ЗАЈЕДНИЧКА ФИРМА ЗА БОЉЕ ЦЕНЕ И ВИШЕ ГАСА: "Србијагас" и мађарска компанија МВМ основали "Сербхунгас"

ЗАЈЕДНИЧКА компанија, коју су основали "Србијагас" и мађарска државна фирма МВМ почела је са радом, каже генерални директор српског јавног предузећа Душан Бајатовић. Како у Министарству енергетике истичу за "Новости", циљ овог новог предузећа "Сербхунгас" је унапређење снабдевања природним гасом и постизање повољнијих цена и боље доступности за наше грађане и привреду. Заједничка фирма бавиће се трговином тим енергентом у нашој земљи и региону.

Фото Танјуг

Бајатовић наводи да је "Сербхунгас" већ основан и регистрован у АПР и истиче да је реч о трговачком предузећу.

- Циљ заједничког предузећа није само да мађарски МВМ тргује у Србији, већ и да се "Србијагас" појави као трговац у региону - каже Бајатовић. - То је обично трговачко предузеће, а 36 таквих фирми је већ основано у Србији. Постоје два разлога зашто смо то урадили, први је да приликом отварања тржишта можемо лакше да се поставимо у односу на конкуренцију, јер сада Мађари добијају гас преко Србије, али део гаса стиже и из Мађарске. Друго, ми још увек нисмо до краја направили сва своја складишта, нисмо проширили "Банатски Двор", а Мађари имају складишне капацитете од укупно седам милијарди кубних метара гаса.

У ресорном министарству наводе да је удео "Србијагаса" у заједничком предузећу 49 одсто, а да МВМ има 51 проценат.

- Обе компаније улажу основни капитал, а одлуке ће доносити заједнички - наводе у Министарству. - Друштво је основано у правноj форми друштва са ограниченом одговорношћу, са седиштем у Новом Саду. Оснивачки улог је 200.000 евра, а обе компаније улажу сразмерно учешћу у власништу.

У јавности се покренуло питање зашто српско јавно предузеће има мањински удео, а како истичу у Министарству, "Србијагас" је доминантан учесник на тржишту у Србији у области снабдевања гасом и нема потребе да има већински удео у заједничкој компанији. Иначе, МВМ је најзначајнија мађарска енергетска компанија и 100 одсто је у државном је власништу. То је друга највећа фирма у тој земљи и десета у централној Европи и у мининстарству истичу да ће "Србијагас" остати доминантан учесник на нашем тржишту, а да ће са оснивањем заједничке компаније са МВМ у Мађарској почети да гради свој положај на регионалном тржишту. Како наводе, пословање "Србијагаса" у Мађарској је наредна фаза заједничке сарадње.

Бајатовић објашњава да "Србијагас" мора да буде регистрован у Европској унији да би се појавило као трговац у региону и најављује да ће то ускоро бити учињено у Будимпешти.

- Нема никакве улоге имовине, никаквих улагања посебних права, једноставно тржиште мора да се отвори, то је партнерство о заједничком наступу на тржишту - прецизира Бајатовић. - Немамо намеру да продајемо мање гаса, него да продајемо више гаса.

Из ресорног министарства подсећају да српско јавно предузеће има закључене уговоре за складиштење гаса код нашег северног суседа на период од једне године и да су одређене количине преостале од претходне сезоне.

- "Србијагас" набавља гас под најповољније понуђеним условима из различитих извора - кажу у Министарству. - Цена и порекло гаса су директно зависни од стања понуде и потражње и одражавају стање на тржишту.  У циљу обезбеђења сигурног снабдевања овим енергентом у наредним годинама, за Србију приоритетно је проширење постојећег складишта гаса и изградња нових складишних капацитета. 

Оснивачи јединог подземног складиштa природног гаса "Банатски Двор" су "Србијагас" са власничким уделом од 49 одсто и "Гаспром Германија" са 51 процентом. У ресорном министарству наводе да они треба и да донесу коначну инвестициону одлуку о проширењу капацитета складишта на 0,75 милијарди кубних метара, потенцијално на 1,5 милијарди кубика.

Поред тога, како додају, постоји и могућност изградње система складишта у Војводини, Итебеј и Тилва, чији се укупни капацитет процењује на 2,5 до три милијарде кубних метара гаса. Реализација ових пројеката је препозната у Полазним основама плана развоја енергетске инфраструктуре и мера енергетске ефикасности до 2028. са пројекцијама до 2030. године.

- Приликом израде Стратегије развоја енергетике биће спроведене темељне анализе и утврђене стварне складишне потребе Србије у односу на природни гас, а пре свега из угла пројектоване годишње потрошње - истичу у министарству.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације