Фељтон

ЧОВЕК који није узалуд живео

Миливоје Павловић

22. 07. 2020. у 21:35

ПEСНИК Матија Бећковић је, у једном узнетом фрагменту, маркирао изузетан сведочећи тренутак - кад се у живом стваралачком кругу нашла једна цела интелектуално-уметничка генерација, у којој Бећковић посебно запажа једног из тог окружења - Мехмеда Мешу Селимовића.

ЧОВЕК који није узалуд живео

Фото документација Новости

Изузетан је Бећковићeв утисак са тог сусрета: оно што га је импресионирало била је фасцинантна слика о Меши, која се сасвим разликовала од оне којом је Селимовић дотле представљан:

"Први пут сам га срео кад сам имао двадесет шест, а он педесет шест година. Било је то на Тјентишту где је неко и мене уважио и позвао да се, заједно са Мешом и Ћамилом Сијарићем обратим младим писцима Босне и Херцеговине. Мада се био огласио с неколика наслова, чинило се да је Меша ту био позван пре као професор књижевности на гласу, него као писац о чијем је књижевном умећу била на снази оцена оног критичара који је написао да је "Меша Селимовић веома писмен, али нажалост без икаквог талента". Као даровит и неупоредиво талентованији од Меше словио је његов брат Теуфик, који није ништа писао. "Нисам био ништа прочитао од Меше Селимовића, а тад сам га први пут слушао и био задивљен оним што сам чуо и запањен колико се то разликовало од представе која је о њему створена.
НИЈЕДАН професор кога сам знао није ни тако говорио, ни тако изгледао, ни тако иступао и суверено владао старим и најновијим књижевним изумима, знањима и увидима. Срећно је излазио на крај из вербалних авантура, а реченицама са два излаза спретно избегавао упаде у клопку речи. Лакоћа којом је формулисао и одржавао се на паучини језика, афористика и логика, коју је демонстрирао, сведочили су о једном богомданом дару, без других уверења осим вере у уметност. Чинило се да ниједан теист није веровао у Творца колико је овај атеист веровао у твораштво и његов смисао. Већ је било очито да се Меша Селимовић одрекао свих страна осим оне ка небу."
Изразито је емотиван и снажан доживљај који изазива и Бећковићев разговор са Селимовићем, док је лежао у болесничкој постељи, који потврђује да је живот Меше Селимовића био остварен и да је испунио своју животну мисију: "Не могу заборавити тренутак када смо остали насамо и када сам му, седећи уз његово узглавље, изговорио неколико речи чији је смисао био да није узалуд живео, да се заменио књигом, да је своје речи претворио у ствар хартије, да је учинио оно због чега се родио, да би се многи здрави с њим радо мењали, да је жедну хартију натопио и своју судбину испунио. Он ме очима испитивао тешим ли га или говорим истину, а низ лице су му се котрљале сузе, толико крупне да су се могле бројати, а значиле су само једно - ако је истина, не жалим што сам погинуо, и да се поново родим - све бих то још једном учинио."

ЋЕРКА ГЕНЕРАЛА

ДОК смо разговарали, Меша и ја пили смо чај, а Дарка црно вино. Пратила је нашу комуникацију, али се ничим није умешала у службени део разговора. Делимично се озарила на самом крају, кад сам питао за особу којој је "Дервиш" посвећен, не знајући да је управо о њој реч. Ако се не варам, то је било први пут да Селимовић за медије говори о Дарки. Била је ћерка генерала предратне краљевске војске. Њу су у то време добро познавали само Мешини блиски пријатељи, и говорили о њој са симпатијама, посебно Добрица Ћосић, Антоније Исаковић и Матија Бећковић.

ИАКО је био најмлађи у кругу Селимовићевих београдских пријатеља, Матија Бећковић добио је задатак да се, у њихово и своје име, опрости од великог писца пред отвореним гробом у Алеји заслужних грађана београдског Новог гробља. Селимовић је умро у свом стану у Улици господар Јовановој у Београду 11. јула 1982, док је на телевизији посматрао пренос фудбалске утакмице између Италије и Немачке. После непријатног натезања с представницима босанскохерцеговачких власти, који су настојали да посмртне остатке великог писца преузму и покопају у Тузли, сахрана је организована 14. јула у 14 сати, по несносно топлом времену. У Београду, у коме се лепо осећао али - како је једном записао Рајко П. Ного - "за Београд Меша није више имао здравља; здравље је било погубно у Сарајеву", вечно почивалиште добио је поред драгих пријатеља и писаца чије је дело ценио - Скендера Куленовића и Милоша Црњанског.

"Већ седам година се твоји пријатељи опраштају од тебе", рекао је у посмртном слову Матија Бећковић. "Свом си се животу осветио и себе заменио својим несмртним делом... Потурио си велико бреме и коначно се одморио. Већ два дана си спокојнији него већ поодавно."
Подсетивши на Селимовићеву мисао из "Сјећања" о мучном животу у "тешкој, теретној земљи где није лако живјети ако је човјек само за сантиметар виши", Бећковић се изразио посредством још једне незаборавне фигуре: Кад би се у нас људи сахрањивали усправно, Селимовић би био један од првих који је то заслужио...
Вероватно би му и тада сметао онај један сантиметар разлике који му је живот загорчавао.
ПРОЛЕЋА 1969. био сам студент Филолошког факултета и новинарски полетарац. Објављивао сам чланке и интервјуе у београдским листовима, најчешће у синдикалном недељнику "Рад" који је имао два издања - ћирилично, које се штампало у престоници, и латинично, на хрватском језику, тискано у Загребу. Меша Селимовић је тада био већ писац на гласу, живео је у Сарајеву. Нисам познавао ближе никог од његових тадашњих београдских пријатеља, још мање да сам припадао том кругу. У листу "Рад" сам већ имао рубрику под насловом "С људима од пера", у којој сам скоро сваке недеље објављивао интервју с познатим писцима из читаве Југославије. Пожелео сам да направим интервју с Мешом Селимовићем, али нисам знао како да до писца дођем.
Прилика за први контакт пружила ми се с почетком априла 1969. године. Прочитао сам у "Политици" да ће се ускоро одржати седница Главног одбора Српске књижевне задруге, чији је Селимовић био члан (председник овог тела био је Добрица Ћосић). Био сам одлучио да одређеног дана дежурам испред зграде СКЗ у главној улици, која се онда звала по Брозу, а данас носи име краља Милана Обреновића.
ПЛАН је остварен негде око 11 сати; из правца ресторана "Лондон" наилазио је, висок и прав, писац "Дервиша и смрти", држећи шешир у једној руци, а другом придржавајући омалену, буцмасту жену за коју сам касније сазнао да му је супруга. Представио сам се као студент књижевности који се издржава у Београду правећи интервјуе с познатим писцима, и замолио га да нађе мало времена за разговор са мном. Пристао је без двоумљења и заказао ми сусрет за 17 сати истог дана.
- Дођите у ресторан хотела "Славија", ми тамо одседамо - рекао је - Селимовић. - Имаћу сат-два за разговор с вама, а онда идемо на вечеру с Добрицом Ћосићем...
У заказано време Селимовић ме је чекао у ресторану хотела у друштву оне исте симпатичне дебељуце. Касније сам сазнао да је то Дарка, његова друга жена, којој је, из поштовања и велике љубави, посветио своје најважније дело. Своју претходну жену, с којом је имао ћерку Слободанку (са Дарком је добио још две ћерке, Машу и Јесенку) Селимовић је оставио после непуне године дана, уз много перипетија, чак и политичких; због огрешења о владајући морал искључен је из Партије, а потом је остао и без посла. У "Сјећањима" (објављеним 1976) Селимовић сведочи да су му чланови Партије, "а нарочито другарице", постављали и "неукусно индискретна питања" о природи везе са Дарком ("Јесте ли се љубили?", "Шта сте још радили?").

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Тагови
Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове
Друштво

0 7

Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове

Можете ли да замислите лепоту свакодневице која почиње на обали Саве до које стижете лаганом шетњом кроз јединствену луксузну пешачку зону, а завршава се испијањем вина на вашој пространој тераси с погледом на реку или у врхунском ресторану до ког стижете пешке? У истом дану сте с лакоћом обавили посао, одрадили тренинг, уживали у куповини нових комада гардеробе најлуксузнијих брендова у непосредном комшилуку, а стигли сте и да са децом проведете време у зеленилу, јер се све што вам треба налази надохват руке.

14. 05. 2024. у 10:00

Прочитајте више

Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове
Друштво

0 7

Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове

Можете ли да замислите лепоту свакодневице која почиње на обали Саве до које стижете лаганом шетњом кроз јединствену луксузну пешачку зону, а завршава се испијањем вина на вашој пространој тераси с погледом на реку или у врхунском ресторану до ког стижете пешке? У истом дану сте с лакоћом обавили посао, одрадили тренинг, уживали у куповини нових комада гардеробе најлуксузнијих брендова у непосредном комшилуку, а стигли сте и да са децом проведете време у зеленилу, јер се све што вам треба налази надохват руке.

14. 05. 2024. у 10:00

ГЛУМАЦ О ПОРЕКЛУ: Како је настало презиме Јездић и одакле су дошли у Србију
Познати

0 0

ГЛУМАЦ О ПОРЕКЛУ: Како је настало презиме Јездић и одакле су дошли у Србију

ЧУВЕНИ Ненад Јездић српски је позоришни, филмски и телевизијски глумац. У свом родном граду, Ваљеву, завршио је основну и средњу. Дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Предрага Бајчетића.

15. 05. 2024. у 14:15 >> 17:29

Други пишу

Коментари (0)

Остави коментар

Најновије из рубрике

Политика
Тенис
Фудбал
ИТАЛИЈА У ШОКУ: Ево због кога је Јаник Синер оставио девојку (ФОТО)

ИТАЛИЈА У ШОКУ: Ево због кога је Јаник Синер оставио девојку (ФОТО)