ДРЖАВА ИЗНЕВЕРЕНИХ ОЧЕКИВАЊА: Југославијом су најнезадовољнији били они народи који су од ње највише добили
ПРВОГ децембра 1918. године, на мапи Европе, уцртана је једна нова држава. Како ће се показати за седам и по деценија, националне групе које су у њу ушле (или су се у њој, временом, формирале) само су добијале.
Историчари, теоретичари друштва и државе, углавном су били сагласни у оцени да је реч о прогресивном чину.
Формирање нове државе на Балкану, како сведоче историчари, подстицано је вишедеценијским неговањем југословенске идеје, схватањем према којем крупне сличности мећу народним групама Јужних Словена треба да резултирају и групним портретом унутар заједничког рама.
Југославија је настала уједињавањем јужнословенских, односно балканских покрајина подељених измећу два царства, турског и аустроугарског, и двеју слободних држава. Сасвим потрошени историјски капацитети два полуфеудална и бирократизована царства, на једној страни, националноослободилачке енергије и историјски, политички, економски и државни полет Србије, на другој страни, учинили су да се 1. децембар, Дан уједињења, схвати као природан резултат стогодишњих тежњи Јужних Словена.
Ипак, показало се и показиваће се, током историје, да је идеја о сличности јака само толико да се лабаво одржи рам, а да су разлике до те мере моћне - да ће се, сем у ретким тренуцима, на групном портрету видети углавном окренута леђа његових протагониста. Или, другим речима, чак и идеја о сличности, до крајњих граница нагризана је праксом свакодневне неслоге и нестабилности. Та дискрепанција измећу рама и стварне слике донела је и трагичне године у југословенској историји.
У жељи да објективно и критички допринесе гледању на последње године југословенске агоније, "Новости" ће у три наредна додатка пренети разговор који је организовало 1988. године уредништво "Књижевних новина", из којег ће се видети сав бесмисао оптужби које стижу из разбратских република, али и из доброг дела цивилизованог света, да су српски интектуалци били међаш и инспиратори распада ове земње.
У разговору одржаном 8. новембра 1988. године учествовали су: Милорад Екмечић, Владо Стругар, Чедомир Попов, Добрица Ћосић, Андреј Митровић, Слободан Селенић, Михаило Марковић, Коста Михаиловић, Бранко Петрановић и Јован Деретић.
Препоручујемо
САВЕЗ ШПЕГЕЉА И ЈАНШЕ: Припреме "нове демократске власти" у Хрватској и Словенији за рат
22. 11. 2020. у 14:51
НЕОЧЕКИВАНА ИЗЈАВА БЕРБОКОВЕ О ХАРКОВСКОЈ ОБЛАСТИ: Болно признање немачке министарке
НЕМАЧКА министарка спољних послова Аналена Бербок признала је озбиљне потешкоће за Оружане снаге Украјине у Харковској области.
18. 05. 2024. у 12:12
ЗАСТРАШУЈУЋЕ УПОЗОРЕЊЕ ТРАМПА: Трећи светски рат би могао избити пре председничких избора у САД
БИВШИ амерички председник Доналд Трамп изјавио је да би за пет месеци преосталих до избора у САД могао да избије трећи светски рат због неспособности актуелног америчког руководства.
18. 05. 2024. у 09:45
КАКО ЈЕ КОСОВО И МЕТОХИЈА ДОБИЛО ИМЕ? Различито порекло и велика симболка - назив користе САМО СРБИ
КОСОВО и Метохија веома су значајан део српске историје и традиције, али ретки су они који знају како је тако важно поднебље нашег постанка и идентитета добило име. Обе речи у називу нађе јужне покрајине имају различито порекло и велику симболику.
18. 05. 2024. у 11:47
Коментари (1)