ФЕЉТОН - ЉУБОМОРНИ КЊАЗ СЕКАО ГЛАВЕ ЗБОГ СВОЈЕ НЕВЕСТЕ: Искомплексиран и не­у­глед­ни књаз убијао је за сваку ружну реч изговорену ње­го

Пише: Милан Стојовић

13. 11. 2023. у 18:00

ПОРЕД немилосрдног и крвавог обрачуна са политичким противницима и црногорским брђанима ни тај ра­до­сни чин ње­го­ве же­нид­бе и крат­ко­трај­ни брак са Да­рин­ком Кве­кић, ни­је изгледа могао проћи без по­тре­са и тра­гич­них по­сље­ди­ца.

ФЕЉТОН - ЉУБОМОРНИ КЊАЗ СЕКАО ГЛАВЕ ЗБОГ СВОЈЕ НЕВЕСТЕ: Искомплексиран и не­у­глед­ни књаз убијао је за сваку ружну реч изговорену ње­го

Даринка Петровић, ћерка тршћанског трговца Марка Квекића, Фото "Википедија"

Љу­бо­мо­ром и ком­плек­си­ма раз­ди­ра­ни не­у­глед­ни књаз, ски­дао је гла­ве они­ма ко­ји би ружну ри­јеч ре­кли за ње­го­ву невје­сту, а Ту­ка Мак­си­мо­ви­ћа из Никшићке жупе, најљепшег међу  три хиљаде његових сватова,  жи­во­та је ко­шта­ло то што је мла­да, европ­ски вас­пи­та­на кње­ги­ња, по­хва­ли­ла њего­ву ље­по­ту.

Не зна се да ли је цр­но­гор­ског кња­за ље­по­том оп­чи­ни­ла мла­да, тек пет­на­е­сто­го­ди­шња Квеки­ће­ва ћер­ка Да­рин­ка (је­дан хро­ни­чар из тог вре­ме­на је за њу на­пи­сао да је би­ла “сред­њег ра­ста и сред­ње ље­по­те, али хи­трог по­гле­да“), или је и у овом слу­ча­ју око ба­цио на ми­раз тр­го­вач­ке кће­ри и мо­гу­ћу на­кло­ност и по­моћ Ср­ба из Тр­ста, тек Да­ни­ло је исто­га ча­са по­тра­жио у Тр­сту нај­ску­пљи пр­стен и за­ру­чио Да­рин­ку.

За­ни­мљи­ва је та­ко­ђе и Данилова од­лу­ка да вјен­ча­ње оба­ви епи­скоп за­дар­ски Кне­же­вић и да за ку­ма зо­ве на­мје­сни­ка дал­ма­тин­ског, аустриј­ског фелд­мар­ша­ла, ба­ро­на Ма­му­лу, што је све, на­рав­но, има­ло од­ре­ђе­ни по­ли­тич­ки ра­чун.

Вјен­ча­ње је оба­вље­но са­мо два са­та на­кон што су сва­то­ви при­спје­ли на Це­ти­ње, а ве­се­ље је по­том тра­ја­ло два да­на. За­пи­са­но је да је књаз Да­ни­ло сју­тра­дан по­сли­је вјен­ча­ња, заједно са ба­ро­ном Ма­му­лом, из­вр­шио смо­тру око три хи­ља­де сва­то­ва и свад­ба­ра об­у­че­них у све­ча­не цр­но­гор­ске но­шње.

ВЕЗАНО за чин же­нид­бе и вјен­ча­ња кња­за Да­ни­ла, ко­ји се тру­дио да све бу­де по европ­ским узу­си­ма (из­гле­да да је за тај чин до­био по­моћ од 11.000 це­ки­на из ру­ске цар­ске ка­се), остала је и јед­на за­ни­мљи­ва анег­до­та. На­и­ме, ми­мо оби­ча­ја, по­сли­је вјен­ча­ња се до­го­ди­ло нешто што је до та­да би­ло про­сто не­за­ми­сли­во у Цр­ној Го­ри: сва­то­ви и сви гла­ва­ри су прила­зи­ли ре­дом и љу­би­ли ру­ку мла­дој кње­ги­њи. Сви сем ста­рог се­на­то­ра и гла­си­тог јунака и паметара  Сте­ва­на Пер­ко­ва Ву­ко­ти­ћа. То, на­рав­но, ни­је про­ма­кло кња­зу Да­ни­лу, а кад га је потом упи­тао за­што и он ни­је по­љу­био кње­ги­њи ру­ку, Сте­ван му од­го­во­рио:

- Ду­ше ми, го­спо­да­ру, за­клео сам се да жен­ску и тур­ску ру­ку ни­кад не­ћу по­љу­би­ти…

ОВА ПРИЧА се у предањима везује и за неке друге гласовите јунаке. Поред осталих и за знаменитог голијског сердара Дуку Канкараша. Епски пјесник Божо Ђурановић је о томе испјевао осмерачку „причу“. И он истиче како је књаз покушао да дисциплинује Црногорце и научи их европским манирима, али наглашава коликом се срамотом сматрало ако би човјек пољубио жену у руку :

"Женску руку пољубити | Срамота је било тада Макар била и царица Из бијелог Петрограда..."

Ђурановић потом описује како се с том муком суочио и Дука Канкараш, приклијештен између личног поноса и части и зловоље црногорског господара гласно одговорио:

"Богу сам се зарекао, На крст часни и свијећу: Никад женску, нити турску, Пољубити руку нећу!"

А на питање господара, ако би морао, коју би руку прије пољубио, женску или турску,  гласити јунак одговара:

„Ја ниједну, господару! Но погинут воли прије, Јер за људе и јунаке, Смрт, при томе, златна ли је!“

Књаз Данило се ,  како даље  наводи Божо Ђурановић ,наводно и на молбу саме књегиње Даринке, смиловао и опростио горштачком витезу и чак му, „због мушкости и смјелости“  на прси „припучио“ „орден с ликом руског цара.“

МЕЂУТИМ, поред овога, било је и мноштво интрига које су се препричавале по Цетињу, али и дру­гих оп­ту­жби про­ти­ву кња­за Да­ни­ла па чак и да је уби­јао љу­де и за нај­ма­њу ри­јеч у вези с кње­ги­њом Да­рин­ком. Та­кве оп­ту­жбе је из­но­сио и Ђор­ђи­је Пе­тро­вић по­што је напустио Цр­ну Го­ру. „Он уби­ја љу­де и без ика­квог су­да као што је ура­дио и 1855. ка­да је са књегињом ишао у Острог. Два Бр­ђа­ни­на го­во­ра­ху о кње­ги­њи и је­дан је ре­као: 'О кад би само јед­ном мо­гао да је по­љу­бим’, то­га Бр­ђа­ни­на Да­ни­ло је од­мах убио...

Вој­во­да Симо  По­по­вић наводи  у сво­јим ’Ме­мо­а­ри­ма’ да је књаз Да­ни­ло на­ре­дио да се на Ри­је­ци Цр­но­је­ви­ћа стри­је­ља­ју три Цр­но­гор­ца, под из­го­во­ром да су би­ли у за­вје­ри про­ти­ву ње­га, а у ства­ри, што су се не­ста­шно из­ја­шња­ва­ли о кње­ги­њи. Ду­ка Лон­дро­вић у свом фељто­ну о Но­ви­ци Це­ро­ви­ћу наводи да се Ту­ко Мак­си­мо­вић стри­је­ља са­мо за­то што се љепо­том ви­ше од свих сва­то­ва до­пао кње­ги­њи Да­рн­ки, а то  потврђује и Ани­ца Ша­у­лић у сво­јој књи­зи о Но­ви­ци Це­ро­ви­ћу:

„Ту­ко је био ван­ред­не ле­по­те. Ве­сео због по­ча­сти ко­ја му је ука­за­на по­зи­вом на кња­же­ву свад­бу, Ту­ко је обу­као нај­бо­га­ти­је оде­ло, ста­вио то­ке и оруж­је око­ва­но у ср­ми и зла­ту.

Тако је Ту­ко при­ву­као па­жњу свих го­сти­ју, па и кње­ги­ње, и она му се осмех­ну­ла.

У Ту­ко­вом се­лу Ли­ве­ро­ви­ћи­ма жи­вео је жуп­ски кнез и он по­за­ви­де Ту­ку на по­ча­сти. Био је жуп­ски кнез у при­ја­тељ­ству са Ту­ко­вом стри­ном, крч­ма­ри­цом Ан­дром и затражи од ње да му некако из­ма­ми­ ка­кву ру­жну ри­јеч о кња­зу или о кња­ги­њи..."

ВРАТИО се Ту­ко из сва­то­ва и сја­хао пра­во пред крч­мом сво­је стри­не. Ча­сти Ту­ко стри­ну и она ње­га. Кад, ча­сте­ћи се ло­зо­ва­чом, за­ђо­ше у раз­го­вор, упи­та Ан­дра:

„Ка­ко ти, Ту­ко, би у сва­то­ви­ма?“

„Ли­је­по ми би и пре­ли­је­по, у здра­вље го­спо­да­ре­во“.

„Ви­ђе ли кња­ги­њу?“

„Глах је ка­ко те­бе са­да“.

„Би­ја­ше ли, Ту­ко, ка­ка кња­ги­ња?“

„Би­ја­ше ли­је­па ка би­је­ла ви­ла, оста­де ми на ср­цу“.

Та­ко је ре­као, али је за­хва­љу­ју­ћи ње­го­вој стри­ни и жуп­ском кне­зу иза­шло да је ре­као „во­ли­ји би њу но ци­је­лу Жу­пу”.

Кнез до­ста­ви ово на Це­ти­ње и од кња­за до­ђе за­по­вест, ако је Ту­ко та­ко ре­као, да се сме­ста му­шке­та. Ту­ко се бра­нио да ни­је, али се ње­го­ва стри­на са сво­јим си­ном за­кле да је­сте.

Ража­ли се Но­ви­ци ка­да чу да ће стре­ља­ти оног ле­пог и ве­се­лог мла­ди­ћа те оде кња­зу:

„Го­спо­да­ру, за­што сте осу­ди­ли на му­шкет Ту­ка Шће­па­но­ва?“

„Уври­је­дио је кње­ги­њу“.

„Је ли то исти­на, го­спо­да­ру? Има љу­ди ила­ва (зла) ср­ца“.

„Иста ње­го­ва стри­на за­кле­ла се у Жуп­ском ма­на­сти­ру“.

НА НЕСРЕЋУ, књаз ни­је рас­пи­ти­вао ка­ква је Ан­дра, а ни Но­ви­ца ни­је знао. За­то он са­мо ре­че: 

„Мо­же­те ли му опро­стит, го­спо­да­ру? Да је и ре­као зло, у пи­ћу се мно­го ре­че, ни­је зло чи­нио. Те­шко се по­ди­же жи­вот, а ка­жу да је Ту­ко је­ди­нак“.

Књаз је ћу­тао, блед, док су му очи се­ва­ле гне­вом. Ни­је га ла­ко би­ло по­ко­ле­ба­ти у од­лу­ци ко­ју је већ био до­нео. А та се од­лу­ка учвр­сти­ла пу­ком слу­чај­но­шћу. За ве­че­ром, ка­да се у ве­зи са ди­ја­мант­ском грив­ном ко­ју је кне­ги­ња то­га да­на до­би­ла од сво­га ку­ма на­ме­сни­ка Дал­ма­ци­је, ге­не­ра­ла Ма­му­ле, по­ве­ла реч о свад­би и о лич­но­сти­ма ко­је су на њој за­па­же­не, кње­ги­ња ре­че:

„Да­не, до­ла­зе нам то­ли­ки љу­ди, ка­ко ни­кад не до­ђе онај мла­дић што га зва­ху Ту­ко?“

Но­ви­ца, те ве­че­ри кња­жев гост, обо­ри гла­ву, знао је да је Ту­ку ти­ме пот­пи­са­на пре­су­да.

Књаз по­гле­да мр­ко сво­ју мла­ду же­ну, а ова, на­ви­кла на дру­ге дру­штве­не од­но­се, гле­да­ше га отво­ре­но. Та­да књаз јет­ко ре­че:„Тај ви­ше не­ће до­ћи. Ми смо га му­шке­та­ли.“

НЕЋЕ СРПСКУ ПРИНЦЕЗУ

ДАНИЛОВА одлука да се ожени ћерком тршћанског трговца није на­и­шла на оду­ше­вље­ње у Цр­ној Го­ри, а то отприлике ни­је би­ло по во­љи ни ве­ли­ким си­ла­ма - Ру­си­ји, Аустри­ји, Францу­ској и Тур­ској - ко­је су буд­но пра­ти­ле шта се зби­ва на Це­ти­њу. Сво­је­гла­ви књаз Дани­ло ни­је мно­го за­ре­зи­вао за примједбе да се могао оженити са српског двора (принцеза Клеопатра Карађорђевић) већ је вјен­ча­ње и свад­бу за­ка­зао за ја­ну­ар 1855. го­ди­не и од­мах на­кон зва­нич­не вје­рид­бе, оба­вље­не ок­то­бра 1854, по­чео при­пре­ме за ве­се­ље.

СУТРА: ПОЧЕЦИ ОСВЕТЕ ТОДОРА КАДИЋА

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове

Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове

Можете ли да замислите лепоту свакодневице која почиње на обали Саве до које стижете лаганом шетњом кроз јединствену луксузну пешачку зону, а завршава се испијањем вина на вашој пространој тераси с погледом на реку или у врхунском ресторану до ког стижете пешке? У истом дану сте с лакоћом обавили посао, одрадили тренинг, уживали у куповини нових комада гардеробе најлуксузнијих брендова у непосредном комшилуку, а стигли сте и да са децом проведете време у зеленилу, јер се све што вам треба налази надохват руке.

14. 05. 2024. у 10:00

Коментари (0)

КО ЈЕ РОБЕРТ ФИЦО: Човек који пркоси НАТО-у и неће да призна тзв. Косово