ФЕЉТОН - КЊАЗ ЛИКВИДИРА СВЕ УМНЕ ЉУДЕ У ЦРНОЈ ГОРИ: Стеванови егзекутори поп Јово Кусовац и извесни Андрија Смоковац

Пише: Милан Стојовић

12. 11. 2023. у 18:00

ОСВЕТОЉУБИВИ и на зло брз књаз Данило није поштедио ни Његошевог сестрића, Стевана Перовића Цуцу, пошто је „смакао“ његовог оца - сердара Андрију.

ФЕЉТОН - КЊАЗ ЛИКВИДИРА СВЕ УМНЕ ЉУДЕ У ЦРНОЈ ГОРИ: Стеванови егзекутори поп Јово Кусовац и извесни Андрија Смоковац

Стеван Перовић Цуца, Његошев сестрић, Фото "Википедија"

Веома је личио на свога великог ујака и за своје вријеме био изузетно образован.Његош га је школовао у Београду и Дубровнику, а једно вријеме његов мецена је био  тамошњи руски конзул  Јеремије Гагић у чију кћерку Валерију је био заљубљен. Остало је записано да је  послије Београда својевољно пошао у Крагујевац на војну школу, јер га је војни позив као изузетно храбра и здрава младића привлачио.

„Био је пје­сник и ум­ник, је­дан од нај­љеп­ших и нај­шко­ло­ва­ни­јих Цр­но­го­ра­ца сво­га до­ба. Био је се­на­тор и за­по­ви­јед­ник цр­но­гор­ске вој­ске. Он­да еми­грант и љу­ти про­тив­ник кња­за Данила, свог бра­та од уја­ка. Ти­ме је пот­пи­сао сво­ју смрт­ну пре­су­ду и гла­ву му ви­ше ни­је мо­гло са­чу­ва­ти ни јед­но по­кај­нич­ко пи­смо, то што је сво­ме бра­ту и го­спо­да­ру пру­жио ру­ку по­ми­ре­ња. Чак у Ца­ри­гра­ду га је сти­гла не­ми­ло­срд­на ру­ка Да­ни­ло­ве осве­те“, записује  Будо Симоновић у свој књизи "Зеко Мали".

И ЊЕГОВ отац сердар Андрија Перовић - Цуца, један од најутицајнијих људи у Црној Гори у Његошево вријеме  је , по свему судећи, убијен по налогу књаза Данила. Он се међу првима сврстао на страну свога шуре Пера Томова, па је то био, тврде поједини историчари, један од разлога и за емиграцију тројице понајвиђенијих и понајутицајнијих црногорских првака тога времена Андрије Перовића, Пера Томова Петровића и Мила Мартиновића. Они се, при том, углавном ослањају на записе Вука Врчевића из књиге „Огранци за историју Црне Горе“, који тврди да је књаз Данило „послије војевања серашћера Омер-паше на Црну Гору“ одабрао групу најповјерљивијих и најпоузданијих перјаника и послао их у Цуце да ухвате сердара Андрију и мушкетају га пред цуцком црквом, а потом да над њим мртвим „коло уфате“. Ту им се, како тврди Врчевић, и заклео:

„Свршите ли посао, свакојега ћу даровати и до моје смрти љубити мимо све остале моје поуздане перјанике.“

Ову причу Вука Врчевића као поуздану и тачну, поред осталих, прихвата и група аутора „Историјског лексикона Црне Горе“. Они тврде да је сердар Андрија Перовић због наводног учешћа у припремању завјере и убиства књаза Данила, заједно са Пером Томовим Петровићем и Милом Мартиновићем најприје избачен из Сената, а потом по наредби књаза Данила стријељан.

СТЕВАН по­том бје­жи из Ду­бров­ни­ка и скла­ња се под скут младог али моћног беч­ког ца­ра Фра­ња Јо­си­фа. Но, лу­ка­ви и осве­то­љу­би­ви Да­ни­ло га ни ту не оста­вља на ми­ру. Зна да у Бе­чу ни­је ла­ко до­ћи до Сте­ва­на, тим при­је што је и сам цар из­ра­зио на­кло­ност пре­ма ње­му.

Сто­га при­бје­га­ва лу­кав­ству и умје­сто џе­ла­та за Сте­ва­ном ша­ље по­ру­ку да се вра­ти на Цетиње, јер же­ли да га по­ста­ви за се­на­то­ра и глав­но­ко­ман­ду­ју­ћег цр­но­гор­ске вој­ске. Да све буде увјер­љи­ви­је, он је о тој на­мје­ри  из­ви­је­стио и са­мог ца­ра, а овај му је, ка­ко пи­ше Исо Ка­лач, са­вје­то­вао на опро­шта­ју: „Бу­ди вје­ран, вје­ро­ва­ти не­мој…“

По­вје­ро­вао  је, ипак, да су при­ја­те­љи пре­тје­ра­ли и да су упо­зо­ре­ња би­ла без­раз­ло­жна ка­да је сти­гао на Це­ти­ње и уви­дио да је књаз одр­жао ри­јеч: по­стао је се­на­тор и за­по­ви­јед­ник вој­ске.

НЕКО ври­је­ме је све ишло ка­ко ва­ља и Сте­ван се по­на­дао да је рат­на сје­ки­ра из­ме­ђу ње­га и кња­за за­на­ви­јек за­ко­па­на, да је крај ње­го­вом стран­ство­ва­њу и по­ту­ца­њу по ту­ђи­ни, да ће убу­ду­ће мо­ћи сав да се по­све­ти отаџ­би­ни и по­е­зи­ји.

Међутим, књаз Данило, у ствари, највише зазирао управо од Стевана поготову откад је сазнао за наводну комбинацију Пера Томова Петровића, Стевановог ујака, да посини свог угледног и даровитог сестрића и да му тако  обезбиједи легитимитет и право на трон под Орловим кршем.

Уви­ђа­ју­ћи да им је гла­ва у тор­би, Пе­ро То­мов, Сте­ван Пе­ро­вић и Ми­ло Мар­ти­но­вић „са 26 чланова својих по­ро­ди­ца­“, у је­сен, у ноћи између 17. и 18. новембра 1853. го­ди­не, бје­же из Цр­не Го­ре и скла­ња­ју се на аустриј­ској те­ри­то­ри­ји.

Књаз Да­ни­ло је то је­два и до­че­као и умио ис­ко­ри­сти­ти да их, пр­во, оцр­ни и рас­крин­ка и пред сво­јим на­ро­дом и пред ме­ђу­на­род­ним фак­то­ри­ма. Пре­су­да је би­ла су­ро­ва и без­ду­шна: као „јав­ни из­дај­ни­ци сво­га го­спо­да­ра и оте­че­ства“ ни­ка­да ви­ше не мо­гу сту­пи­ти на тло Црне Го­ре, а ако се упр­кос то­ме, усу­де да пре­ко­ра­че цр­но­гор­ску гра­ни­цу и по­ку­ша­ју се вра­ти­ти, че­ка их не­из­бје­жна смрт.

Растужен што је морао да бјежи са Цетиња, увиђајући, ваљда, да се под Орлов крш више никада неће ни вратити, Стеван се обрео у Цариграду  и ту је убијен од стране убица које су послате са Цетиња. Као егзекутори у су означени  поп Јово Кусовац и извјесни Андрија Смоковац.

КАКО се књаз Да­ни­ло опре­ди­је­лио и на­го­во­рио по­па Јо­ка Ку­сов­ца да се при­хва­ти тог не­ви­те­шког чи­на и ка­ква га је по­том суд­би­на сти­гла об­ја­вље­но је у Ан­то­ло­ги­ји цр­но­гор­ских анег­до­та ко­ју је при­ре­дио Ра­до­сав Ме­де­ни­ца (из­да­ње „Гра­фич­ког за­во­да” из Ти­то­гра­да, 1967. го­ди­не):

„Књаз Да­ни­ло је знао за твр­ди ка­рак­тер и од­луч­ност ју­нач­ког по­па Јо­ка Ку­сов­ца.

- По­пе Јо­ко, би ли ти све из­вр­шио што бих ти ја на­ре­дио?

- Бих, го­спо­да­ру!

- Би ли ти жр­тво­вао сво­ју гла­ву за до­бро сво­га го­спо­да­ра и Цр­не Го­ре?

- Бих, да их имам де­сет.

- Е кад би, одр­жи сво­ју ри­јеч: имаш да уби­јеш чо­вје­ка.

- Ва­ла, го­спо­да­ру, кад сам се из­ре­као, не­мам ку­да на­траг, па да ми ре­чеш да уби­јем са­мо­га се­бе или сво­га ро­ђе­но­га бра­та, не вра­ћам сво­ју ри­јеч.

- Ни те­бе, ни бра­та, не­го мо­га ду­шма­ни­на, Сте­ва­на Пе­ро­ви­ћа.

- А што ме на­гр­ди, го­спо­да­ру, од ви­шње­га бо­га пла­тио, а да ли не знаш да ми је Сте­ван школ­ски друг и при­че­сни по­бра­тим?

- Ако ћеш ла­га­ти ја те не­ћу тра­га­ти.

- Ни ја ни ико мој од Ко­со­ва до да­нас ни­је ла­гао. Одр­жат ћу ти ри­јеч, па ма­кар без гла­ве остао, као што ћу без ду­ше.

Са по­пом Јо­ком до­шли су јед­но­га да­на у Ца­ри­град, гдје је Пе­ро­вић стал­но бо­ра­вио, и Ан­дри­ја Смо­ко­вац и Кр­сто При­мо­рац из Спи­ча. Ду­го су вре­ба­ли док су успје­ли да Пе­ро­ви­ћа уби­ју. Кад се вра­ти поп Јо­ко на Це­ти­ње, књаз Да­ни­ло га упи­та:

- Уби ли, по­пе Јо­ко, Сте­ва­на Пер­о­ви­ћа?

- Убих, го­спо­да­ру, сво­га по­бра­ти­ма и сво­ју ду­шу.

- За то ћу ти да­ти сер­дар­ство.

- Сер­дар­ство ми мо­жеш да­ти, али се ја с њим не мо­гу зо­ри­ти, јер си ми оба ока за­тво­рио.

Зна се да поп Јо­ко ви­ше ни­кад ни­је из­ла­зио из сво­је ку­ће до го­ди­не 1858, за ври­је­ме бит­ке на Гра­хо­ву. Та­да је на­ро­чи­то по­шао да по­ги­не у бо­ју. Зр­но му је пре­би­ло но­гу. Ње­гов ју­риш сље­до­ва­ли су и ње­го­ва бра­ћа. Иво Мић­ков Ку­со­вац по­сје­као је том при­ли­ком па­шу. И посли­је гра­хов­ске бит­ке поп Јо­ко је са­мог се­бе за­тво­рио у ку­ћу. На са­мр­ти је ре­као:    

- Осра­мо­ти ме књаз Да­ни­ло, да­бог­да умро од исте ча­ше од ко­је и Сте­ван.

Та­ко је и би­ло.“

ПОЗИВ НА ДВОБОЈ

СТЕВАН Перовић је био ве­о­ма хра­бар и ни­је се никог плашиопа ни књаза Да­ни­ла. По­зна­то је, ре­ци­мо, ка­ко је 1853. го­ди­не, као глав­но­ко­ман­ду­ју­ћи цр­но­гор­ске вој­ске, иза­зи­вао на дво­бој Дер­виш-па­шу. „Ја те зо­вем", пи­сао је Сте­ван моћ­ном тур­ском зу­лум­ћа­ру "а ти изи­ди, ако же­на ни­је­си! Нек осу­ди сви­јет хра­брост и сло­бо­ду или страх и не­ва­љал­ство мо­је или тво­је… До­ви­јек су се кла­ли мо­ји ђе­до­ви с тво­ји­ма, па и ја и ти да се оку­ша­мо, је­смо ли си­но­ви они ота­ца слав­ни.“

СУТРА: ЉУБОМОРНИ КЊАЗ СЕКАО ГЛАВЕ ЗБОГ СВОЈЕ НЕВЕСТЕ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове

Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове

Можете ли да замислите лепоту свакодневице која почиње на обали Саве до које стижете лаганом шетњом кроз јединствену луксузну пешачку зону, а завршава се испијањем вина на вашој пространој тераси с погледом на реку или у врхунском ресторану до ког стижете пешке? У истом дану сте с лакоћом обавили посао, одрадили тренинг, уживали у куповини нових комада гардеробе најлуксузнијих брендова у непосредном комшилуку, а стигли сте и да са децом проведете време у зеленилу, јер се све што вам треба налази надохват руке.

14. 05. 2024. у 10:00

Коментари (0)

КО ЈЕ РОБЕРТ ФИЦО: Човек који пркоси НАТО-у и неће да призна тзв. Косово