ДРЖАВА ИЛУЗИЈА И ПРОПУШТЕНИХ ШАНСИ: Историјски форум "Књижевних новина" из 1988. је сведочанство о једном турбулентном времену

Раде Драговић

05. 01. 2021. у 17:14

ТЕЛЕВИЗИЈА Београд 1988. године, у духу тадашњег уређивачког концепта, снимила је серијал емисија чија је окосница била анкета међу тадашњим студентима са питањем "Шта је за вас патриотизам?".

ДРЖАВА ИЛУЗИЈА И ПРОПУШТЕНИХ ШАНСИ: Историјски форум Књижевних новина из 1988. је сведочанство о једном турбулентном времену

Новости

Већина анкетираних из више југословенских градова - Београда, Новог Сада, Загреба и Сарајева - готово да није имала одговор на ово питање. Мучили су се упитани студенти, замуцкивали и посезали за фразама и испразним флоскулама о љубави и верности према домовини, прецима, херојима рата... Замисао телевизијских уредника је успела - доказали су да је млади нараштај Југославије збуњен, конфузан и без икаквог става о држави у којој живи.

Новинарски експеримент ТВ Београд показао је и доказао оно што је већина грађана те 1988. године у тишини осећала - Југославија је негде изгубљена, нестала у историји, политици и националним превирањима. Наслућивало се да заједничка држава броји своје последње дане, с тим што готово нико није могао да предвиди њен крај.

"Куда иде Југославија?" једно је од најчешће постављаних питања крајем осамдесетих година у држави од Вардара до Триглава. Док су се владајући кругови држали окошталих матрица и голе фразеологије о братству и јединству, равноправности, самоуправљању као темељу свеукупног привредног и политичког поретка у држави, у академским круговима југословенских република увелико се тражио излаз из политичког, националног и економског ћорсокака у коме се нашла држава којој је темеље ударио краљ Александар 1918, а темељно је реконструисао Јосип Броз Тито 1945. године.

СВЕСНИ незавидне тренутне ситуације заједничке државе, а још и више мрачне будућности, слично питање је 1988. године поставило и уредништво "Књижевних новина". Поводом 70. годишњице рађања Југославије, форум овог листа који је окупио најеминентније историчаре, академике, публицисте, не само да је покушао да преиспита пропупштене и остварене шансе југословенске државе, него и да резимира учинак српског народа у овој заједници и пружи поуке о његовој будућности.

Историјски форум "Књижевних новина" из 1988. године, са кога "Новости" преносе готово интегрална излагања учесника, осим што је сведочанство једног турбулентног времена, показује и сву дубину проблема са којим се српски народ суочио у последњим годинама Југославије. Пред њим се отворио понор у коме су се као у огледалу оцртавала сва страдања, патње и недаће кроз које је прошао у 20. веку.

А излаза, данас је то сасвим јасно, није било. Или макар није било добре воље да се он пронађе.

Чинило се те 1988. године - што излагања водећих интелектуалаца и потврђују - да је решење могуће у свеопштој демократизацији друштва. Очекивало се да ће дуго ишчекивана и прижељкивана демократија југословенској заједници унети нову енергију реформи, дијалога и редефинисања односа у њој. Водећи српски интелектуалци били су наклоњени Југославији и, без обзира на сва националистичка стремљења међу републикама, веровали су у њен опстанак у новом демократском поретку. Такође, свесне свих мањкавости Устава из 1974. године, српске мислеће главе подразумевале су и потребу за редефинисањем Србије као системски - правно и политички - разорене државе.

- Прекомпозиција Југославије је неминовна. А ја бих желео да у тој прекомпозицији ми Срби будемо демократе, слободари, народ који због својих интереса никога не потчињава. И никога не присиљава да живи са њим, ако то не жели - речи су академика Добрице Ћосића из 1989. године.

СТВАРНОСТ је, међутим, била другачија.

Сецесионистичке амбиције појединих република, Словеније и Хрватске, процес демократизације користиле су само за задовољење сопствених намера. Исто важи и за великоалбанску експанзију, која је са истим жаром са којом је пригрлила комунистичку идеологију, и демократска начела настојала да употреби само у корист сопственог сепаратизма. Јаз између република и њихових народа био је све дубљи, а заједничка држава стигла је на распродају.

Луцидни Александар Тијанић, свега коју годину раније пише:

- Југославије изгледа више нема, само нам то још нико није рекао. Штампа је објавила једну од највећих глупости овог времена - да је Синан Хасани, колективни председник Југославије, дошао у посету Београду. За мене је то најбољи доказ да Југославија нема своју територију, јер ништа није преостало после поделе на републике и покрајине.

Држава рођена у пепелу Првог светског рата, замишљена као остварење вишевековних тежњи Јужних Словена да живе слободно и заједно, имала је урођене болести, за које лек никада није пронађен. Нерешено национално питање, сукоби око облика државног уређења, тежње ка јачању централне власти и децентрализације, заједно са неславном економском ситуацијом, неславни је политички мираз краљевине који је са собом понела и комунистичка Југославија. До последњег дана њеног постојања ова питања била су суштина свих њених унутрашњих сукоба.

Српски народ своју југословенску илузију у 20. веку скупо је платио. Растрзан фантазмагоријом о заједништву, али и рационалном интересу да Срби живе у једној држави, дозволио је себи да понавља исте грешке и бива увучен у историјске вртлоге са несагледивом штетом. Југославија не постоји већ скоро пуних 30 година, али њене неславне тековине су и даље око нас.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (1)

ЛЕГЕНДА КОШАРКЕ ШОКИРАЛА ЕВРОПУ: Ево снимка на коме краде парфеме у Београду (ВИДЕО)