ФЕЉТОН - РАСУЛО ПОЧИЊЕ ЈУНАЧКОМ ПОГИБИЈОМ ХАЈДУК ВЕЉКА: Аустрија је у време слома српске револуције помагала Турцима да освоје Београд

Написао: Академик Милорад Екмечић

15. 02. 2024. у 18:00

АУСТРИЈСКУ политику је водио канцелар Клеменс Метерних од 1809. Пола века на челу хабзбуршке дипломатије је испунио напором да Јужне Словене ослободи и уједини Аустрија.

ФЕЉТОН - РАСУЛО ПОЧИЊЕ ЈУНАЧКОМ  ПОГИБИЈОМ ХАЈДУК ВЕЉКА: Аустрија је у време слома српске револуције помагала Турцима да освоје Београд

ТАКОВО Милош Обреновић није био свестан цене коју је морао платити за уступке Турцима, Фото "Википедија"

У време слома српске револуције 1812. правио је олакшице за снабдевање и маршовање турске војске на Београд. За овај удар су Турци скупили армију од 100.000 људи, а понегде се сматрало да је и створена како би узела учешћа у коначном обрачуну са Наполеоном у „бици народа“ код Лајпцига 1813. Маршовала је у три правца, уз Дунав, долином Мораве и са босанске стране. У Босни је било мобилисано 60.000 људи, а из Албаније неколико хиљада. Српска војска под Карађорђем је бројала службено 43.000-49.000 људи.

Расуло је почело смрћу најбољег српског јунака Хајдук Вељка на Неготину 13. јула 1813. Из Србије су поново потекле реке избеглица. Сматра се да је на хабзбуршку територију пребегло до 200.000 људи, али су аустријски званични пописи наводили само 110.000.

Након уласка босанских јединицау Шабац, по босанским варошима се славила победа пуцањем топова. Босанци су се светили за пораз на Мишару 1806. и поклали су 12.000 људи.

Кад су ушли у Београд, остављали су иза себе грозан призор убијених и осакаћених. Један француски путописац је забележио да је стално морао да склања поглед од гомиле унакажених лешева које су пси растрзали.

За турску војску, поновно освајање Србије није била славна епопеја. Али- -паша јањински је водио 15.000 војника, богати феудалац из Сереса Исмаил-бег је водио до четрдесет хиљада религиозних верских фанатика. Њиховим синовима је остављао поседе, ако очеви изгину.

Шведски посланик је 10. септембра 1813. известио да се у турској престоници ове војне операције држе у тајности због огромних губитака. Говорка се да они износе до 20.000 војника. Сам је велики везир побегао, а видински паша се вратио у своју тврђаву са двеста људи. Међу српским пребеглицама се истицао караван од триста коња са скупоценим стварима. Тако је део богатих српских трговаца променио домовину.

КАРАЂОРЂЕ  је напустио Београд 3. октобра 1813. Аустријска влада му је обезбедила привремени боравак. Историчар Адолф Бер забележио је да је одбио понуду аустријског цара да му остане веран и да ће „након заузимања Србије и Босне“ од хабзбуршког цара бити постављен за кнеза те јединствене државе. Били су разочарани на вест у марту 1814. да му је руски цар признао чин генерала руске војске. Бечки изасланици су га уверавали да је ближа „аустријска кошуља од руског капута“.

Покушај Русије да на Бечком конгресу 1814-1815. покрене питање балканских народа у Османлијском царству пропао је због отпора Велике Британије и слагања њене дипломатије са аустријском политиком. Аустрија је за британске људе била једна од основа стабилности у Европи, конзервативна сила као „вечни горњи дом Европе“, представља најбољег савезника за очување Турске од руских амбиција. По суду историчара Вебстера 1925, Британија је, увек сем у часовима великих криза на Западу, сматрала да „Источно питање остаје један нерешен проблем, бременит животним и непредвидљивим последицама“.

Дата је инструкција 20. новембра 1815. да Турска, у свим дискусијама са Русијом, „избегава сваки прави, или вероватан мотив за рат“. Овакво држање британске дипломатије, која је била школа мишљења целе британске елите, оставило је правило за целу будућност да је и у часовима великог ратног савезништва 1914. и 1941. Србија увек била посматрана из угла њеног верског и словенског сродства са Русијом. Као руски коњеводац на топла мора.

ИАКО је српска револуција 1804. у октобру 1813. била сурово поражена од стране премоћне османлијске армије, то ипак није било повратак на старо стање. То се показало ипак само као једна привремена окупација. Одмах након што је турска војска увела мир, вршила покоље над преосталим становништвом, није било могуће да се у преостали народ утера дух старог подаништва од пре 1804. Српска револуција је војнички била поражена и политичку битку изгубила, али је остала морални победник, што је преостали народ држао главу усправно и није се мирио са насиљем. Турска је армија увела неки ред у српским градовима, али је управо тада почео талас анархије у Босни и другим суседним покрајинама. Један француски путник је забележио да је у Босни свако село имало свога краља. Источно питање се није могло зауставити, нити „болесник на Босфору“ излечити.

Врло брзо су заређали немири по Србији. Постоје локални покушаји да се ослободи Шабац.

Најзначајнији од тих немира је Хаџи Проданова буна, у пределу око Крагујевца, Чачка и Јагодине. Названа је по војводи Хаџи Продану Глигоријевићу. Претила је опасност да се прошири по целој Србији. Турска није могла одржавати огромну војску коју је довела у Србију, а само око Београда је 1813. нахрупило око 60.000 војника. Упоредо са њиховим повлачењем, турске власти морају поштовати уговорену обавезу амнестије. Део Карађорђевих војвода се предао. Најбогатији од њих, Милош Обреновић, није бежао, него је положио своје оружје и турским властима помагао да се народ враћа из избеглиштва и смирује.

НА НАРДНОМ збору у Такову, 23. априла 1815, управо он, најистакнутији ранији војвода револуције од 1804, подиже заставу и покреће нови устанак. Узвикнуо је реченицу која је ушла у историју: „Ево мене ето вас - рат Турцима“. Нови везир у Београду Марашли-паша је добио налог од султана да се споразуме са Милошем Обреновићем и прихвати услове Букурешког мира да се Србима даде локална самоуправа. У Београду је, поред везира, била успостављена и једна канцеларија од 12 српских кнезова, која ће да води рачуна да се обавезни намети скупљају од самих Срба, да Турци не вршљају по српским селима, да се спахије лично не настањују на својим поседима, него у Београду чекају да им се исплати обавезни данак. Тај нови оживљени феудализам кога су тешком операцијом вратили у живот, није више био стари феудализам. Након 15 година чекања, гунђања и отпора и њему је самртно звоно огласило погреб.

Вештим маневрисањем, нови врховни кнез који није имао гарантован стални, а још мање наследни статус, успео је да од те врло непоуздане аутономије направи политички мостобран за постепено повећање своје самосталности. Ни сам није био свестан цене коју је морао платити за ове турске уступке.

ШВЕДСКИ посланик је известио да су Срби остали обавезни да у случају рата, султану помогну са десет хиљада својих војника. Правим кнезом који има међународни легитимитет да управља аутономним пашалуком је остајао Карађорђе. Руски изасланик Г. А. Строганов  покушао је да одвећ водњикаву чорбу Букурештанског уговора из 1812, укува у гушћу кашу, која би султана обавезивала на поштовање српске аутономије. Велика Британија је задржавала Аустрију да поштује руско држање према интегритету турске државе.

Одбацивање револуција против легитимног владара, није Светој алијанси западних сила и Русије дозвољавало да се у Источном питању понашају друкчије. Милош Обреновић ће у очима савременика постајати српски кнез, тек након што је британска и аустријска дипломатија умешала прсте у убиство Карађорђа 1817. Београдски паша се побринуо да свет о томе буде обавештен као да су га његови српски ривали сами посекли. Као и све друго, заташкана је и руска униформа на телу првог српског владара новије историје.

КИЋЕЊЕ ОДЕЛОМ РУСКОГ ГЕНЕРАЛА

ОД КАДА је Карађорђа руски цар обукао у униформу руског генерал-лајтнанта и закитио највишим одликовањем Свете Ане, он је у том оделу са собом носио и право на турско дипломатско поштовање одредаба Букурештанског мировног уговора 1812. Руски цар је увек мислио да је на том папиру било далеко више одредаба о заштити српске аутономије, него што је иједан потоњи српски историчар био у стању да прихвати. Шведски посланик из Беча је почетком децембра 1815. известио свој двор да је „бивши београдски везир, Сулејман-паша, оптужен да је својим злостављањем и суровошћу изазвао Србе на револт, по наређењу Порте погубљен“.

 СУТРА: КАРАЂОРЂЕ ЈЕ У ПЕТЕРБУРГУ БИО ОПКОЉЕН ГРЦИМА 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТЕРОР СЕ СМУЧИО И ИЗРАЕЛЦИМА Шок на америчкој Си-Ен-Ен: Приказани логори за Палестинце смештене у војним базама у пустињи

ТЕРОР СЕ СМУЧИО И ИЗРАЕЛЦИМА Шок на америчкој Си-Ен-Ен: Приказани логори за Палестинце смештене у војним базама у пустињи

ПРАВО из "ведрог медијског неба" на Си-Ен-Ен је у петак емитован подужи ТВ прилог о злоставању палестинских затвореника у Војној бази Сде Теиман у пустињи Негев, а потврђено је и да се друге две израелске касарне базе Анатот и Офер на окупираној Западној обали користе за тамничење Палестинаца.

12. 05. 2024. у 20:51

Коментари (0)

БРУКА И СРАМОТА: Ово је Новак Ђоковић доживео у Риму