ФЕЉТОН - ОБЕСНИ КЊАЗ НЕ ШТЕДИ НИ НЕЈАКЕ СЕСТРИЋЕ: Предање каже да сердар Јоле није зауставио књаза у слудом науму, дечаке је ипак отрова

Пише: Милан Стојовић

06. 11. 2023. у 18:00

СРАМОТНО понашање под Острогом књаза Данила није могла сакрити ни ватра са запаљених бјелопавлићких кућа којује потпирила сиулна војска од неколико хиљада Катуњана и других књажњвих поданика, које је довео да у крви угуше бјелопавлићку побуну.

ФЕЉТОН - ОБЕСНИ КЊАЗ НЕ ШТЕДИ НИ НЕЈАКЕ СЕСТРИЋЕ: Предање каже да сердар Јоле није зауставио књаза у слудом науму, дечаке је ипак отрова

Сердар Јоле Полетић, Фото "Википедија"

Наравно, то није могла сакрити ни ватра са огњишта његове сестре Јане на Орјој Луци: 

„Сви са да­хом за­ста­лим у усти­ма по­сма­тра­ју ка­ко не­ман ог­ња све ви­ше у ви­си­ну ра­сте, а вје­тар по око­ли­ни раз­но­си при­јат­ни ми­рис од сла­ни­не, ме­са и оста­лих жи­вот­них на­мир­ни­ца пу­не ко ко­шни­це ме­да Вој­во­ди­не ку­ће“  - биљежи Томо Ораовац. „На ли­ци­ма же­не и ђе­це Бо­шко­ви­ћа, ни тра­га од жа­ло­сти или уз­не­ми­ре­но­сти. Ова хлад­но­ћа из­гле­да њи­хо­вих ли­ца и са­вр­ше­на, пу­на до­сто­јан­ства, мир­но­ћа, кња­за је до­ве­ла до пра­вог бје­сни­ла (лу­ди­ла), па је на­мах ско­чио са сто­ли­це и на­ре­дио да се ро­бље (по­ро­ди­це) Бо­шко­ви­ћа до­ве­ду пред ње­га.

Пер­ја­ни­ци (ка­ба­да­хи­је) при­ве­до­ше же­не и ђе­цу. Ме­ђу же­на­ма књаз спа­зи сво­ју се­стру Ја­ну, же­ну вој­во­де Ри­ста, и бр­зим јој ко­ра­ци­ма при­ђе и ре­че:

— Ја­но, пљу­ни на из­дај­но­га по­па Ри­ста, па иди и бу­ди жена по­па Ђу­ра Ку­сов­ца — ти, по­пе Ђу­ро, по­што ти је умр­ла же­на, узми Ја­ну за же­ну.

Али Ја­на уз­вра­ти кња­зу:

— Ни­је­си по­го­дио Зе­ко (кња­жев на­ди­мак из дје­тињ­ства), ја ни­кад не­ћу пљу­ну­ти на мог вјерног му­жа, вој­во­ду Ри­ста Бо­шко­ви­ћа. Он је ура­дио оно што би сва­ки по­ште­ни Цр­но­го­рац учинио, ја се са њим по­но­сим и ди­чим се што сам ње­го­ва же­на. Он, ни ни­ко ње­гов, ни­је био из­дај­ник, већ су из­дај­ни­ци они ко­ји су уда­ри­ли на част ју­нач­ког и ви­те­шког пле­ме­на Бјелопа­влић­ког. Вој­во­да Ри­сто је осви­је­тлио образ свој и сво­га пле­ме­на, опрао образ племе­на од тво­јих ла­ја­ва­ца ко­је ти шти­тиш и по­ма­жеш, не би­ло ти про­сто ни пред бо­гом ни пред љу­ди­ма, и ка не­ће…

Књаз уври­је­ђен и по­ни­жен Ја­ни­ним од­го­во­ром, уз­вик­не:

— Оћеш, куч­ко, или ћу ти ту ште­над (ми­сле­ћи на ђе­цу вој­во­де Ри­ста — Ла­за­ра и Ма­ша­на, ста­ре дви­је и че­ти­ри го­ди­не) по­кла­ти да од пса не оста­не ку­ча­ди.

Ја­на без окли­је­ва­ња од­вра­ти кња­зу:

— Удри, уби, па­ли и по­си­је­ци, ја се ни­кад жи­ва не­ћу од­ре­ћи ни мр­тво­га вој­во­де Ри­ста.  Те­шко Цр­ној Го­ри с то­бом и та­кви­јем го­спо­да­ром. Зе­ко, Зе­ко, све ћеш ово грд­но пла­ти­ти, јер Бо­шко­ви­ћи ни­ко­ме не оста­ју ду­жни.

Ове ри­је­чи кња­за су из­ве­ле из так­та и у јед­ном ско­ку при­ђе Ја­ни и угра­би ње­на два       син­чи­ћа (Ла­за­ра и Ма­ша­на) и умје­сто да Ја­ни од­го­во­ри, вик­не:

— Оћеш ли се, куч­ко, од­ре­ћи по­па Ри­ста или ћу ти ову па­шчад по­клат?

Кад му је Ја­на од­го­во­ри­ла `не­ћу, већ ко­љи и њих и ме­не`, књаз Да­ни­ло, др­же­ћи ђе­цу у  наруч­је, по­тр­чи пре­ма вра­ти­ма ку­ће ко­ја је већ у пла­ме­ну са­го­ри­је­ва­ла у на­мје­ри да обо­је ђе­це ба­ци у ва­тру да са­го­ре.

Овај нео­че­ки­ва­ни кња­жев по­сту­пак сле­дио је ср­ца у пр­си­ма сви­ју гла­ва­ра, али ни­ко не смија­ше про­го­во­ри­ти. У тре­нут­ку кад је књаз већ по­ди­гао ђе­цу у вис и узео за­мах да их што ду­бље ба­ци у ва­тру, ис­ко­чио је пред ње­га  сер­дар Јо­ле Пи­ле­тић и уз­вик­нуо:

— Не, го­спо­да­ре, не осра­мо­ти се­бе и сла­ву ку­ће Пе­тро­ви­ћа! — па га ухва­ти ру­ка­ма пре­ко раме­на, не да­ју­ћи му на­при­јед сто­пе.

Књаз вик­не на Јо­ла и ре­че:

— Пуш‘ Јо­ле, уби­ћу те!

А Јо­ле му уз­вра­ти:

— Не пуш‘, го­спо­да­ре, жив Јо­ле не да да учи­ниш срам­но и за тво­је име стид­но де­ло! — па још ви­ше стег­не кња­за сво­јим че­лич­ним ру­ка­ма.

Књаз ис­пу­сти ђе­цу, ко­ја пад­ну на зе­мљу, ма­ши се ру­ком за ле­де­ни­цу, ко­ја му је би­ла за поја­сом и по­но­во вик­не на сер­да­ра Јо­ла:

— Зар се та­ко слу­жи го­спо­дар, ор­ја­те пи­пер­ски, држ ми се, уби­ћу те као пса! — и већ му је ле­де­ни­ца би­ла у де­сни­ци, на­шта му је Јо­ле уз­вра­тио:

— Удри, го­спо­да­ре, али све ово што ра­диш је пре­ко бож­је…

Гла­ва­ри ви­де­ћи ђе ће књаз уби­ти сер­да­ра Јо­ла, а оку­ра­же­ни Јо­ле­вим по­ступ­ком и          хра­бро­шћу, при­тр­че Јо­лу у по­моћ и спри­је­че кња­за да не уби­је сер­да­ра Јо­ла…”

У НАРОДНОМ пре­да­њу је са­чу­ва­на при­ча да је књаз Да­ни­ло, кад је Ја­на од­би­ла да га послуша и пре­у­да се за по­па Ђу­ра Ку­сов­ца, узео бу­ри­ло во­де и уга­сио јој ог­њи­ште, а се­стра га је он­да, на­вод­но, про­кле­ла: „Уга­си­ло се те­би и ог­њи­ште и ули­ште…”

Међутим, како даље пише Ораовац, кња­за ни­је мо­гло за­до­во­љи­ти ни за­си­ти­ти ње­гов би­јес пре­ма од­бје­глим Бо­шко­ви­ћи­ма, те да би се ови­ма што ви­ше осве­тио, пре­ко по­вјер­љи­вих ли­ца на­ре­ди да се пре­ко но­ћи отру­ју Ла­зар и Ма­шан, син­чи­ћи вој­во­де Ри­ста Бо­шко­ви­ћа, и ње­го­ви љу­ди ус­пи­ју да пре­ко же­на (ко­је ни­је­су мо­гле ни сни­је­ва­ти о че­му се ради) да­ду ђеци хљеб „бе­шкот” (би­је­ли хљеб дво­пек ко­ји је књаз јео) на­по­јен отро­вом.

Сјутра дан ра­но ују­тро обо­је је ђе­це у нај­стра­шни­јим му­ка­ма умр­ло и од­мах су са­хра­ње­на поред ре­ба­ра цр­кве Св. Ће­кле, с ли­је­ве стра­не. Ка­ко Ја­ну ни по­сли­је смр­ти ђе­це ни­је мо­гао примо­ра­ти да се уда за по­па Ђу­ра Ку­сов­ца, то он на­ре­ди да му до­ве­ду Фин­ту, же­ну Шће­па­на Бо­шко­ви­ћа, и исту пре­у­да за по­па Ђу­ра Ку­сов­ца. Фин­та се опи­ра­ла, али као ма­ње раз­бо­ри­та же­на и мла­да, не мог­не се опри­је­ти кња­же­вој на­ред­би, те је си­лом од­ве­ду, што је Бошкови­ћи­ма те­же па­ло не­го­ли уби­ство два си­на вој­во­де Ри­ста…”

ПРИЧА даље говори да је Јана Ристу родила сина у 56 години живота, а да су Бошковићи из Подгорице прешли у Скадар. Гласовити Омер-паша, скадарски везир, јунак и силник, све је учинио да придобије Бошковиће и искористи њихову мржњу према књазу Данилу – да их обрне против њега и против Црне Горе. Нијесу помогла никаква обећања и царске бурунтије којима су војводи Ристу и његовим рођацима нуђени чинови у турској војсци – све су одлучно одбили.

На исти начин су поступили и истим ријечима одбили пашине дарове и сви остали Бошковићи. Својим држањем су наљутили,али и задивили и пашу и све скадарске Турке, међу којима су многи били и одраније наклоњени Бошковићима и гледали на сваки начин да им помогну. Томо Ораовац међу њима посебно истиче извјесног бега Бушатлију који је за Бошковиће измолио милост од везира и преузео да се о њима стара.

Глас о храбром и витешком држању Бошковића се брзо прочуо и у Црној Гори и пронио до Цетиња. Књаз Данило је изгледа ипак осјећао грижу савјести и кајања због поступка према Бјелопавлићима, посебно према Бошковићима, мада то никада док год је био жив није испољио и јавно признао. На наваљивање главара, међу којима се посебно истакао сердар Јоле Пилетић, књаз се ипак одобровољио и одобрио да се Бошковићи могу вратити у Црну Гору. У томе је, по прилици, посебно важну улогу одиграо Никола Мусулин, Србин, учитељ у Скадру, који је, осим што је написао писмо лично књазу Данилу о Бошковићима и њиховом држању у Скадру, објавио и чланак у новинама, у бечком »Световиду«, издижући тако овај случај и примјер Бошковића на европски ниво.

Оданост српству

НА СВЕ понуде Омер-паше, скадарског везира, да се окремне против Црне Горе Ристо Бошковић је одговарао: „Никад, честити пашо, нећу учинити оно што би осрамотило моје име, име мога братства, моје куће, мог поносног племена и Црну Гору — одговорио је, по записима Тома Ораовца, војвода Ристо Бошковић Омер-паши — па те молим остави нас на миру, или нас посијеци, како то доликује теби, твоме јунаштву и твоме цару. Ми Бошковићи не можемо бити друго него оно што смо, а то је вјерни синови Црне Горе и српског имена…“

СУТРА: КЊАЗ ДАНИЛО ПОНИЖАВА БОШКОВИЋЕ И БЈЕЛОПАВЛИЋЕ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове

Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове

Можете ли да замислите лепоту свакодневице која почиње на обали Саве до које стижете лаганом шетњом кроз јединствену луксузну пешачку зону, а завршава се испијањем вина на вашој пространој тераси с погледом на реку или у врхунском ресторану до ког стижете пешке? У истом дану сте с лакоћом обавили посао, одрадили тренинг, уживали у куповини нових комада гардеробе најлуксузнијих брендова у непосредном комшилуку, а стигли сте и да са децом проведете време у зеленилу, јер се све што вам треба налази надохват руке.

14. 05. 2024. у 10:00

Коментари (0)

КО ЈЕ РОБЕРТ ФИЦО: Човек који пркоси НАТО-у и неће да призна тзв. Косово