ПРОТЕРАНО 4.000 ЉУДИ, НАЈМАЊЕ 65 УБИЈЕНО: Тридесет две године од паравојне акције "Откос-10" у источној Билогори

Novosti online

31. 10. 2023. у 08:38

ПРЕ 32 године, 31. октобра 1991, нападом на ТО Грубишно поље, започела је акција хрватске паравојске под кодним називом "Откос-10". Циљ је био ликвидирати или протерати Србе са подручја источне Билогоре, смештене на северозападу Хрватске, у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице.

ПРОТЕРАНО 4.000 ЉУДИ, НАЈМАЊЕ 65 УБИЈЕНО: Тридесет две године од паравојне акције Откос-10 у источној Билогори

Фото: Wikipedia

Како подсећа Саво Штрбац, први човек Документационо-информационог центра Веритас, народ источне Билогоре, оценивши да малобројне српске снаге, њих око 400, неће моћи дуго да издрже притисак шест пута бројнијих хрватских формација, ојачаних тенковима и далекометном артиљеријом, креће у егзодус.

- Комплетно становништво из 23 и један број житеља из још 15 села, напустило је то подручје и у избегличкој колони, у којој се нашло око 4.000 људи и више од 600 различитих возила, прешло у Босну. Међу њима је било и око 250 припадника других националности: Хрвата, Чеха, Мађара и Рома, део у мешовитим браковима са Србима - каже Штрбац.

Фото: Wikipedia

Tekst potpisa


Након тога уследила су убиства преосталих становника, пљачка, паљевине и минирања кућа.
- У најбољој усташкој традицији из 1941, настављено је рушење и девастација православних храмова, па су до темеља изгореле дрвене цркве билогорског стила, јединствени споменици културе нулте категорије под заштитом Унеска: Храм св. Димитрија у Растовцу, саграђен прије 1700. године и Успеније Пресвете Богородице у Доњој Рашеници из 1709. године.
На подручју источне Билогоре, од 1991. до 1997. године, живот је изгубило најмање 65 особа, већином Срба или оних у родбинским везама са њима. Страдао је 41 цивил и 23 припадника ТО, док су двојицу Срба, који су остали у хрватској војсци и полицији, ликвидирали "саборци". Још се трага за посмртним остацима 15 особа.

СПАЛИ НА 1.000

ДО Другог светског рата на подручју источне Билогоре живело је 18.000 житеља српске националности. Попис становништва 2021. дочекало их је мање од 1.000.

За злочине је до сада одговарао само Вељко Марић, припадник ЗНГ из Грубишиног поља, ког је Веће за ратне злочине у Београду осудило на казну затвора од 12 година зато што је 31. октобра 1991. године у селу Растовац, хицима из ватреног оружја убио Петра Слијепчевића (1926.) у породичној кући. Док је у српском затвору издржавао казну, против њега је отворена још једна истрага због сумње да је у септембру 1991, у Грубишном Пољу, ликвидирао Србе Мићу Васиљевића и Владимира Кучеру и мучио Звјездана Мачка. У јуну 2015. пребачен је у Хрватску, која се обавезала да ће наставити кривични поступак, али без епилога.

Иначе, никад пребољен догађај, који је Србе и натерао у егзодус, десио се у ноћи између 26. и 27. априла 1941. године. Тада су усташе ухапсиле 504 Срба из Грубишног Поља, од којих је њих 487 побијено у комплексу усташких логора Госпић-Јадовно-Паг у јулу те године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЗАСТРАШУЈУЋЕ УПОЗОРЕЊЕ ТРАМПА: Трећи светски рат би могао избити пре председничких избора у САД

ЗАСТРАШУЈУЋЕ УПОЗОРЕЊЕ ТРАМПА: Трећи светски рат би могао избити пре председничких избора у САД

БИВШИ амерички председник Доналд Трамп изјавио је да би за пет месеци преосталих до избора у САД могао да избије трећи светски рат због неспособности актуелног америчког руководства.

18. 05. 2024. у 09:45

КАКО ЈЕ КОСОВО И МЕТОХИЈА ДОБИЛО ИМЕ? Различито порекло и велика симболка - назив користе САМО СРБИ

КАКО ЈЕ КОСОВО И МЕТОХИЈА ДОБИЛО ИМЕ? Различито порекло и велика симболка - назив користе САМО СРБИ

КОСОВО и Метохија веома су значајан део српске историје и традиције, али ретки су они који знају како је тако важно поднебље нашег постанка и идентитета добило име. Обе речи у називу нађе јужне покрајине имају различито порекло и велику симболику.

18. 05. 2024. у 11:47

Коментари (0)

ДОМ КНЕЗА МИЛОША ВРАЋЕН ВЛАСНИЦИМА: Истекао законски рок у ком је Народни музеј Крушевца могао да користи Кућу Симића