ПОГЛЕД ИСКОСА: Лалић, моћан сликар природе

ПОВОДОМ одласка сликара, цртача и професора на четири Ликовне академије Ратка Лалића (рођен је у Долипољу код Високог у Босни и Херцеговини 1944, а преминуо у Београду 2023) записао сам да полако али неумитно нестаје ликовни Београд ориђинала и значајних стваралаца а остају патуљасте личности, духовне појаве малог формата и без харизме.

Рад, Ратко Лалић, Фото М. Милинковић

Колекционар Милан Милинковић из Београда, који је сакупио знатан број Лалићевих репрезентативних слика и цртежа већег формата (уље репродуковано у овом броју "Вечерњих новости" у власништву је његове ћерке у Чикагу), каже да је стање још горе. Не само да нема више угледних старијих уметника који су обележавали ликовни живот Београда, "већ скоро да нема више никога коме бих јавио да је Лалић преминуо". У том смислу огласио се на порталу "Искра" и Милан Ружић, сарадник часописа "Печат" и Спутњика:

"Напустио нас је необични сликар обичних ствари и мајстор фантастичне обичности - Ратко Лалић. У неким нормалнијим земљама, чвршће укорењеним у сопствену културу, ових неколико дана, медији би требало да буду претрпани сликама Ратка Лалића, његовим сасушеним и орошеним цвећем, прашњавим путевима који се губе у зараслим ливадама, пејзажима које је својим сликама чинио далеко узвишенијим него што су они били у природи, међутим, нико (осим "Вечерњих новости" - прим. Д. Ђ.) није пренео ни вест о његовом одласку. Да један од његових великих пријатеља Емир Кустурица није нашао за сходно да се јавно опрости са сликаром, медији не би ни знали да је он преминуо."

Али, да се уместо наше аутогеноцидности и културног самоубилаштва вратимо провереним вредностима, Ратку Лалићу уместо фолк и реп наказама.

Лалић је стасао у оној херојској генерацији студената београдске Ликовне академије око 1968. године и то је важније за његово формирање као сликара од бројних награда које је касније добио. Ту некада сјајну школу и постдипломске студије завршио је у класи професора Стојана Ћелића, мада је на њега утицао и одличан педагог Александар Луковић Лукијан. У његовој класи су се 1969. године нашли Лалић, Јавор Рашајски, Милан Сташевић и Јован Сивачки, будући професори и угледни уметници. Ту је Лалић овладао на висок начин сликањем акта и мртве природе, а већ те слике са студија, како је то често некада било, нису га представиле као студента већ као зрелог сликара. Од тих старијих слика преузео је пастелни тон на свим својим будућим остварењима, а слична ублажена па и угашена атмосфера, сликарство прожето осећањима, сећањима и слутњама, било је особеност професора са Ликовне академије, од Недељка Гвозденовића, Љубице Цуце Сокић до Раденка Мишевића и Мирјане Коке Михаћ. Лалић је високи адепт такве естетике, моћан сликар природе пантеистички схваћене, као сакралне суштине у којој је људски траг посредно присутан. Лалић је на тих и скроман али универзалан начин увео тишину у своје сликарство.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА - Одлазак Жугићевих

01. 08. 2023. у 15:16

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА - Јаворов музеј

12. 07. 2023. у 16:33

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Сто година соцреализма

04. 07. 2023. у 12:21

Додатак Култура

0 1

ПОГЛЕД ИСКОСА - Сећање на Фићу

29. 06. 2023. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације