане Сиљановске Давкове која није изговорила пуно име државе, већ само реч "Македонија", дошло до флагрантног кршења Преспанског споразума од којег, како упозорава, зависе и билатерални односи Атине и Скопља.

12. 05. 2024. у 17:08

Коментари (0)

БРУКА И СРАМОТА: Ово је Новак Ђоковић доживео у Риму