НАЈТЕЖЕ СЕ СТИЖЕ ДО ЕНДОКРИНОЛОГА, А "МАГНЕТ" СЕ ЧЕКА И ПО ШЕСТ МЕСЕЦИ: Какви су ефекти новог режима заказивања прегледа

НЕГДЕ се брже стиже до лекара, негде за исто време као и раније, али за осам месеци, колико се примењује нови систем заказивања прегледа нигде, бар тако тврде у Министарству здравља, није дошло до већег загушења него што је било пре 20. децембра, када су се термини заказивали искључиво између 1. и 5. у месецу.

Фото В. Данилов

Ситуација се, па и време које ће пацијент провести "на чекању", разликује од установе до установе, зависно од тога како су се организовали, и да ли имају довољно кадра. У Београду, рецимо, како су нам рекли у Министарству здравља, велики проблем са заказивањем и даље постоји на неурологији УКЦС и Специјалној болници "Бањица".

Доктор Светлана Мићић, начелница Службе опште медицине Дома здравља "Савски венац", каже да се од увођења заказивање прегледа код специјалисте током целог месеца није скратило време чекања и да и даље нема довољно термина које избацују установе на секундарном и терцијарном нивоу:

- Најтеже је заказати код гастроентеролога и ендокринолога, али постоје клинике где је могуће заказати преглед пацијенту данас за сутра, као што је Прва хируршка. Нови систем ипак је донео извесна побољшања, јер су поједине клинике понудиле термине којих раније није било, попут КБЦ "Др Драгиша Мишовић" и КБЦ "Звездара".

У Кули је ситуација другачија. Директорка Дома здравља др Весна Томић каже да је заказивање специјалистичких прегледа у овој установи и у болницама у Врбасу и Сомбору, прилично убрзано:

- Упркос дефициту кадра, повећан је број термина и у дому и у обе болнице. Највише пацијената упућује се код интерниста, неуролога и хирурга. Од укупног броја пацијената који се јављају лекарима опште праксе мање од трећине се шаље код специјалиста. Први специјалистички преглед заказује се врло брзо, а на скенер или магнетну резонанцу, уколико стања нису приоритетна чека се више од месец дана.

У Општој болници у Лозници, како каже Драгана Митровић, портпаролка установе, "број термина у односу на децембар прошле године је повећан за све специјалисте, а највећи притисак је на ортопедију, хирургију, интерно-кардиологију". У просеку, за први преглед код кардиолога и ендокринолога чека се четири дана.

Валентина Петровић, портпаролка Дома здравља "Др Миленко Марин" у Лозници каже да су резултати промене начина заказивања - одлични:

- Има више термина за специјалисте, код којих од изабраног лекара иде 30 одсто пацијената, а заказивања првих и контролних специјалистичких прегледа су могућа са најдужим чекањем до 20 дана на хирургији, ортопедији и неурологији - каже Петровићева. -

Фото Танјуг

Код очног лекара, ушног, грудног, психијатра, кожног, уролога, прегледи су могући и истог дана, а најдуже се чека код кардиолога.

У односу на децембар 2022. године број термина за прегледе код специјалиста повећан је за 40 одсто у Општој болници у Шапцу, рекла нам је портпарол Тања Цвејић:

- Највећи број пацијената долази на прегледе код специјалиста интерне медицине, урологије, офталмологије, пнеумофтизиологије и специјалиста физикалне медицине. Ако се чека, то је због мањка специјалиста. На снимање главе скенером, пацијенти који нису хитни чекају у просеку месец дана, на преглед абдомена и мале карлице месец и по, док се на преглед грудног коша скенером чека до два и по месеца.

Повећан је и број термина у Општој болници у Пожаревцу, и то за 30 одсто. Током 2022. било их је 31.389, а за првих шест месеци ове године 21.936. Највећи притисак је за интернистичке области, али тренутно нема већих "загушења", у року од 30 дана заказује се код кардиолога, хирурга, реуматолога, ендокринолога...

Највећи проблем у кикиндском здравству јесте мањак специјалиста, и у Дому здравља, и у Општој болници. Већ две године у болници уместо четири, ради само један офталмолог.

Преглед код очног чека око 330 пацијената, неки дуже од годину дана.

Доктор Снежана Никодијевић, помоћница директора Дома здравља у Параћину, наводи да је највећи проблем са интернистичким прегледима и дијагностиком - ултразвук, мамографија, сцинтографија, а рендген је увек доступан.

У Врању је повећан број термина - пацијенти могу за исти дан да закажу код офталмолога и хирурга, а у Општој болници Врање термина увек има и за нефрологију, пнеумофтизиологију, на онкологији, психијатрији, као и на инфективном одељењу. "Уска грла" у ЗЦ Врање су: реуматологија, ендокринологија, кардиологија. У две специјалистичке амбуланте у Служби за интерну медицине Опште болнице Врање прегледају од 50 до 60 пацијената у смени, а на урологији и до 80 пацијената. Проблеми настају искључиво због недостатка лекара. Служба за неурологију има пет лекара, психијатрија такође пет, док на урологији раде два лекара.

Директор Дома здравља у Јагодини Дарко Милетић каже да је боље то што се прегледи сада заказују целог месеца, али да се разлика у времену чекања готово и не примећује, јер нема кадра за више термина:

- "Уска грла" су свакако ендокринологија и кардиологија. Чека се унедоглед. Проблем је и што је један анестезиолог пензионисан, а тројица отишла у Београд.

У Општој болници у Јагодини је, пак, како тврди директор Милош Лукић, број интернистичких прегледа повећан за 30, али повећан је и број пацијената.

- Имамо доста пацијената без термина, 10 до 15 дневно. Што се тиче заказивања преко ИЗИС-а, рок је месец дана, а ми то радимо дупло брже. На специјализацији је 40 лекара, па се надамо да ће ситуација бити и боља - наводи Лукић.- Јагодинска болница нема мамограф, а што се тиче скенера, нико не чека дуже од 30 дана.

У Општој болници "Свети Лука" у Смедереву најдуже се чека код ендокринолога, а "уска грла" су, како су нам рекли, и неурологија и кардиологија, где се на прегледе чека у просеку месец дана.

- Преласком на нови систем заказивања прегледа омогућено је да се брже закаже, али се на специјалистчке прегледе дуже чека - каже директор болнице др Ненад Ђорђевић.

У Дому здравља Крушевац наводе да је чињеница да се "сада брже заказују специјалистички прегледи у болници, али не сви" - "уска грла" су интернистичке гране, посебно реуматологија. У Општој болници кажу да је у односу на децембар 2022. укупан број датих термина повећан за 23 одсто, али то очигледно није довољно. Уколико нису у питању хитна стања, на преглед скенером овде се чека око три, а на преглед МР око пет месеци.

У краљевачким здравственим установама се бар засад, према речима здравствених радника, не виде позитивни ефекти новог режима заказивања: у Дому здравља кажу да се прегледи не заказују брже јер у Општој болници једноставно нема више расположивих термина, тако да се и даље најтеже долази на преглед код офталмолога, кардиолога и ендокринолога, радиологија је и даље такозвано уско грло, а на специјалистичке преглед чека се месец и више дана. Од 40 пацијената, колико просечно прими изабрани лекар, око 20 одсто упућује даље на специјалистички преглед. У Општој болници "Студеница" потврђују да је највећи "притисак" код кардиолога, офталмолога и ендокринолога код којих се чека око месец дана јер нема довољно лекара. На преглед скенером чека се месец и више, а на преглед магнетном резонанцом око шест месеци.

Шетање због продужетка терапије

ДОКТОР Снежана Никодијевић, помоћница директора Дома здравља у Параћину, указује на проблем који изабрани лекари имају у целој Србији:

- Секундарни ниво мора да схвати да супспецијалистичке прегледе морају они да заказују, јер често шаљу изабраном лекару за прегледе и дијагностику која њему уопште није доступна. Мислим пре свега на васкуларну хирургију и магнетну резонанцу. Изабрани лекар шаље пацијента специјалисти кад мора, али има и неоправданих одлазака условљених продужетком терапије. То би законодавац можда могао да коригује, ако је терапија пацијенту већ уведена и одговара му, њега може да прати изабрани лекар.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације