ЧОВЕКОВА упитаност пред светом

Миливоје Павловић

19. 07. 2020. у 21:35 >> 21:54

У "ДЕРВИШУ и смрти" Селимовић је начинио својеврсни отклон у односу на свој дотадашњи књижевни поступак, који се темељио на изузетном осећају за стваралачке домете српског језика и његов модерни уметнички идиом.

ЧОВЕКОВА упитаност пред светом

Фото Документација Новости

Кристално јасан народни језик, који је у трагичном контексту приче за октаву подигнут - са ослонцем на модеран, сажет, сведен израз - унео је у прозно ткиво богат, жив, пулсирајући језик Босне, којим је изванредно владао, али и трагички код великих епова. У роману о дервишу, писац је у великој мери променио свој дотадашњи језички изричај, и бујни, завичајни идиом трансформисао у једну сасвим нову, доминантно интелектуализовану фразу.

Селимовић је за потребе романа интелектуалне, збијене лексике, са проблемом јунака који је засићен свакодневицом и баналношћу живота - у потрази за оном крајњом истином ка којој жудно стреми - изнашао један посебан, уникатан говор - који се може именовати као говор посвећеника. Ту специфичну боју Селимовићевом романескном тексту даје и мноштво алузија, фраза и идиома из муслиманског верског и обичајног наслеђа, које роману подарује посебну упечатљивост. Њихова функционалност долази до израза у склопу целе романескне приче, у којој присуство учења једне велике религије, као што је ислам, твори интензиван контрапункт наспрам религијских, историјских и обичајних елемената православног становништва.
МОЖЕ се рећи да роман "Дервиш и смрт" сабира у себи све битне одлике Селимовићевог књижевног писма и његовог изузетног стваралачког искуства. Према ставовима књижевне критике, али и по осећању читалачке публике, роман "Дервиш и смрт" представља кључно, култно дело Меше Селимовића и једно од највреднијих романескних остварења исписаних на српском језику.
Мирослав Егерић, један од водећих књижевних критичара тог времена, записао је да је година у којој се појавио роман "Дервиш и смрт" Меше Селимовића несумњиво од оних којима се означавају празничне године у књижевном календару неког народа. Ма колико могла изгледати патетично, ова тврдња и данас делује истинито, пише Егерић у "Споменици Меше Селимовића" (2010), наводећи да је - у низу домаћих књижевних вредности, које би могле поћи од Гундулићевог "Османа", преко класичних Вукових збирки епских народних песама, па преко Његошевог "Горског вијенца", преко Андрићеве "На Дрини ћуприје", "Травничке хронике" и "Проклете авлије", "Сеоба" Милоша Црњанског и Ћосићеве тетралогије "Време смрти" - ова линија успона у роману "Дервиш и смрт" имала снажну, упадљиву потврду; та чињеница, пише Егерић, и данас емитује плодотворна дејства и путеве ка богатству српске књижевности.

ПРОПЛАНАК НАДЕ

ВЕЛИКО дело Меше Селимовића јесте слављење отпора; прибирања и концентрације човекове снаге за прометејски отпор бесмислу, беди и сиромаштву сваке врсте. У овом времену порушених многих духовних и моралних вредности, у којем цинизам силе жели да заглуши боље аспирације ума и стварања, није наодмет враћати се слојевима Селимовићевог дела у којима сјаји та златна жица опомене да се људско мора бранити онда када је доведено у питања. То може бити и пропланак наде за оне који верују да је нада и жеља искуства.

( Мирослав Егерић у "Политици", 22. априла 2000)

ЕГЕРИЋ недвосмислено тврди да је у роману "Дервиш и смрт" фиксирана за трајање и опомену лична, судбинска околност у животу пишчевог брата Шефкије Селимовића, његова трагична смрт и последице које је изазвала; сродну судбину има у роману Ахмедов брат Харун. Добрица Ћосић, који се са Селимовићем дружио пуне четири деценије, а био му је "мост и веза" с београдском антититоистичком опозицијом и интелектуалним кругом окупљеним око СКЗ - у чијем је Главном одбору деловао и Селимовић - такође подсећа да је један Мешин брат стрељан после ослобођења "због неког моралног прекршаја", док је други, с надимком Буђони, био један од главних ознаша Босне и Херцеговине. Радован Поповић бележи у својој књизи "Живот Меше Селимовића" (1988) да је Шефкија Селимовић осуђен на смрт "зато што је узео кревет, ормар, столицу и још неке ситнице". (У "Сјећањима" Меша пише да му је вест о стрељању брата саопштио саборац из рата и потоњи председник Председништва Југославије Цвијетин Мијатовић.)

ДЕРВИШ И ХАМЛЕТ

Дервиш је необичан јунак распет између сумњи и дилема. Хамлетов је литерарни сабрат. Себе је квалификовао с поносом, вечитим сељаком, а у ствари, он је тихи, скромни дервиш неостварене младости. Нашао је смисао и мир у текији најбројнијег дервишког реда. Сиромах је, без иметка, ничега нема, богатство није ценио ни код других...

"Дервиш и смрт" је роман-трагедија, сличан, у дубљим наслагама уметнине, мотивски и идејно, па и по неким формалним особинама, Шекспировој трагедији "Хамлет". Оба дела уметнички обрађују велику и сложену тему критике власти и доводе је у везу са злочином којем се, преко одсуства сваке етике, тежи или стиже до среће. Клаудије ликује кад преко злочина освоји трон. Ајни-ефендија је срећан смакнућем Харуна јер је заштитио владарску позицију. Побочни мотиви карактеристични за Шекспирову трагедију: освајање власти, злочин, користољубље, усамљеност, губитак ослонца у животу, невиност, чедност, љубав, бесмисао, трагање за истином, пријатељство, освета, мотив уметности, мудрост, образовање, емпиризам, лицемерство, подлаштво и лаж, на високи уметнички начин одјекнули су и у "Дервишу и смрти".
(Милош Милошевић, "Свет у
уметности романа",  2010)

Професор Јован Деретић је роман "Дервиш и смрт" у својој "Историји српске књижевности" окарактерисао као дело снажне мисаоне концентрације, писано у исповедном тону, с изванредним уметничким надахнућем. Ово дело, по Деретићевом виђењу, повезује древну мудрост са модерним мисаоним немирима: "Оно почиње од религиозних истина као облика догматског мишљења да би дошло до човекове вечне упитаности пред светом, до спознаје патње и страха као неизбежних пратилаца људског живљења."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ЊЕГОВА СМРТ СЛОМИЛА ГЛУМЦА: У сузама сваки дан, плаче од маја - показао како на мобилном чува његову слику (ВИДЕО)