ОТИМАЛИ ЖЕНЕ, БРУТАЛНО УБИЈАЛИ СВЕШТЕНИКЕ: Отварање изложбе "Прећутани злочин: Зверства албанских квислинга" сутра у Косовској Митровици

В.Ц.С.

13. 03. 2024. у 17:47

АУТОРСКА изложба др Ненада Антонијевића, музејског саветника у Музеју жртава геноцида, под називом "Прећутани злочин: Зверства албанских квислинга над Србима и Јеврејима на Косову и Метохији у Другом светском рату", биће свечано отворена сутра, у 18 часова, у Градском музеју у Косовској Митровици.

ОТИМАЛИ ЖЕНЕ, БРУТАЛНО УБИЈАЛИ СВЕШТЕНИКЕ: Отварање изложбе Прећутани злочин: Зверства албанских квислинга сутра у Косовској Митровици

Foto Facebook Muzej žrtava genocida

Изложба је реализована у сарадњи Музеја жртава геноцида и Градског музеја у Косовској Митровици, а претходно је већ представљена у Крушевцу, Параћину и Требињу.

Како се наводи у каталогу, на удару терора албанских квислинга 1941. године први су се нашли солунски добровољци, колонисти и насељеници. Најдрастичнији примери терора, не само албанских формација, већ и окупатора (Немци, Италијани и Бугари), били су злочини почињени над српским цивилима, као и напади на манастире, цркве и друге верске објекте, монаштво и свештенство СПЦ, и Холокауст, нарочито у Приштини.

Посета Мустафе Крује, председника албанске Владе, Косову и Метохији, крајем јуна 1942. године, наговестила је потпуни егзодус преосталог српског цивилног становништва. Издате су наредбе префектима и потпрефектима да све Србе староседеоце прогласе насељеницима и да их по том основу, уз помоћ италијанских и немачких служби, протерају у централну Србију или транспортују у концентрационе и логоре за интернацију.

Foto Facebook Muzej žrtava genocida

Крајем јуна 1942. године у околини Приштине убијен је велики број Срба. Током друге половине исте године албанске квислиншке формације појачале су терор у готово свим српским селима и насељима. Један од најмасовнијих злочина над српским цивилима десио се у Пећи и околини, последњих месеци 1943. године, непосредно након капитулације Италије, када је убијено више стотина Срба. Покољ Срба у Урошевцу и околини спроведен је током септембра 1943. године, када је убијено неколико десетина људи. Масовно убијање српског живља извршено је и у првој декади децембра 1943. године у Пећи и околиним селима, а највећи број злочина починили су припадници албанске квислиншке формације Косовски пук.

Албански квислинзи нису убијали цивиле само на КиМ, већ и у западној и јужној Србији, на Чакору и у Полимљу, у Рожају и Тутину, који су били део пећке префектуре, као и у Дежевском срезу, који је био део Косовскомитровачког округа.

Велики злочин над цивилним српским становништвом почињен је у селу Велика, на планини Чакор, 28. јула 1944. године, када су припадници 21. немачке СС дивизије Скендербег, коју су сачињавали албански квислинзи са КиМ, брутално убили најмање 428 мештана, претежно децу, жене и старце. Српско и јеврејско становништво КиМ страдало је и у логорима и затворима које су формирали италијански, немачки и бугарски окупатори, као и албански квислинзи. Најозлоглашенији затвори били су у Гњилану, Пећи, Приштини, Урошевцу, Ђаковици...

Италијани су од албанског становништва формирали помоћну плаћену полицију, полувојничке добровољачке формације и батаљон квислиншке милиције. Најзначајније албанске оружане формације које су вршиле злочине биле су вулнетари - добровољци, жандармерија, милиција, Косовски пук, батаљон Друге призренске лиге, припадници 13. СС дивизије Ханџар и 21. СС дивизије Скендербег, припадници немачких обавештајних служби, као и балисти. Они су одговорни за: убиства, покушаје убистава, застрашивање, малтретирање, мучење, тровање, рањавање, интернације, затварање, хапшење, пребијање, принудни рад, уцене, отмице, силовања, узурпирање пољопривредног земљишта, винограда, шума, прогон са поседа, крађу и пљачку, одузимање или уништавање покретне и непокретне имовине, отимање стоке.

Посебно тешки злочини били су отмице жена, девојака и деце, силовања и присилна одвођења девојака из родитељског дома и удаја без уз присилну промену вере, као и тражење новчаног откупа за отете српске цивиле.

Foto Facebook Muzej žrtava genocida

Tekst potpisa

Албански квислинзи су већ 17. априла 1941. године у Призрену, као градски стражари, упали у зграду Богословије и уз претњу оружјем одузели кључеве свих одељења у школи, а особље ноћу истерали. Опљачкан је магацин са намирницама, као и ректорова спаваћа соба и салон, а отета је и стока са имања Богословије. Школско имање у Призренском пољу присвојио је Албанац Ниазија Аљушановић. У стамбеним зградама Богословије било је смештено неколико српских породица које су ту нашле уточиште.

Иста судбина је погодила и монашку школу у манастиру Високи Дечани, мада су Немци дозволили евакуацију особља и ученика. Одласком Немаца и доласком Италијана, по решењу италијанске команде у Пећи, целокупна имовина лавре Високи Дечани третирана је као ратни плен. Касније, Албанци су одузели манастирске зграде које су се налазиле изван манастира Високи Дечани, као и електричну централу, стругару, две воденице, док су манастирску шуму посекли. На челу пљачкаша био је Албанац Сали Руста, тзв. арнаутски војвода, иако је у турско време био "бранилац" лавре Високи Дечани.

Црква Пресвете Богородице у Кориши код Призрена потпуно је разрушена. Порушене су све српске православне богомоље које су насељеници српске националности после Балканских и Првог светског рата подигли на просторима од Призрена до Ђаковице. Опљачкана је и разрушена црква у Новом Чикатову, на прузи Косово Поље-Дреница. У Пећком, Источком, Ђаковичком и Дреничком срезу, Албанци су почетком окупације 1941. године порушили најмање 16 српских православних богомоља.

БУГАРСКИ СВЕШТЕНИЦИ

На подручје КиМ под бугарском окупацијом доведени су православни свештеници из Бугарске како би присилно асимиловали српско становништво. У почетку су благо поступали према Србима, истичући православље као заједничку религију, али су касније предузимали ригорозније мере.

На почетку окупације, на КиМ је убијено најмање 14 свештеника и једна монахиња. Прота Андрија Поповић из Истока ликвидиран је у својој кући, пред члановима породице. У Источком срезу су, под командом Рама Алије, вулнетари убили јеромонаха Никодима (Радосављевића), сабрата монашке обитељи манастира у Гориочу. Убијен је и свештеник Стале Тијанић у чију кућу су убацили бомбу. У селу Ранилуг код Гњилана, Албанци су убили свештеника Крста Поповића, док је јеромонах Јанићије (Миловић) из села Бинач нестао. Монах из Високих Дечана Стефан (Живковић) убијен је у селу Зочишту код Ораховца, а монах Герман је интерниран у Албанију где су га убили балисти. У Подујеву, албански квислинзи убили су свештеника Александра Перовића. Тодор Секулић, свештеник из Љубижде код Призрена, подлегао је ранама задобијеним од подметнуте бомбе у манастиру Високи Дечани. Бугари су у Качанику убили и свештеника Стајка Поповића из Призрена.

Реализацију ове изложбе омогућили су Министарство културе и Фондација Музеја жртава геноцида, а подржали Музеј Југославије, Војни музеј, Ансамбл народних игара и песама АП Косово и Метохија ,"Венац" и Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

БОНУС ВИДЕО -  ДР Новости: Када треба почети са анти-аге рутином

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ЗАПАМТИЋУ ЈА ТЕБЕ! Новак Ђоковић шокирао многе у Риму (ВИДЕО)