ФЕЉТОН - ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА У ХАБЗБУРШКОМ ЦАРСТВУ: Патријарх је у Барањи вратио поунијаћене и покатоличене Србе у православље

Пишу: Горан Васин и Ненад Нинковић

27. 09. 2023. у 18:00

ПАТРИЈАРХ Арсеније III је схватао сву озбиљност ситуације у којој се српска црква нашла. Његови верници су у Хабзбуршкој монархији били расути од Јадрана до Ердеља, од Острогона, Коморана и Сентандреје до Срема, од Великог Варада и Јегре, до Поморишја.

ФЕЉТОН - ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА У  ХАБЗБУРШКОМ  ЦАРСТВУ: Патријарх је у Барањи вратио поунијаћене и покатоличене Србе у православље

Друга Привилегија цара Леополда I издата 20.августа 1691. Фото Из књиге "Историја Карловачке митрополије"

Терен на којем су живели није био повезан и било је делова у којима су били већина (Срем, Славонија, Бачка) или су живели у енклавама (око Будима, Пеште и Сентандреје, у „Српској земљи“ тј. између Балатона, Драве и Дунава) окружени другим хришћанским верницима. Једино решење да се у таквим околностима смање верски притисци била је нова организација епархијске и парохијске мреже. Патријарх је на томе радио од почетка 1691. Тада је дошао у Барању и вратио поунијаћене и покатоличене Србе у православље. Да би то стање било очувано изабрао је једног од својих придворних монаха, егзарха Јефрема Јанковића Тетовца и посветио га 1691. за епископа „Сигетског, Кањиже, Печуја и друго?

Пред новим епископом је био тежак задатак, јер је печујски бискуп у исто време био и велики жупан Барањске жупаније. Заједно са Печујским магистратом је доносио прописе против Срба. Један од њих је наређивао да на територији града не могу живети православци и на Ускрс 1692. им је дат рок од два месеца за приступање католичкој цркви или исељавање. Ову одлуку су потврдили кардинал Леополд Колонич (14. маја 1692) и цар Леополд I (16. августа 1693), после чега су многи Срби отишли из Печуја у околна барањска села, док их је само део остао у граду. У Печуј је 1693. поново дошао патријарх. Да би очувао православну заједницу 1694. је владици Јефрему дао титулу митрополита.

ЗБОГ сличних притисака патријарх је 1692. и 1693. одлазио и слао егзархе у Хрватску и Славонију, где је у јесен 1692. извршио делимичну канонску визитацију. Ни тада, ни касније се није мешао у јурисдикцију марчанског унијатског владике Исаије Поповића, него му је поручивао да остане слуга загребачког бискупа, а њега призна за свог првојерарха, како су пре 1671. радиле марчанске православне владике. Већ следеће године (1693) проблеми су се појавили поново у Срему где је некадашњи викар београдског митрополита Петроније Љубибратић прихватио унију. Патријарх је тада овде упутио најватренијег борца за очување православне вере - митрополита Стефана Метохијца. Он је успео да наговори Љубибратића да се повуче из Хопова у Осијек, одакле се његов утицај није осетио. Верских притисака је било и по другим областима, посебно у Јегри и Дебрецину где су српске куће и поседи одузимани, а православци присиљавани на унију.

Како је постало јасно да оно што је за патријарха и главаре имало карактер привременог временом прераста у стално, Арсеније III се посветио уређењу дела Пећке патријаршије који је био у Хабзбуршкој монархији. Почео је то још 1691. хиротонијом Јефрема Јанковића Тетовца, а наставио је у време када је покушао да се избори за српску политичку територију у Хабзбуршкој монархији. Због поменуте наплате пореза генерални ратни комесар гроф Донат Хајзлер је предложио 1693. да се изврши раздвајање Срба на војне и цивилне поданике, јер би ови други требало да плаћају порезе. Војници би по раздвајању били стављени под немачке команданте, а пореско становништво пресељено на опустошену територију Куманског поља (Китад), између Дунава и Тисе. Двор је, уз ограду да се све мора радити опрезно, прихватио предлог и крајем 1693. подвојвода Јован Монастерлија је потчињен команди генерала Гвидобалда фон Штаремберга. Патријарх и гроф Ђорђе Бранковић су тада видели прилику да Срби за себе траже посебну територију.

Друга Привилегија цара Леополда I издата 20.августа 1691. Фото Из књиге "Историја Карловачке митрополије"

НА ПРОСТОРУ Мале Влашке (данашња Славонија и Срем) Срби су у великом броју живели још под Османлијама. Њихово јачање на овом простору могло је бити проблематично за двор, јер се ова територија наслањала на Барању, Бачку и Срем где је такође било пуно Срба. Двор је сматрао да је боље да се насељавају у Куманско поље, видевши могућност да се тако српска етнија додатно разбије, због чега је Дворски ратни савет (20. марта 1694) позвао у Беч патријарха и подвојводу. Арсеније III је био врло задовољан аудијенцијом. Њему и подвојводи је понуђено Куманско поље, али када су они предлог одбили Дворски ратни савет је направио компромисни предлог. Србима је требало за насељавање доделити Славонију и Срем, као једну област, и Ђулинско поље (подручје јужно од града Ђуле), арадски, јенопољски и халмађски дистрикт, између Мориша и Крижа (Кереша), као другу.

Цар је на крају пресудио и одредио за насељавање Славонију и Куманско поље, што је два пута саопштено патријарху, 11. и 31. маја 1694.године.

О пресељењу Срба у ове области после жетве 1694. требало је да се побрину локални команданти, а пре свих гроф Хајзлер и патријарх. Обећано је да Срби овде неће бити потчињени жупанијама и властелинима, него само владару. Иза свега се крила намера Двора да створи нове делове Војне границе и да их населе Србима. Грофу Хајзлеру је наређено (27. априла 1695) да уреди најбоље што зна области Куманског поља и Славоније како би овде били пресељени Срби и привремено ослобођени свих пореза. Замишљено пресељавање није могло да се обави у складу са предлогом, тако да је раздвајање милитаризованог и цивилног становништва у наредном периоду попримило другачији облик. На раздвајању становништва у Славонији, Срему и Бачкој су поред грофа Хајзлера ангажовани генерали гроф Гвидобалд Штаренберг и гроф Леополд Шлик.

ТРЕБАЛО  је организовати народну милицију и сместити је у посебна насеља, док би остали Срби остали коморски поданици. Овом послу се озбиљније могло приступити тек по престанку ратних дејстава. Цар је 7. децембра 1697. уређење препустио Карафиној комисији, а Дворски ратни савет (27. јуна 1698) прецизирао да ће Срби бити насељени у истурене положаје на граници са Османским царством и неће плаћати порезе, док ће они у цивилном статусу бити третирани као и други цивили.

После Сабора у Баји, када је дефинитивно заузет став да се ради на српској територији, односно да се Срби трајно населе у Хабзбуршкој монархији, патријарх је озбиљније прионуо на успостављање нове епархијске мреже. Предлог епархија и епископа послао је цару, а одговор је добио у виду Треће привилегије 4. марта 1695. којом су потврђене прве две и наређено:

- да Срби не плаћају десетак католичкој цркви.

Организована је Српска црква чији су епископи распоређени на следећи начин:

1.Исаија Ђаковић за темишварског и јенопољског епископа,

2.Стефан Метохијац за карлштатског и зринопољског,
3. Јефтимије Дробњак за сегединског (бачког),
4. Јефтимије Поповић за будимског и столнобеоградског,
5. Јефрем Јанковић Тетовац за мохачког и сигетског,
6. Спиридон Стубица за вршачког и
7. Јефрем Бањанин за (велико)варадског и јегарског.

ПОСЕБНА ТЕРИТОРИЈА

КАДА су патријарх Арсеније III и гроф Ђорђе Бранковић схватили да ће боравак Срба на простору преко Саве и Дунава постати сталан, одлучили су да од цара затраже посебну територију. Имали су у виду  Малу Влашкуа, односно у ширем смислу данашњу Славонија и Срем. Због тога је јануара 1694. одржан Бајски сабор на којем је главна одлука био захтев за овом територијом. На њој би били насељени Срби под управом патријарха, подвојводе и других домаћих старешина, под влашћу самог цара, без утицаја жупанија и феудалаца.

СУТРА: КАТОЛИЧКИ ПРЕЛАТИ НАСИЛНО УНИЈАТЕ СРБЕ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове

Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове

Можете ли да замислите лепоту свакодневице која почиње на обали Саве до које стижете лаганом шетњом кроз јединствену луксузну пешачку зону, а завршава се испијањем вина на вашој пространој тераси с погледом на реку или у врхунском ресторану до ког стижете пешке? У истом дану сте с лакоћом обавили посао, одрадили тренинг, уживали у куповини нових комада гардеробе најлуксузнијих брендова у непосредном комшилуку, а стигли сте и да са децом проведете време у зеленилу, јер се све што вам треба налази надохват руке.

14. 05. 2024. у 10:00

Коментари (0)

Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове