Фељтон

ФЕЉТОН - ПУТИН НА СВЕРУСКОМ КОНГРЕСУ НОВИНАРА: Термин "информативни ратови" потекао је из Америке

Пише: Вили ВИМЕР

03. 04. 2024. у 18:00

У АПРИЛУ 2016. године у Ст. Петербургу била ми је на веома неуобичајен начин указана посебна пажња.

ФЕЉТОН - ПУТИН НА СВЕРУСКОМ КОНГРЕСУ НОВИНАРА: Термин информативни ратови потекао је из Америке

Већ неколико година једна у најширем смислу „политичка формација“ којој припада и Путинова странка, позива једном годишње око 500 новинара из свих делова Руске Федерације у други по величини град државе на конгрес. Даме и господа, представници медија који су се тамо нашли, представљали су читав спектар локалних и регионалних медија, међу њима и репортера наклоњених Путину, као и оних према њему критички настројених.

Место одржавања овог догађаја у предивно рано пролеће било је изабрано са много смисла. Велики хотел, уређен за потребе конференције лежао је недалеко од обале Балтичког мора, али је био прилично удаљен од динамичног центра града - довољно далеко да учеснике конференције обесхрабри да крену у разгледање града, уместо да учествују на конференцији. Доласци и одласци унели су живост у дневни простор, али је конференција, упркос свему, била високо ефикасна, а организација свих догађања одвијала се елеганцијом. До краја сам био у чуду како је било уопште могуће да се, после жучних дискусија у аудиторијуму, сви придржавају временских оквира конференције. Као председник једног веома великог окружног огранка моје сопствене партије доживљавао сам на њеним савезним и земаљским конгресима сасвим другачију ситуацију.

Владимир Путин је последњи ушао у просторију и сео међу госте. Свако од присутних могао је да пође од претпоставке да се обезбеђење побринуло за његову сигурност. Колико год да је човек гледао око себе, атмосфера је деловала нормално и ништа у вези са овим питањем није могло да се примети. Током постављања питања које је трајало два и по сата, председник је и даље био љубазан, расположен за шалу и прецизан у својим одговорима. Такође се обраћао члановима Владе без трага ароганције. Клима разговора била је озбиљна, али истовремено и пријатна.

МЕНИ се чинило необичним седење међу стотинама руских представника штампе који су се овде бавили „слабостима“ свог друштва и, при томе износили нимало улепшану слику самовоље бирократије и проблема заштите животне средине. Организатори су ме били позвали на дискусију о медијима у доба „информативних ратова“, како би имали и једног западноевропског учесника. Испоставило са да су позвана два значајна и у читавој Русији позната, московска новинара, два америчка, а као модератор разговора и једна речита елегантна дама.

МЕДИЈСКИ СУКОБИ

ПРОСТОРИЈА у којоj се одржавао Ст. Петербургски конгрес новонара из целе Руске Федерације је била испуњена до последњег места када је на ред дошла тема положаја медија у актуелним сукобима. Тада су ме изненадиле реакције руских учесника у дискусији који су били убеђени да за Русију не постоје вредности чије би важење захтевало да их они бране. У Павелу Бохичеву, врсном конференцијском преводиоцу, имао сам помоћника који ми је симултано преводио сваку дискусију у целости, тако сада и ову на бини на којој смо "обртали свет наглавачке".

Већ приликом краћег разговора свих учесника успротивио сам се коришћењу термина информативни ратови зато што се коришћењем овог појма, који је потицао из Америке, предузимало све да се „ратом“ прогласи свако нормално поступање држава на унутрашњем и међународном плану. Осим тога, оваква употреба речи би онемогућила моје учешће у дискусији, јер упркос свим разликама које, као што је познато, постоје између држава овај термин није прикладан. Да смо доиста у некој врсти „рата“ појединцу би било уопште немогуће да разговора преко граница зараћених страна. По мом мишљењу није било потребе да се упада у замку, постављену из провидних разлога.

ДРУГОГ дана у једној великој трезвеној и истовремено удобној хали Сајма недалеко од хотела нашао се највећи део учесника конференције на наставку разговора о претходним темама. Такође је и председник Путин био присутан и модерирао је скуп. Био сам помало изненађен што је моја јучерашња напомена о вредностима које важе и за Русију и које сам, као странац, могао да запазим, изненада играла велику улогу, када се један од новинара наспрам Путина позвао на њу.

Како нисам желео да се током постављања питања руском председнику, које се преносило у читавој Русији, ни најмање не одступи од мојих речи, јавио сам се за реч да поновим своје излагање. Све друго је формално обишло глобус, јер Путин, на моје запрепашћење, није допустио никоме да осим њега преведе моје речи на руски језик. Путин је тако „преотео посао“ Павелу Бохичеву. Руски председник је моју напомену повезао са сопственим размишљањима на тему разграничавања патриотизма и национализма и означио је и „вредности“ које сам раније споменуо - поштовање међународног права и принципа мира, нације, породице и вере - као важеће широм света и које су биле мерила и у његовој земљи.

У наставку смо разговарали о мом завичају као и о томе да председник једне тако велике државе још никада на некој великој конференцији није лично преводио једном случајном страном госту.

НЕМАЧКИ савез Бундесвера и Савезно министарство одбране позвали су ме 12. новембра 2015. на прославу годишњице у хотелу Interciti код железничке станице, недалеко од Рајхстага и седишта савезног канцелара. Пре 60 година у Савезној покрајини Рајна Палатинат формиран је Бундесвер. Могућност обележавања овог датума у Берлину одржавањем пратећег симпозијума било је 1955. неостварив сан. Али, сада смо стигли до тог тренутка и организатори су приредили дискусију под називом „Армија јединства“. Са мном су на подијуму, између осталих, седели и тадашњи председник алијансе Бундесвера, Бернхард Герц, као и његов претходник Андреас Винклер, некадашњи официр Источне Немачке.

Било је право освежење слушати га као данашњег пуковника Бундесвера. Оно шта је он описивао, извирало је из знања, стечених из његовог искуства. Бернхард Герц и његов претходник Ролф Венцел, обојица пуковници у пензији, као и сам Савез, интензивно и често су се успешно бавили ублажавањем делом тешких људских проблема припадника некадашње војске Источне Немачке у времену после поновног уједињења, било да их је преузео Бундесвер или не. Асоцијација Бундесвера суштински је допринела глаткој реализацији договора, како би војска прихватила постигнута решења без даљих проблема. И Кен Јебсен, радијски модератор, био је ту, коме су бројне екипе сниматеља биле „појачање за рат“. Оно што је он одмах после овог догађаја поставио на мрежу било је једини јавни доказ о овом јубилеју једне од централних државних институција. Државна телевизија Немачке је - ко зна из ког разлога - одустала од извештаја о овом догађају и није емитовали извештај о њему.

У ФОКУСУ прославе јубилеја Бундесвера био је његов развој током протеклих 60 година, како у самој Немачкој, тако и у њеном Савезу, укључујући и међународне изазове. Интеграција армије Источне Немачке у „Војску јединства“ 1990. године представљала је такорећи цензуру у војној систематици. У Немачкој је одсада постојала само једна, искључиво одбрамбена војна снага. Одбрана - никако напад - и учлањење старе Савезна Републике Немачке у НАТО - били су нешто налик „бренду“ западнонемачке државе.

Имајући у виду позадину оснивања нове државе после насилне нацистичке државне творевине, Другог светског рата и безусловне капитулације Немачке у Ремсу и Карсхорсту, успостављање нових немачких оружаних снага одвијало се под подозривим оком других, зато што више нико није желео да се обнови или ојача Вермахт. Забрана вођења офанзивног рата одредбом у Уставу Немачке као и у одредбама Кривичног законика о „грађанима у униформи“ била је тада јасна демонстрација промена карактера Немачке зато што су се ове одредбе изричито заснивале на идеји одбране. Разумљиво је што је после окончања Хладног рата, распуштања Варшавског уговора и распада Совјетског Савеза, јачала скепса која се сада усмеравала против опстанка НАТО. Нису се чули само јеврејски гласови о „Четвртом рајху“ као кључу поновног Уједињење Немачке, које јој је Москва великодушно предала у руке.

СУТРА: ДОГОВОР БУША И ГОРБАЧОВА О УЈЕДИЊЕЊУ ДВЕ НЕМАЧКЕ

30. 03. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове

Друштво

0 6

Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове

Можете ли да замислите лепоту свакодневице која почиње на обали Саве до које стижете лаганом шетњом кроз јединствену луксузну пешачку зону, а завршава се испијањем вина на вашој пространој тераси с погледом на реку или у врхунском ресторану до ког стижете пешке? У истом дану сте с лакоћом обавили посао, одрадили тренинг, уживали у куповини нових комада гардеробе најлуксузнијих брендова у непосредном комшилуку, а стигли сте и да са децом проведете време у зеленилу, јер се све што вам треба налази надохват руке.

14. 05. 2024. у 10:00