ЗАДУЖЕНИ СМО МАЊЕ ОД РАЗВИЈЕНИЈИХ ЗЕМАЉА: Јавни дуг Србије износио 51,3 одсто БДП, а просек ЕУ - 91,4 одсто
ЈАВНИ дуг Србије је на крају септембра износио 35,5 милијарди евра, а његов удео у бруто домаћем производу је 51,3 одсто. То је испод границе Мастрихта од 60 одсто БДП и нивоа дуга много развијенијих земаља Европске уније, где је просек 91,4 одсто економске производње еврозоне.
Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков изјавио је јуче да Србија има довољно високе девизне резерве да може да очува стабилност курса, као и да је након фискалне консолидације јавни буџет под контролом.
- Није да нисмо задужени, али нисмо толико задужени као неке земље у региону да треба да бринемо. Можемо бити релативно мирни, јер и ако се деси рецесија, додатно успоравање у Европи или нашим значајним трговинским партнерима, свакако да ће привредни раст у Србији додатно ослабити, али неких озбиљнијих криза које би дестабилизовале курс или јавне финансије не треба очекивати - рекао је Алтипармаков на 10. БИЗИТ конференцији у Београду.
Задужење Србије на крају септембра, према подацима Управе за јавни дуг Министарства финансија, у односу на крај августа био је већи за око 250 милиона евра. Највише смо дуговали купцима еврообвезница и то 8,9 милијарди евра, следе дугови за дугорочне динарске хартије од вредности од 6,8 милијарди, док је страним владама на име кредита обавеза била 3,4 милијарде евра. Кинеској Експорт-импорт банци и пословним банкама се дуговало по 2,5 милијарде евра.
Да је Европа пред новом дужничком кризом потврдили су и бројни министри финансија држава еврозоне на дводневној конференцији. Како се чуло на том скупу, 11 држава ЕУ је изнад границе од 60 одсто. Најзадуженије су Грчка са 171 одсто БДП и Италија са 144 процента. Немачка и даље ниво дуга држи на 66 одсто. Стручњаке поред високог јавног дуга мучи и то да до већег смањења не може без болних резова.
- Тренутно имамо невиђено висок ниво дуга, али сам ниво можда и није толики проблем, јер нас забрињавају изгледи да дуг неће пасти без драстичних реформи у презадуженим земљама - оценио је Нилс Тигесен, пензионисани професор економије из Данске и председник саветодавног тела Фискалног одбора, за Дојче веле.
- Рефинансирање дуга постаје све скупље за високо задужене земље због високих каматних стопа. Све је већи јаз између поузданих немачких и ризичнијих италијанских државних обвезница.
Дугорочни раст важан
ДА бисмо кренули да достижемо животни стандард, пре свега земаља у Источној Европи, па онда и у еврозони, важан је дугорочни раст. Важно је да имамо дугорочне стопе раста од четири или преко четири одсто, и то не у једној години, него у дужем низу од пар година или пар деценија. Али, кључне су и институције, односно оне морају да буду јаке и да омогуће владавину права, као и квалитет образовања и јавне управе и то је највећи изазов у Србији - казао је Алтипармаков.
18 ЗЕМАЉА ЈЕ ГЛАСАЛО ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Ово су прави пријатељи Србије (ФОТО)
СРАМНА резолуција о Сребреници усвојена је данас у Генералној Скупштини УН, али је на гласању било више уздржаних и против укупно, него оних земаља који су резолуцију подржали.
23. 05. 2024. у 18:44
ДРЖАВА ПО ДРЖАВА: Погледајте ко је како гласао о срамној резолуцији о Сребреници - више земаља је није подржало него што јесте!
СРАМНА резолуција о Сребреници усвојена је са 84 гласа за, 19 гласова против, док је 68 уздржаних.
23. 05. 2024. у 17:49
ИЛИЈЕ НАСТАСЕ ЕКСКЛУЗИВНО ЗА "НОВОСТИ": Новак Ђоковић најбољи по свим мерилима, сећам се Лепе Брене и шљивовице
НЕМА правог љубитеља тениса који би могао да набраја великане "белог спорта", а да заборави на "румунског лакрдијаша" Илијеа Настасеа, оригиналног "лошег момка" тениса. Некада први играч планете у ексклузивном разговору за "Новости" говорио је о документарном филму снимљеном о њему, српском народу, шљивовици, а неизбежна тема био је најбољи тенисер свих времена - Новак Ђоковић.
22. 05. 2024. у 20:00 >> 20:57
Коментари (0)