Фељтон

СА СЛОБОДОМ СТИЖУ ТРАУМЕ: Напуштена жена га пријављује да живи невенчано са "бившом буржујком"

Радован Поповић

26. 07. 2020. у 19:29

У ЛЕТО 1944. године, у устаничком Бирчу, попаљеном и опустошеном, формиран је Просветни одсек Иницијативног народноослободилачког одбора за источну Босну од три члана: Меша Селимовић, Весо Јовановић и Милка Чалдаревић, а заједно са Исметом Мујезиновићем, Војом Димитријевићем, Ненадом Петровићем, Душаном Благојевићем, Весом Јовановићем и Младеном Чалдаревићем, члан је редакције "Фронт слободе".

СА СЛОБОДОМ СТИЖУ ТРАУМЕ: Напуштена жена га пријављује да живи невенчано са бившом буржујком

Долази децембар 1944. и ослобођење Тузле. Мешин пет година старији брат Шефкија, до рата економ у тузланској болници, поштен и честит човек, постављен је за руководиоца Одсека за располагање заплењеном непријатељском имовином. Међу заплењеним стварима налазио се и један "солидан кућни намештај". Како је Шефкија очекивао долазак своје жене, Десе, рођене Красојевић, медицинске сестре, а кућа им је била потпуно опљачкана, сматрао је да има право да је намести. Узео је најпотребније комаде намештаја и за то је сазнао штаб Трећег корпуса.

КОМАНДАНТ Владо Поповић затражио је да се "због пљачке народне имовине, Шефкија Селимовић ухапси". Наређење је извршено, али - шта даље предузети? После консултације са Цвијетином Мијатовићем, секретаром Обласног комитета КПЈ, одлучено је да се узме у обзир да потиче из угледне партизанске породице и да би највећа казна била рашчињавање и слање у јединицу, као обичног војника. Шефкија је прошао главном улицом у Тузли, неки борци су га видели на слободи и одмах су протестовали у штабу корпуса. Настале су поново консултације и одлучено је да се Шефкија Селимовић преда војном суду.
Осуђен је на смрт зато што је узео кревет, ормар, столицу и још неке ситнице.
Брату Меши из затвора је поручио, пред стрељање, да је невин.
Никад се није сазнало где је и када стрељан и сахрањен.
Трећи брат Теуфик, који је био у најужем руководству, знао је за братовљеву драму, али није могао да утиче на њен ток. Био је, истина, кажу савременици, сасвим другачији од остале браће: силник, бахат, на оца.
МЕША је дошао код Омера Глухића, команданта Тузле, пријатеља из предратних дана, и заплакао: "Стрељан је Шефкија..." Била је то ужасна ноћ. Временом ће ова траума - стрељање брата - постати оно духовно и морално језгро од кога је саткан један од највећих наших послератних романа - књига о љубави и мржњи, догми и животу - "Дервиш и смрт".
Стрељање Шефкије Селимовића погодило је и многе Тузлаке. Јер, стрељан је у исто време када су ликвидиране банде усташа и четника. А Тузлаци су га сматрали за честитог човека и оданог борца. Његова смрт оптеретиће целу породицу Селимовић. Многи Тузлаци сматрали су да су Теуфик и Мехмед могли да га спасу...
Шефкијина жена Деса, када је дошла у Тузлу и сазнала за његову смрт, напустила је град заувек и настанила се у Сарајеву.

"ПЈЕСМА ОЛУЈЕ"

ПРИЈАТЕЉ Исмет Мујезиновић, приликом једног доласка у Тузлу, портретише Мешу, који непосредно после тога одлази за Београд. Тамо је најпре начелник Одељења за публикације Комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, а потом прелази да ради у Комисију за културу владе ФНРЈ. Постаје начелник Одељења за културне везе са иностранством.

Све то време пише прозу. У новопокренутом београдском часопису "Наша књижевност", у којем сарађују највиђенији писци нове Југославије, Меша Селимовић је објавио своју прву приповетку "Пјесма о олуји", чија је тема из народноослободилачког рата. Била је то 1946. година.

УБРЗО по овом трагичном догађају, Меша је премештен у Београд за начелника Одељења за публикације Комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача. Забележио је: "Ја сам прешао Дрину у добру док су меци звиждали..." Родила му се ћерка Слободанка, 22. јуна 1945. године.

Мајка Паша се, после Шефкијине смрти, сасвим повукла у кућу и авлију. Сатима је седела и пушила, гледајући негде у даљину и не зборећи. На Теуфика се људи жале да се у служби безбедности понаша обесно - "као друмски разбојник".
Почетком лета 1945. године Меша у Београду, игром случаја, упознаје Дарославу Дарку Божић, 23-годишњу кћерку Живорада Божића, дивизијског ђенерала бивше југословенске војске, уочи Другог светског рата команданта Босанске дивизије области у Сарајеву.
- Заљубио сам се - говорио је пријатељима.
СВЕ чешће напушта жену и ћерку. Даркин муж, млади официр, за кога се уочи рата удала, негде је у заробљеништву и од њега није било ни гласа. Меша, пак, како је говорио, није могао живот даље замислит без Дарке.
Брат Теуфик држи у Тузли ватрене говоре о новој власти, на скуповима и конференцијама и о Меши се говори са уважавањем и поштовањем. Изабрали су га у Одбор за "темељитији приступ планском развитку фискултуре".
Када је рекао жени да је напушта, "осећао се крив, али непоколебљив". Било је касно вече када је изашао са својим стварима и кренуо низ улицу, а супруга га је пратила "у кућној хаљини и папучама, иако је падала киша", молила да се врати... Из Француске улице одселио се на Карабурму, код Дарке.
НАПУШТЕНА жена га пријављује претпостављенима: отишао је од куће и живи невенчано са "бившом буржујком". Настају бројне невоље - истраге и саслушања поводом "повреде комунистичког морала".
У лето 1947. борави у Совјетском Савезу (Кијев, Москва, Лењинград) као члан делегације југословенских уметника на отварању изложбе југословенског сликарства и вајарства.
Исповедајући се пред партијском комисијом у јесен 1949. године, Меша је рекао: "Шеснаестог августа 1947. кажњен сам искључењем из Партије, ради тога што сам, иако ожењен, одржавао везу са својом садашњом другарицом, а крио сам то од Партије. Са својом првом женом нисам живио добро, нисмо се уопште слагали, а своју садашњу другарицу сам заволио тако да је било потпуно нормално да признам ту везу и да тражим развод. Али плашећи се наглости и неумјерености своје прве жене, плашећи се сцена (какве сам и доживио), пуштао сам да се ствар развија, надајући се да ће се некако наћи рјешење. Тиме сам, наравно, све компликовао, а према Партији сам се понио непоштено, наносећи јој штету тим недостојним држањем. Партијска јединица Комитета за културу, након испитивања цијелог случаја, предложила је да будем кажњен строгим укором. Међутим, Комитет савезних министарстава казнио ме искључењем - 'због неискрености према Партији и због повреде пролетерског морала', како ми је саопштио секретар моје јединице Боро Перковић. Та праведна, али тешка казна много ме је погодила, али ми је и помогла да се ријешим многих недостатака које сам имао..."
Са новом женом прелази на рад у Сарајево. Станује код пријатеља Исмета Мујезиновића. n

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Нови Samsung Neo QLED телевизори померају границе кућне забаве

Друштво

0 30

Нови Samsung Neo QLED телевизори померају границе кућне забаве

У СВЕТУ кућне забаве, где сваки пиксел, боја и детаљ чине разлику, нови Самсунг телевизори, недавно представљени на Унбоx&Дисцовер догађају, ступају на сцену са револуционарним иновацијама.

26. 04. 2024. у 16:00

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

Политика

0 17

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00