МИСЛЕЋИ НА ДАНТЕА, ЗАБОРАВИО НА ЧАЧКАЛИЦЕ: Милош Пржић (31), слепи младић из Смедерева, дипломирао италијански, завршио мастер у Трсту

Јелена ИЛИЋ

07. 01. 2021. у 23:30

Милош Пржић (31) из Смедерева доказао је себи и другима да жив човек све може. Овај слепи младић, једноставно, није одустао - прво од себе, али ни од живота и људи. Дипломирао је на катедри за италијански језик и књижевност Филолошког факултета у Београду, завршио мастер студије у Трсту, уписао докторске студије. Борио са предрасудама тражећи посао, и победио поставши истраживач приправник на Институту за књижевност и уметност у Београду.

МИСЛЕЋИ НА ДАНТЕА, ЗАБОРАВИО НА ЧАЧКАЛИЦЕ: Милош Пржић (31), слепи младић из Смедерева, дипломирао италијански, завршио мастер у Трсту

Милош испред православне цркве Светог Спиридона у Трсту / Фото приватна архива

Од школовања у Заводу за ученике оштећеног вида, Гимназије у Смедереву, Филолошког факултета - да би успео, Милош је морао прво да разуме друге, јер често они нису разумели њега.

- Схватио сам да је свет увек прилагођен већини, а већина људи види, тако да је остало да се прилагодим том свету ако мислим да опстанем у њему. Алтернатива је паразитски живот, зависност од других, али не само у кретању, него и у доношењу животних одлука. Нисам то себи могао да дозволим - прича Милош.

Када је завршио студије у Београду, пожелео је више. Како каже, поносан је што је студирао баш у Трсту, јер је он спона између Балкана, чијој култури припада и италијанске културе, коју проучава.

Милош сведочи да је у Италији доживео мултикултурализам, али и да се, упркос дипломи, сусрео и са животом на страном језику.

- Одем на мастер у Трст, убеђен да сам спреман за живот у Италији, јер могу на италијанском да расправљам о Дантеу, Бокачу или Пиранделу, а онда у продавници са ужасом схватим да сам заборавио како се каже чачкалица. У таквим ситуацијама човек научи да цени оно што је достигао, али да се не погорди - прича Милош.

Када се након мастер студија вратио у своју Србију, било је више него тешко пронаћи посао. Годинама је наилазио на одбијања.

- За многе из приватног сектора разговор за посао је завршен чим сазнају да не видим... Увек се прво гледа шта неко не може и не зна. Када би се полазило од онога што неко зна и може, било би једноставније. Захваљујући људима који су управо овако размишљали, данас имам посао у научној институцији, каквим се мало људи може похвалити.

На Институту за књижевност и уметност, Милош ради на пројекту "Српска књижевност у европском културном простору". Ово је признање за истрајност и знање, али не и крај животним победама овог момка.

Циљ му је да заврши докторске студије и напредује у следећи степен научне каријере, надајући се да ће тада и добити посао на неодређено време. А онда, доћи ће на ред и оно од чега се живи - љубав и породица.

- Када се о томе поведе разговор у друштву, у шали кажем да бисмо и даље хладили пиће у Дунаву само да је Тесла био ожењен. Шалим се, далеко сам ја испод тог нивоа. Свакако, размишљам да у неком догледном тренутку заснујем породицу - каже Милош.

Милош Пржић / Фото приватна архива

МУЗИКА И СПОРТ

Није наука једино што занима Милоша. Осим спорта, воли и музику, и већ годинама свира фрулу у Градском ансамблу народних песама и игара, док хармонику свира за своју душу. Члан је Градске организације савеза слепих и Ротари клуба.

НЕ ПИТАЈУ МЕ ДА ЛИ МИ ТРЕБА ПОМОЋ

- Најтеже је када људи не слушају. Пита ме неко на улици - да ли ми треба помоћ. Љубазно се захвалим, кажем да не треба, а он ме хвата и вуче, не знајући ни куда хоћу да идем. Није највећи проблем неинформисаност или незнање, највећи проблем је кад људи не желе да знају - каже Милош.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове

Dolce Vita на обали Саве: Станови на овој локацији су за оне који живе своје снове

Можете ли да замислите лепоту свакодневице која почиње на обали Саве до које стижете лаганом шетњом кроз јединствену луксузну пешачку зону, а завршава се испијањем вина на вашој пространој тераси с погледом на реку или у врхунском ресторану до ког стижете пешке? У истом дану сте с лакоћом обавили посао, одрадили тренинг, уживали у куповини нових комада гардеробе најлуксузнијих брендова у непосредном комшилуку, а стигли сте и да са децом проведете време у зеленилу, јер се све што вам треба налази надохват руке.

14. 05. 2024. у 10:00

Коментари (3)

НАЈАТРАКТИВНИЈА ХРВАТИЦА БЕСНА: Е, баш идем!