Фељтон

ЧОВЕКОВА упитаност пред светом

Миливоје Павловић

19. 07. 2020. у 21:35 >> 21:54

У "ДЕРВИШУ и смрти" Селимовић је начинио својеврсни отклон у односу на свој дотадашњи књижевни поступак, који се темељио на изузетном осећају за стваралачке домете српског језика и његов модерни уметнички идиом.

Кристално јасан народни језик, који је у трагичном контексту приче за октаву подигнут - са ослонцем на модеран, сажет, сведен израз - унео је у прозно ткиво богат, жив, пулсирајући језик Босне, којим је изванредно владао, али и трагички код великих епова. У роману о дервишу, писац је у великој мери променио свој дотадашњи језички изричај, и бујни, завичајни идиом трансформисао у једну сасвим нову, доминантно интелектуализовану фразу.

Селимовић је за потребе романа интелектуалне, збијене лексике, са проблемом јунака који је засићен свакодневицом и баналношћу живота - у потрази за оном крајњом истином ка којој жудно стреми - изнашао један посебан, уникатан говор - који се може именовати као говор посвећеника. Ту специфичну боју Селимовићевом романескном тексту даје и мноштво алузија, фраза и идиома из муслиманског верског и обичајног наслеђа, које роману подарује посебну упечатљивост. Њихова функционалност долази до израза у склопу целе романескне приче, у којој присуство учења једне велике религије, као што је ислам, твори интензиван контрапункт наспрам религијских, историјских и обичајних елемената православног становништва.
МОЖЕ се рећи да роман "Дервиш и смрт" сабира у себи све битне одлике Селимовићевог књижевног писма и његовог изузетног стваралачког искуства. Према ставовима књижевне критике, али и по осећању читалачке публике, роман "Дервиш и смрт" представља кључно, култно дело Меше Селимовића и једно од највреднијих романескних остварења исписаних на српском језику.
Мирослав Егерић, један од водећих књижевних критичара тог времена, записао је да је година у којој се појавио роман "Дервиш и смрт" Меше Селимовића несумњиво од оних којима се означавају празничне године у књижевном календару неког народа. Ма колико могла изгледати патетично, ова тврдња и данас делује истинито, пише Егерић у "Споменици Меше Селимовића" (2010), наводећи да је - у низу домаћих књижевних вредности, које би могле поћи од Гундулићевог "Османа", преко класичних Вукових збирки епских народних песама, па преко Његошевог "Горског вијенца", преко Андрићеве "На Дрини ћуприје", "Травничке хронике" и "Проклете авлије", "Сеоба" Милоша Црњанског и Ћосићеве тетралогије "Време смрти" - ова линија успона у роману "Дервиш и смрт" имала снажну, упадљиву потврду; та чињеница, пише Егерић, и данас емитује плодотворна дејства и путеве ка богатству српске књижевности.

ПРОПЛАНАК НАДЕ

ВЕЛИКО дело Меше Селимовића јесте слављење отпора; прибирања и концентрације човекове снаге за прометејски отпор бесмислу, беди и сиромаштву сваке врсте. У овом времену порушених многих духовних и моралних вредности, у којем цинизам силе жели да заглуши боље аспирације ума и стварања, није наодмет враћати се слојевима Селимовићевог дела у којима сјаји та златна жица опомене да се људско мора бранити онда када је доведено у питања. То може бити и пропланак наде за оне који верују да је нада и жеља искуства.

( Мирослав Егерић у "Политици", 22. априла 2000)

ЕГЕРИЋ недвосмислено тврди да је у роману "Дервиш и смрт" фиксирана за трајање и опомену лична, судбинска околност у животу пишчевог брата Шефкије Селимовића, његова трагична смрт и последице које је изазвала; сродну судбину има у роману Ахмедов брат Харун. Добрица Ћосић, који се са Селимовићем дружио пуне четири деценије, а био му је "мост и веза" с београдском антититоистичком опозицијом и интелектуалним кругом окупљеним око СКЗ - у чијем је Главном одбору деловао и Селимовић - такође подсећа да је један Мешин брат стрељан после ослобођења "због неког моралног прекршаја", док је други, с надимком Буђони, био један од главних ознаша Босне и Херцеговине. Радован Поповић бележи у својој књизи "Живот Меше Селимовића" (1988) да је Шефкија Селимовић осуђен на смрт "зато што је узео кревет, ормар, столицу и још неке ситнице". (У "Сјећањима" Меша пише да му је вест о стрељању брата саопштио саборац из рата и потоњи председник Председништва Југославије Цвијетин Мијатовић.)

ДЕРВИШ И ХАМЛЕТ

Дервиш је необичан јунак распет између сумњи и дилема. Хамлетов је литерарни сабрат. Себе је квалификовао с поносом, вечитим сељаком, а у ствари, он је тихи, скромни дервиш неостварене младости. Нашао је смисао и мир у текији најбројнијег дервишког реда. Сиромах је, без иметка, ничега нема, богатство није ценио ни код других...

"Дервиш и смрт" је роман-трагедија, сличан, у дубљим наслагама уметнине, мотивски и идејно, па и по неким формалним особинама, Шекспировој трагедији "Хамлет". Оба дела уметнички обрађују велику и сложену тему критике власти и доводе је у везу са злочином којем се, преко одсуства сваке етике, тежи или стиже до среће. Клаудије ликује кад преко злочина освоји трон. Ајни-ефендија је срећан смакнућем Харуна јер је заштитио владарску позицију. Побочни мотиви карактеристични за Шекспирову трагедију: освајање власти, злочин, користољубље, усамљеност, губитак ослонца у животу, невиност, чедност, љубав, бесмисао, трагање за истином, пријатељство, освета, мотив уметности, мудрост, образовање, емпиризам, лицемерство, подлаштво и лаж, на високи уметнички начин одјекнули су и у "Дервишу и смрти".
(Милош Милошевић, "Свет у
уметности романа", 2010)

Професор Јован Деретић је роман "Дервиш и смрт" у својој "Историји српске књижевности" окарактерисао као дело снажне мисаоне концентрације, писано у исповедном тону, с изванредним уметничким надахнућем. Ово дело, по Деретићевом виђењу, повезује древну мудрост са модерним мисаоним немирима: "Оно почиње од религиозних истина као облика догматског мишљења да би дошло до човекове вечне упитаности пред светом, до спознаје патње и страха као неизбежних пратилаца људског живљења."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове

Друштво

0 6

Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове

Можете ли да замислите лепоту свакодневице која почиње на обали Саве до које стижете лаганом шетњом кроз јединствену луксузну пешачку зону, а завршава се испијањем вина на вашој пространој тераси с погледом на реку или у врхунском ресторану до ког стижете пешке? У истом дану сте с лакоћом обавили посао, одрадили тренинг, уживали у куповини нових комада гардеробе најлуксузнијих брендова у непосредном комшилуку, а стигли сте и да са децом проведете време у зеленилу, јер се све што вам треба налази надохват руке.

14. 05. 2024. у 10:00